ECDC: Rizik od majmunskih boginja nizak za širu populaciju, u Evropi do prenošenja uglavom došlo seksualnim putem

Komentari

Autor: Tanjug, Euronews Srbiji

24/05/2022

13:18

ECDC: Rizik od majmunskih boginja nizak za širu populaciju, u Evropi do prenošenja uglavom došlo seksualnim putem - Copyright Profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Evropska agencija za prevenciju i kontrolu zaraze ( ECDC) u najnovijoj proceni rizika povodom pojave majmunskih boginja (MPKS) u Evropi navodi da se one ”ne šire lako među ljudima”, a da se prenos sa čoveka na čoveka dešava u ”bliskom kontaktu sa infektivnim lezijama” zaražene osobe ili “kapljičnim putem” u produženom kontaktu lice u lice.

Konstatuje se da je u trenutnoj epidemiji u Evropi do prenošenja bolesti došlo uglavnom tokom seksualnog odnosa.

”Na osnovu epidemiološke procene, verovatnoća širenja MPKS kod osoba koje imaju više seksualnih partnera u EU se smatra visokom. Iako je većina slučajeva u trenutnim epidemijama imala blage simptome bolesti, virus majmunskih boginja može izazvati tešu bolest u određenim grupama stanovništva kao što su mala deca, trudnice, osobe sa oslabljenim imunitetom. Ukupan rizik se ocenjuje kao umeren za osobe koje imaju više seksualnih partnera i nizak za širu populaciju”, navodi se u izveštaju ECDC.

ECDC kažu da je lečenje ove bolesti uglavnom simptomatsko i podržavajuće, uključujući prevenciju i lečenje sekundarnih bakterijskih infekcija.

Dodaje se da se vakcina protiv malih boginja može se uzeti u obzir za profilaksu nakon izlaganja bliskim kontaktima sa povećanim rizikom od teške bolesti, a da su antivirusni lekovi su potencijalne opcije lečenja u teškim slučajevima.

Iz ECDC preporučuju da svi zaraženi majmunkskim boginjama treba da ostanu izolovani dok njihov osip potpuno ne zaceli, izbegavajući kontakt sa imunosupresivnim osobama i kucćnim ljubimcima.

Oni koji su imali bliske kontakte sa zaraženima treba da sami prate razvoj simptoma do 21 dan od poslednjeg izlaganja slučaju.

Zaključuje se i da postoji ”potencijalni rizik” od prenošenja virusa majmunksih boginja sa čoveka na životinju iako u Evropi do sada nije potvrđen nijedan slučaj infekcije kućnih ljubimaca ili divljih životinja.

SZO: Dosad potvrđen 131 slucaj majmunskih boginja

Dosad je potvrđen 131 slučaj majmunskih boginja, a sumnja se na još 106, otkako je prvi slučaj prijavljen 7. maja van zemalja gde se obično širi, saopštila je danas Svetska zdravstvena organizacija (SZO).

Iako je pojava ovih boginja neobična, i dalje je pod kontrolom, navela je SZO, i dodala da će obaviti još sastanaka kako bi podržala zemlje članice sa dodatnim savetima kako da se bore protiv žarišta, preneo je Rojters.

Prvi slučaj majmunskih boginja potvrđen je 7. maja u Velikoj Britaniji kod putnika koji je prethodno boravio u Nigeriji, a on je prve simptome, poput osipa, dobio 29. aprila.

"Virus neće mutirati kao korona, ali šta ako je promenio ćud"

Inače, epidemiologe i virusologe zbunjuje što još uvek nije jasan put prenosa kod svih zaraženih van afričkih zemalja, ali napominju da je reč o DNK virusa koji nije sklon mutacijama.

Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" poslaće narednih dana stručno uputstvo svim zdravstvenim ustanovama, sa preciznim instrukcijama za zdravstvene radnike koje su kliničke karakteristike ovog oboljenja i kako da ga prepoznaju.

Prvi znaci koji ukazuju na pojavu majmunskih boginja su temperatura i opšta slabost, a karakteristično je i uvećanje limfnih čvorova. Kasnije, u drugoj fazi se javljaju ospe po telu - licu, ekstremitetaima, trupu, ali i na koži genitalija.

Virusolog Ana Gligić kaže za Euronews Srbija da sada najviše zbunjuje kako se virus prenosi i dodaje da je seksualni put samo jedan od načina prenosa.

"Ovde ima velikih dilema. Sigurno da seksualni put može biti jedan od načina prenosa, ali nije glavni. I dalje se mora tragati za glavnim putem prenosa. Premalo je uzoraka da bi se doneli zaključci, sada možemo samo da nagađamo. Mi smo i koronu potcenili ne znajući način prenošenja", rekla je Gligić.

Pojašnjava da ovaj virus neće mutirati kao korona, jer je u pitanju DNK virus, dok je korona RNK virus koji je sklon mutacijama.

"Tačno je da ovaj virus nije sklon mutacijama, ali šta će biti ako je promenio ćud zbog zagađenosti, šta ako zbog spoljašnjih faktora mutira u nešto što ne želimo? Ako je virus krenuo sa čoveka na čoveka može se desiti da dobije na snazi i da se pretvori u nešto što ne želimo. Zato uvek kažem da je svaka pojava ovih virusa iz prirode strah i trepet, a ima ih više od 500 registrovanih", navela je ona.