Zašto Turska ima rezerve prema prijemu Finske i Švedske u NATO i mogu li saveznici da ubede Erdogana da promeni stav?

Finska i Švedska su, baš kao što se i najavljivalo, zvanično predale svoje zahteve za prijem u NATO. Iako su ove skandinavske zemlje dobile podršku za članstvo u Alijansi kako od generalnog sekretara Jensa Stoltenberga, tako i od samih uticajnih članica poput SAD ili Velike Britanije, njihov prijem, čini se, neće ići tako glastko kao što su se nadali. 

Za to je "odgovorna" Turska, čiji zvaničnici su u nekoliko navrata saopštili kako su zabrinuti zbog potencijalnog ulaska Finske i Švedske u NATO, kao i da će pre toga "zahtevati pregovore". Kako bi neka zemlja postala NATO članica, potrebno je da za to jednoglasno budu sve države u okviru Alijanse - zbog toga bi potencijalni veto Turske mogao da predstavlja problem.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je kako ta država "ne gleda pozitivno na planove Švedske i Finske da se pridruže NATO, zbog toga što su te dve zemlje kao hosteli za mnoge terorističke organizacije". 

On je optužio Švedsku i Finsku da pružaju utočište za članove Radničke partije Kurdistana, poznate kao PKK. U Turskoj je PKK proglašena terorističkom organizacijom. Pored ove organizacije, Erdogan je Finsku i Švedsku optužio i da podržavaju miliciju sirijskih Kurda (IPG). Inače, osim u Turskoj, PKK je proglašena terorističkom organizacijom i u SAD i u Evropskoj uniji, a Švedska ministarka spoljnih poslova En Linde okarakterisala je optužbe turskog predsednika kao "dezinformacije". 

"Zbog široko rasprostranjenih dezinformacija o odnosu Švedske i PKK, želimo da podsetimo da je švedska vlada Olofa Palmea, već 1984. godine, odmah nakon Turske, okarakterisala PKK kao terorističku organizaciju i da ta pozicija ostaje nepromenjena", objavila je Linde na Tviteru.

Turska se već neko vreme žali na to da od partnerskih zemalja ne dobija dovoljno podrške protiv kurdskih militanata, pa su tako iz Ankare rekli i kako Švedska i Finska nisu odgovorile na njihove zahteve za ekstradiciju osoba koje je Turska optužila za povezanost sa terorističkim organizacijama.

U pitanju su ljudi povezani sa PKK ili muslimanskim sveštenikom Fetulanom Gulenom, koga Ankara optužuje da je organizovao pokušaj puča 2016. godine, preneo je Rojters. Dve nordijske zemlje su odbile 19 zahteva i ostavile pet bez odgovora, javio je TRT Aber, pozivajući se na Ministarstvo pravde i dodao da je devet zahteva još u fazi procene. 

Kako je za Euronews rekao Pol Levin, osnivač Univerzitetskog instituta za turske studije u Stokholmu, Turska vidi PKK kao ključni problem za svoju nacionalnu bezbednost, dok Švedska ne deli takve stavove u potpunosti. Upravo zato, dodao je Levin, to što Švedska želi da se priključi NATO predstavlja "nacionalnu priliku za Tursku da istakne javno svoje stavove i zahteva da se Švedska pozabavi ovim problemom".

Koji još faktori utiču na stavove Ankare?

Pored zabrinutosti za nacionalnu bezbednost koju je i sam  predsednik Turske istakao kao glavni razlog za protivljenje Turske ulasku Švedske i Finske u NATO, postoji još nekoliko faktora koji verovatno utiču na ovakav stav Ankare.

Jedan od tih faktora uključuje i zahtev Turske da ove dve nordijske zemlje ukinu zabranu na uvoz oružja u Tursku, koju su, zajedno sa još nekim zemljama EU, uvele 2019. godine nakon što se Turska borila u Siriji protiv članova IPG.

Turska je, naime, u Siriju poslala vojsku koja se suočila sa IPG, koju su podržavali SAD i drugi zapadni saveznici, navodeći da se ta grupacija bori protiv ISIS-a. Upravo zato, pojedine zapadne zemlje su uvele sankcije na izvoz oružja u Tursku, a Erdogan je i to spomenuo kao jedan od razloga za protivljenje ulasku ovih zemalja u NATO.

"Nećemo reći 'da' ulasku u NATO za one zemlje koje su nametnule sankcije Turskoj. U tom slučaju, NATO bi prestao da bude bezbednosna organizacija i postao bi mesto gde se okupljaju predstavnici terorističkih organizacija", rekao je Erdogan obraćajući se novinarima pre nekoliko dana, preneo je CNN. 

Levin je za Euronews dodao i da Turska želi F-16 borbene avione, kao i da joj se dozvoli pristup američkom F-35 projektu nakon što su iz njega iskljupčeni zbog kupovine ruskog raketnog sistema.

Još jedna stvar koju bi trebalo uzeti u obzir kada je u ptianju retorika turskog predsednika, jeste i to što se u toj zemlji bliže izbori (održaće se u leto sledeće godine), a Erdogan prema trenutnim projekcijama ne stoji baš najbolje, za šta stručnjaci smatraju da su odgovorne inflacija na istorijskom nivou i to što je turska valuta gotovo prepolovljena u vrednosti prošle godine.

