Jedan sto, zajednička nabavka energenata i druge prednosti: Šta se do sada zna o ključnim tačkama Mišelovog plana

Komentari

Autor: T.K, N.Z

21/05/2022

09:32

Jedan sto, zajednička nabavka energenata i druge prednosti: Šta se do sada zna o ključnim tačkama Mišelovog plana - Copyright Tanjug/Olivier Hoslet, Pool via AP

veličina teksta

Aa Aa

Umesto dosadašnjeg "sve ili ništa" kada je reč o procesu pristupanja Evropskoj uniji, u proteklih nekoliko nedelja evropski lideri izneli su konkretne predloge kako bi otkočili proces proširenja. Takozvano postepeno članstvo omogućilo bi da zemlje i pre formalne "ulaznice" steknu određeni stepen učešća u politikama EU, a jedan takav predlog izneo je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.

Mišel je, naime, uoči posete Beogradu u četvrtak, izneo ideju o takozvanoj evropskoj geopolitičkoj zajednici. Taj predlog oblazložio je nakon sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, a reč je o ideji koja bi, kako je rekao, bila važna i od pomoći za sve one koji žele da se priključe EU.

"Ideja je da evropska geopolitička zajednica bude platforma na kojoj bi se zemlje koordinirale, u slučaju kovida na primer, energetici, bezbednosti snabdevanja hranom, prilika da se redovno na najvišem nivou razmenjuju gledišta", rekao je Mišel.

Ono što je, međutim, važno istaći to je da evropska geopolitička zajednica ne bi bila zamena za integracije, već mehanizam koji bi se odvijao paralelno sa tim. Njeno potencijalno stvaranje donelo bi zemljama kandidatima i onima koji žele to da postanu mogućnost inkluzije, odnosno priliku da učestvuju u donošenju odluka u Briselu. Najvažnija oblast saradnje u okviru te zajednice, kako je rekao i sam Mišel, bila bi spoljna politika, ali bi ovakva zajednička platforma zasigurno bila pogodno tle za rešavanje i drugih pitanja, kakvo je na primer energetika.

Podsetimo, Zapadni Balkan se već duži niz godina u procesu evrointegracija kreće zaustavnom trakom, a nakon što su zvanične zahteve za članstvo uputile i Ukrajina, Moldavija i Gruzija, Brisel se našao pred izazovom kako otkočiti ovaj proces proširenja i zemljama kandidatima ponuditi nešto konkretno.

I iako Mišelov predlog nije još konkretizovan, analitičari napominju da bi već u junu, kada će se održati samit EU, moglo da da se govori o detaljima.

"Treba imati u vidu da se najavljuje dosta brz razvoj. Razlog za to je i najava da bi u junu mogla Evropska komisija da izađe sa mišljenjem o zahtevu Ukrajine, Moldavije i Gruzije i Uniji je potrebno ovakvo rešenje koje ne zatvara vrata članstvu, ali sa druge strane ne obavezuje da krene u pun proces pristupanja, naročito ne ubrzani proces", rekla je za Euronews Srbija profesorka na Fakultetu političkih nauka Maja Kovačević.

A šta tačno podrazuva rešenje koju je ponudio Mišel i koje je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić nazvao "važnim korakom unapred"?

Srbija na sastancima dva puta godišnje

Obrazlažući svoju ideju geopolitičke unije, Mišel je rekao da smatra da treba da postoji politička platforma, format uz pomoć kog bi se, kako je rekao, odmah svi zajedno posvetili konkretnim izazovima. O zajedničkim prioritetima odlučivalo bi se barem dva puta godišnje na zajedničkim sastancima.

Dakle, ovakav vid saradnje značio bi da sve zainteresovane strane sede za istim stolom, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić nazvao je to i važnim korakom unapred.

"Za mene, to što bismo imali dva puta godišnje priliku da razgovaramo sa 27 lidera EU je velika promena. To je važna stvar, možete da iznosite svoje stavove, štitite svoju zemlju, tražite i borite se za nju efikasnije", rekao je Vučić.

