Naftni embargo koji zaobilazi "Družbu": Komplikovan put do šestog paketa sankcija Evropske unije Rusiji

Komentari

Autor: Euronews Srbija

31/05/2022

19:01

Naftni embargo koji zaobilazi "Družbu": Komplikovan put do šestog paketa sankcija Evropske unije Rusiji - Copyright profimedia, Unsplash, Pixabay

veličina teksta

Aa Aa

Nakon što je Evropska komisija pre nekoliko nedelja iznela predlog o šestom paketu sankcija protiv Rusije, liderima EU bilo je potrebno čak 26 dana da se o njemu dogovore. Ove mere, koje uključuju i zabranu uvoza ruske nafte, usvojene su kasno sinoć na samitu u Briselu, a iako se smatraju možda i najvećim udarcem za Moskvu od početka invazije na Ukrajinu, njihovo usvajanje nije prošlo bez dugog procesa pregovora i određenih izuzeća.

Prvobitni plan, naime, glasio je da Evropska unija zabrani uvoz nafte koja se kreće i pomorskim putem i kopnenim naftovodima, ali je bilo jasno gotovo od samog početka da određene članice na to neće pristati, pa su Mađarska, Slovačka, Češka i Bugarska zatražile izuzeće. Najglasniji u svom protivljenju, ali i pozivima da Brisel obezbedi određene garancije bio je mađarski premijer Viktor Orban.

Konačan rezultat dvodnevnog samita lidera EU bio je zapravo dogovor o tome da sankcije iz šestog paketa budu selektivne. Naime, embargo će biti usmeren samo na uvoz nafte preko mora, što znaći da će ona, barem zasad, nesmetano da "teče" naftovodom "Družba" kroz praktično veliki deo Evrope. Reč je o nafotovodu čija je početna tačka Rusija i koji se dalje kroz 4.000 kilometara račva na dobar deo Evrope. On prolazi i kroz Ukrajinu pa je zato od početka rata snabdevanje Evrope kroz ove cevi bilo upitno.

Kako je rekao portparol Evropske komisije, sankcije Evropske unije protiv Rusije na uvoz sirove nafte koja se prevozi tankerima biće uvedene u narednih šest meseci, a one koje se odnose na prerađene proizvode biće uvedene kroz osam meseci. Koliko će trajati pomenuta izuzeća, zasad nije u potpunosti poznato.

I iako su i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ovaj šesti paket sankcija u javnosti predstavili kao pobedu Evropske unije i veliki udarac ruskom lideru Vladimiru Putinu, mnogi inostrani mediji su zapravo konstatovali da je u celoj priči zapravo najviše dobio mađarski premijer Viktor Orban koji je zapravo danas rekao da je predlog EK "poražen" i da mađarske porodice "mogu mirno da spavaju".

Faktor "Družba" i Orbanovi zahtevi

Dve trećine ruske nafte EU uvozi tankerima a jednu trećinu naftovodom "Družba". Embargo će se odnositi na 90 odsto celokupne količine nafte iz Rusije u trenutku kada Poljska i Nemačka, koje su takođe priključene na naftovod, prestanu da kupuju taj energent iz Rusije do kraja godine, navodi Rojters. Preostalih 10 procenata ruske nafte trenutno je izuzeto iz embarga kako bi se omogućilo da naftu dobijaju Mađarska, koja zavisi od naftovoda, kao i Slovačka i Češka.

"Družba", odnosno naftovod koji u prevodu nosi naziv "Prijateljstvo", predstavlja jedan od najvećih naftnih sistema na svetu. Od Tatarstana, gde prikuplja naftu iz Sibira, Urala i Kaspijskog jezera, nafta stiže do Ukrajine, Belorusije, Poljske, Mađarske, Slovačke, Češke, Austrije i Nemačke.

Držanje kopnenog nafotovoda van bilo kakvog početnog embarga bio je ključni zahtev Mađarske, koja je tvrdila da bi zabrana dovela njenu ekonomiju u opasnost zbog zavisnosti od ruske nafte. Dolazeći na samit EU lidera, poručio da je "spreman da podrži šesti paket sankcija" ako se daju odgovori i garancije za bezbedno snabdevanje Mađarske energentima.

"Rešenje koje izuzima naftovode nije loše, ali trebaju nam garancije da, u slučaju problema sa naftovodom koji prolazi kroz Ukrajinu, imamo pravo da uzimamo rusku naftu iz drugih izvora. Ako to dobijemo, onda je u redu", rekao je Orban.