"Kada se gledaju trenutne ankete, izgleda kao da bi Erdogan mogao da izgubi. Ovo što govori moglo bi da ima i svrhu da se dopadne velikom delu javnosti u Turskoj", rekao je Levin.

Takođe, u opreznost Turske trebalo bi uračunati i činjenicu da je ta zemlja prihvatila vraćanje Grčke u NATO 1980-ih godina, iako su te dve zemlje 1974. ratovale u vezi sa Kiprom, i verovatno ne želi da prenagljeno ponovo donese neku takvu odluku, koja se u Ankari danas vidi kao pogrešna, preneo je Blumberg.

Atina i njeni partneri sa Kipra bili su u kasnijim godinama ključne prepreke u nameri Turske da se priključi Evropskoj uniji, u UN su glasali protiv plana ujedinjenja Kipra, a teritorijalni sporovi u vezi sa delovima Egejskog i Sredozemnog mora i danas se vode između Grčke i Turske. Upravo zato, turski zvaničnici žele da pregovaraju kada je u pitanju članstvo Finske i Švedske u NATO.

Šta je cilj Turske?

Iz skandinavskih zemalja nije se čula nikakva oštra retorika kada je u pitanju tursko protivljenje njihovom članstvu u Alijansi - umesto toga, i Finska i Švedska odlučile su da čitavoj stvari pristupe diplomatski i bez "zapaljivih" izjava.

Tako je finski predsednik Sauli Ninisto, posle sastanka sa predsednikom SAD Džozefom Bajdenom i premijerkom Švedske Magdalenom Anderson u Beloj kući, rekao kako će Finska "proći kroz zahteve koje je Turska izrazila protiveći se planovima te zemlje i Švedske da se pridruže NATO". On je dodao i da veruje kako će se o tom pitanju razgovarati na visokom nivou.

"Imamo razloga da na odgovarajući način prođemo kroz ono što je Turska izrazila, a zatim da damo svoje jasne odgovore", rekao je Ninisto novinarima, preneo je Rojters. Prethodno je izjavio da je Finska otvorena za razgovore o zabrinutosti Turske u vezi sa njenim zahtevom za članstvom u NATO, dodajući da je njegova zemlja spremna da se posveti bezbednosti Ankare. Nakon istog sastanka, američki predsednik Džo Bajden je, odgovarajući na pitanje novinara, rekao kako misli da će "sve biti u redu" kada su u pitanju zahtevi Turske.

Tanjug/AP Photo/Andrew Harnik, Pool

Slično tome, iz same Alijanse su rekli kako je "Turska važan saveznik", a zamenik generalnog sekretara Mirčea Đoana je rekao i da je Turska "izrazila zabrinutost koja se može rešavati između prijatelja i saveznika". On je izrazio uverenje da će NATO, ukoliko Švedska i Finska budu zatražile prijem, moći da im poželi dobrodošlicu.

Sinan Ulgen, bivši turski diplomata i direktor istanbulskog Centra za studije ekonomije i spoljne politike, rekao je za Euronews da, naposletku, ne veruje kako će Turska zapravo blokirati ulazak Švedske i Finske u NATO, već da je pre u pitanju to što iz Ankare gledaju kako da dobiju pogodnosti za sebe iz čitave priče.

"Po mom mišljenju, Turska ima legitimne zahteve. Na primer, Švedska bi trebalo da ukine embargo kada je u pitanju oružje. Nije baš razumno da budete NATO članica, i da istovremeno držite sankcije na oružje protiv države koja je u istom savezu sa vama", rekao je Ulgen.

I Levin i Ulgen saglasni su da će biti neke vrste pregovora između Švedske Finske i Turske, kao i da će se tim pregovorima možda priključiti i druge članice NATO, uprkos tome što je sam Erdogan istakao kako "nema potrebe da švedski i finski pregovarači dolaze u Ankaru, jer će svaki takav trud sa njihove strane biti uzaludan".

Danas je Erdogan razgovarao sa premijerom Finske Sauli Ninistom i premijerkom Švedske Magdalenom Anderson. Ninisto je na Tviteru napisao da je imao "otvoren i direktan" razgovor sa Erdoganom, dok je agencija Anadolija javila da je turski predsednik informisao švedsku premijerku da Ankara očekuje konkretne korake "zbog povezanosti te zemlje sa terorističkim organizacijama", prenosi Rojters. Dodaje se da je u telefonskom razgovoru Erdogan rekao i da bi trebalo ukinuti embargo na izvoz oružja uveden Turskoj.

Američki diplomata i bivši zvaničnik te zemlje, Metju Briza, rekao je da Turska sada koristi "zlatnu priliku" da stavi u pažnju svetske javnosti svoje probleme.

"Ne bi bilo mudro da potcenimo koliko je ljut državni vrh Turske, kao i tamošnji narod, zbog činjenice da organizacija koju i sama EU smatra terorističkom (PKK), pronalazi utočište u Finskoj i Švedskoj", rekao je Briza za Euronews, dodajući ipak kako ne misli da će Turska blokirati ulazak ovih zemalja u NATO, već da pre traži benefite za sebe.