Kako je za Euronews Srbija objasnio Strahinja Subotić iz Centra za evropske poslove, geopolitička zajednica omogućila bi Srbiji i drugim državama da sa EU koordinišu kada je reč o spoljnoj i bezbednosnoj politici.

"Na taj način ne bi se Srbiji dostavljale na gotovo odluke, već bi Srbija zapravo mogla da učestvuje u tom procesu i da se zajedno dogovaraju, na taj način se stvara osećaj inkluzivnosti i efektivnosti. Što se tiče same politke proširenja, ono što je fantastična vest je da je Mišel dan pre nego što je došao u Srbiju govorio o faznom pristupanju. Taj model pristupanja porazumeva veća finansijska sredstva za države koje pristupaju EU - što se Srbija više usaglašava sa elementima u poglavljima, to bi značilo veća finansijska sredstva za Srbiju", rekao je on.

Zajedničko tržište i nabavka energenata

A jedan od ključnih izazova u Evropi trenutno jeste pitanje energenata. Konkretizujući svoj predlog Mišel je naveo primer energetike u Evropi i pokretanja zajedničke platforme za dopremanje tečnog prirodnog gasa. Međutim, dodaje je da su postojale poteškoće zbog rata u Ukrajini, što znači da u Evropi svi moraju da sarađuju i koordinišu, razgovaraju jedni s drugima i na taj način postižu najviše moguće nivoe razumevanja.

I iako se o pomenutom planu i dalje ne zna mnogo, jedna od osnova bliže saradnje pre svega u regionu bila bi jedinstveno tržište.

"Još uvek se ne zna mnogo o svemu tome, ali ja mislim ono što bismo mogli da pročitamo između redova, u pitanju je to da bismo mi u našem regionu trebalo da napravimo jedinstveno regionalno tržište. Za taj ishod je ključna inicijativa Otvoreni Balkan koja je potekla odavde i koja za cilj ima da se u našem regionu izgrade te četiri ključne slobode kretanja, da na taj način mi ovde formiramo jedinstveno regionalno tržište i da onda stupimo u odnos sa EU", rekao je za Euronews Srbija Miloš Nikolić iz organizacije Libek.

Kako je on pojasnio, to je novo kreativno razmišljanje koje podrazumeva da mi u regionu napravimo jedinstveno regionalno tržište, da olakšamo potpuno promet i napravimo slobodu kretanja za sve učesnike u ekonomiji i da se onda tako povežemo sa EU.

"Da sa njima imamo taj slobodan ekonomski režim i da sve to prati jedan politički kišobran koji će da ima svoje spoljnopolitičke i odbrambene karakteristike", rekao je on.

Spoljna politika u fokusu

Geopolitička zajednica bila bi u osnovi politička platforma, koja bi, kako je rekao Mišel, poslužila da se svi zajedno posvete konkrenim izazovima. Spoljna politika, posebno u trenutnim okolnostima sukoba u Ukrajini, bila bi verovatno i najvažnija oblast saradnje u okviru te zajednice.

"Ova politička platforma će se posvetiti nekim zajedničkim izazovima, naročito spoljnopolitičkim izazovima i geopolitičkim izazovima. Ko i kako će to da radi konkretnije, imamo nekih konkretnijih ideja, ali naš cilj je da saslušamo prijatelje i partnere kako bismo zajedno izgradili tu platformu, kako bismo se postarili da bude efikasna", rekao je Mišel.

Ipak, upravo to bi mogao da bude i jedan od problema za Srbiju, smatra profesorka Kovačević, jer se u ovom predlogu otvara pitanje zajedničke spoljne politike.

"To bi bio onda problem za Srbiju jer je pitanje onda da li bi jedna organizacija bila novi metod pritiska na Srbiju da uvede sankcije Rusiji. Drugo pitanje je da li bi ta nova organizacija, kako je to Mišel malo pretenciozno nazvao geopolitička zajednica i nameće se da li bi to bio blok protiv Rusije u novoj podeli Evrope. Treće pitanje bitno za Srbiju je kakav bi bio status Kosova u toj organizaciji", zaključila je ona.