Šta se događalo iza kulisa samita u Briselu nije poznato, ali je očigledno da su određene garancije Mađarskoj date. U tome je, kako su saopštili i mađarski zvaničnici, učestvovala i Hrvatska. Naime, kako je rekao ministar spoljnih poslova Peter Sijarto, Hrvatska je spremna da poveća kapacitet Jadranskog naftovoda za snabdevanje Mađarske i Slovačke sirovom naftom, u slučaju bilo kakvih poremećaja u uvozu iz Rusije preko naftovoda "Družba".

Mađarska, koja svoje potrebe za naftom pokriva 65 odsto iz Rusije, a potrebe za gasom 85 odsto pokriva iz Rusije, bila je, podsetimo, usamljena među ukrajinskim susedima, pošto je jedina odbila da preko njene teritorije ide vojna pomoć, a nije slala Kijevu ni vojnu opremu. Orban stoga nije krio zadovoljstvo zbog postignutog dogovora u EU, a AP je naveo da je mađarski premijer još jednom izašao na kraj sa Evropskom unijom.

Orban je danas ocenio da je "poražen predlog Evropske komisije o zabrani korišćenja ruske nafte u Mađarskoj".

"Mađarske porodice mogu da spavaju mirno jer je najnečuvenija ideja odbačena", naveo je Orban na Fejsbuku.

Još jači udarac postoji, ali...

Uprkos amandmanu, koraci koje su lideri EU preduzeli u ponedeljak uveče predstavljaju najhrabriju i najkonsekventniju odmazdu za rusku invaziju na Ukrajinu do sada. Kako smatraju stručnjaci, a kako su isticali i brojni evropski lideri, zabrana uvoza ruske nafte je od izuzetnog značaja zbog činjenice da od tog novca ruski lider Vladimir Putin zapravo i finansira rat. "Poslednji ekser" u novom setu sankcija je i izbacivanje Sberbanke, najveće ruske banke iz SWIFT sistema i stavljanje na crnu listu pojedinaca umešanih u navodne ratne zločine počinjene u Ukrajini.

EU je ruski naftni klijent broj jedan. Predratni podaci pokazuju da EU dnevno kupuje u proseku oko 2,2 miliona barela sirove nafte, zajedno sa 1,2 miliona barela rafinisanih proizvoda. Samo od početka sukoba 24. februara, zemlje članice su potrošile oko 30 milijardi evra na rusku naftu, podaci su alata za praćenje koji je uspostavila nezavisna organizacija Centra za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA).

Pojedini zapadni mediji, međutim, nisu previše blagonaklono gledali na postignut dogovor. Kako je pisao "Špigel", EU je dogovorila "bojkot koji to nije". Konstatuju da je briselskom samitu prethodila "loša priprema i snažan otpor", a dodaju i da je "sporazum o naftnom embargu protiv Rusije kompromis pun rupa i kontradiktornosti – i mogao bi naštetiti EU čak i više nego Putinu".

I tu je još jedna nerešena stvar - pitanje embarga na naftu zapravo je samo vrh ledenog brega. Rusiju bi, kako su ocenili brojni energetski stručnjaci, zapravo mnogo više pogodila zabrana uvoza ruskog gasa, ali bi se zapravo tek tu videlo nejedinstvo unutar Evropske unije koje je već sada bilo stavljeno na test.

Pitanje gasa zbog toga je i dalje problematično. Premijerka Estonije Kaja Kalas je na primer rekla da bi Evropska unija trebalo da ide korak dalje i da razgovara o sedmom paketu sankcija Rusiji koji bi uključivao korake protiv uvoza gasa, međutim austrijski kancelar Karl Nehamer kaže da Evropska unija neće raspravljati o embargu na gas u okviru narednog paketa sankcija.

"Embargo na gas neće biti tema, nemački kancelar Olaf Šolc je to takođe jasno rekao", rekao je Nehamer novinarima pred početak drugog dana razgovora na Samitu 27 lidera država članica EU u Briselu.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen zapravo kaže da je na samitu EU lidera u Briselu dogovoreno da se energetska tranzicija u EU 27 podrži sa 300 miljardi evra iz evropskih fondova. Ona navodi da se oslobađanje EU od zavisnosti od ruskog gasa zasniva na pronalaženju drugih izvora, boljој interkonektivnosti gasovoda širom EU i strateškom skladištenju, kao i velikim ulaganjima u obovljive izvore. Koliko bi tranzicija trajala i kada bi EU bila spremna da preduzme i najdrastičniji korak protiv Moskve zasad je i dalje u formi nagađanja.