Igre 
Promene na moru: Kako bi širenje NATO-a uticalo na bezbednosnu sliku regiona Baltika
Komentari22/05/2022
-08:11
Vojna vežba “Hedgehog” planirana je mnogo pre nego što su ruske trupe izvršile invaziju na Ukrajinu, ali velike "ratne igre" koje se ovog meseca održavaju u Estoniji predstavljaju pokazatelj spremnosti NATO snaga koje su na samo 64 kilometra od najbliže ruske baze.
Oko 15.000 NATO vojnika i osoblja iz 14 zemalja učestvuje u vežbi koja je jedna od najvećih te vrste od kada je Estonija po drugi put stekla nezavisnost 1991. godine.
Takođe, prisutne su i jake mornaričke snage, a u vežbi učestvuju i mornarice Finske i Švedske - što pokazuje kako bi mogla da izgleda slika promenjene bezbednosne paradigme u Baltičkom moru ako i kada te dve zemlje budu primljene u NATO. U slučaju da neko nije razumeo poruku, Finci uključuju vežbe protivbrodskog gađanja sa svoje južne obale, piše Euronews.
Nema sumnje da vlade tri baltičke zemlje vide suštinsku vrednost u tome da Švedska i Finska postanu NATO članice.
"Kada vidimo to u našem komšiluku, takođe u drugim demokratskim državama koje su članice NATO, to znači da imamo šire zajedničke vežbe, kao i više bezbednosne saradnje", rekla je nedavno novinarima ministarka spoljnih poslova Estonije Eva-Marija Limets.
Dodala je da Estonija ceni to što NATO jača prisustvo u regionu Baltika, ali da bi želela da saveznici pređu sa poboljšanja prisustva na poboljšanje odbrane.
"To bi značilo da imamo snažnije prisustvo kopnenih snaga, ali takođe i vazdušnu odbranu i odbranu sa mora", dodala je.
Povezane vesti
Da li će Baltičko more postati NATO more?
Baltičko more će uskoro postati NATO more, rekao je ekspert za odrbanu u Baltičkoj bezbednosnoj fondaciji u Rigi Glen Grant.
"Vidim područje Baltičkog mora kao zajednički prostor za delovanje, ali vidim i saradnju baltičkih država, nordijsku saradnju u odrbani, pojačanje NATO trupa na Baltiku, dogovore SAD sa Finskom i Švedskom, sve kao delove slagalice, ali nedostaje jedinstvena slika i fokus", rekao je on.
EPA/VESA-MATTI VAARA
Ulazak Švedske i Finske u NATO će značiti postavljanje novih delova slagalice na mesto, ali mora da postoji više operativne koherentnosti u regionu, a ključni igrači moraju da shvate Baltik ozbiljnije, dodao je Grant.
"NATO razmišlja o odvraćanju pomoću dodatnih trupa i o pojačanju nakon događaja, dok EU nema uopšte vidljivu regionalnu politiku. Pretpostavljam da nema adekvatnu vojnu politiku nigde. Ko povlači regionalne konce da se odgovori koherentno u ranim fazama krize – to nije jasno", navodi Grant, bivši britanski vojni predstavnik i ataše za odbranu u britanskim ambasadama u Helsinkiju i Rigi.
Posmatranje kompletne bezbednosne slike regiona
Martin Hart iz Međunarodnog centra za odbranu i bezbednost ICDS u Talinu objašnjava da Moskva sigurno vidi Švedsku i Finsku kao deo Zapada od sredine devedesetih godina, i da je verovatno da će u ratu oni podržati NATO.
Takođe, on vidi članstvo u Alijansi nordijskih komšija kao pomoć da se kompletira bezbednosna slika regiona – na zemlji, moru i vazduhu - pojačanje bezbednosti koje predstavlja napredak u odnosu na postojeću situaciju.
"Danas vidimo da se u operativnom planiranju NATO ne možemo osloniti na Švedsku i Finsku. U našem planiranju oni ne postoje jer ne možamo da ih računamo, ne možemo da koristimo njihov vazdušni prostor, vodu i zemlju. Planiramo sa onima kojima verujemo, a to su naši saveznici", rekao je on za Euronews.
Povezane vesti
"Imalo bi veliki uticaj kad bi se, naročito Švedska, ali i Finska, pridružile NATO", dodao je.
Jedan od ključnih faktora koji bi doprineo snazi NATO, a koje bi te zemlje donele, jesu njihove pomorske sposobnosti.
Iako je Finskoj sporazumom zabranjeno da ima podmornice, Švedska ima svoju flotu podmornica. Finska ima bogato iskustvo korišćenja minolovaca, a obe zemlje imaju patrolne brodove koji plove u plitkim vodama arhipelaga, između sićučnih ostrva i stena.
Povezane vesti
"U baltičkim zemljama mornarice su relativno slabe i fokusirane na odgovore manjeg obima. To, naravno, nije njihova primarna ratna sposobnost. Finska i Švedska mornarica su snažnije. Poseduju dobar kvalitet, ne toliko kvantitet, ali i dalje je to mnogo više nego što imaju Estonija, Letonija i Litvanija zajedno", objašnjava Hart.
profimedia
Fokus na mornaričke sposobnosti u Baltiku je važan zato što su druge regionalne pomorske sile - Nemačka, Norveška i Danska okrenute severnom Atlantiku. Poljska ima mornaricu, ali je ta zamlja akcenat stavila na mogućnosti na kopnu i u vazduhu.
"Za Poljsku, mornarica nije prioritet broj jedan", naveo je Hart.
Saradnja sa Rusijom
Ako Baltičko more postane de fakto NATO more, kao što Glen Grant kaže, da li to pritiska Rusiju i njene flote u Sankt Peterburgu i Kalinjingradu?
U vojnom smislu, moglo bi da ne bude mnogo saradnje, ili da je ne bude uopšte. Međutim, i dalje postoji regularni kontakt u regionu sa Rusijom kada je reč o mornaričkoj bezbednosti.
"Naravno da bi trebalo da budemo u mogućnosti da kontaktiramo komšije u slučaju hitnih situacija, i za sada su oni voljni za saradnju zasnovanu na ugovorima", rekao je komandant Miko Simola, šef pomorske bezbednosti u štabu finske granične straže.
U prošlosti su se održavale regularne vežbe koje su uključivale Rusiju - a poslednji put je to bilo u novembru 2021. godine – da bi se uvežbavalo koordinisano spasavanje u slučaju da se putnički brod nađe u nevolji u Baltičkom moru. Takođe, uvežbavane su operacije traganja i spasavanja, saradnja u oblasti zaštite životne sredine, i operacije "čišćenja" posle izlivanja sa teretnih brodova.
"U praksi se komunikacija odvija između spasilačkog centra u Sankt Peterburgu i Helsinkija koji predvodi operacije u Finskom zalivu", rekao je Simola za Euronews.
Da li bi Rusija mogla da prekine ove ključne kontakte u Baltičkom moru ukoliko bi osetili pretnju od povećanog prisustva NATO? Simola kaže da to nije verovatno, naročito zbog toga što Rusija učestvuje u međunarodnim ugovorima o bezbednosti i traganju na moru, ali i zbog bilateralnih rusko-finskih odnosa.
"Lično, ne vidim direktnu povezanost priključenja Alijansi i toga", rekao je on navodeći da će ključni zadaci finske granične službe ostati isti.
"Regioni koji su u susedstvu moraju da sarađuju ukoliko postoji potreba da se spase životi", dodao je.
Komentari (0)