Igre 
Razgovori unutar EU o šestom paketu sankcija: Koje zemlje su najviše zabrinute zbog zabrane uvoza nafte iz Rusije
Komentari08/05/2022
-21:53
Zemlje Evropske unije do sada su uvele pet paketa sankcija Rusiji zbog invazije te zemlje na Ukrajinu. U planu je i šesti koji bi podrazumevao dodatni ekonomski udarac Moskvi i koji bi značio zabranu uvoza ruske nafte. Međutim konsenzus među državama članicama još nije postignut, a danas je saopšteno da je postignut korak bliže dogovoru i da će se razgovori nastaviti kako bi se zemljama koje su najviše zavisne od ruskih energenata omogućilo da mogu da se nose sa sankcijama.
Zemlje koje su prethodnih dana u najvećoj meri imale rezerve kada je u pitanju zabrana uvoza nafte iz Rusije su one koje najviše zavise od ruskih energenata, prevashodsno Bugarska, Slovačka i Mađarska. Prema pisanju Blumberga, upravo je Mađarska nastavila da blokira predlog sankcija.
U zajedničkom saopštenju Evropske komisije i francuske delegacije koja trenutno predsedava Unijom se navodi da su evropske vlade ujedinjene po pitanju potrebe da se usvoji šesti paket sankcija, ali da i dalje mora da se završi posao "u duhu solidarnosti, garancija koje su neophodne za snabdevanje članica EU, koje su u specifičnoj situaciji zbog toga što su cevima povezane sa Rusijom".
Ambasadori 27 članica EU se sastaju na dnevnom nivou još od 4. maja, kada je predsednica Evropske komisija Ursula fon der Lajen predložila da se u potpunosti zabrani uvoz ruske nafte, kako sirove, tako i rafinisane.
Zahtevi zemalja zavisnih od ruske nafte
Izmenjeni program sankcija bi dao određenim zemljama vreme da unaprede rafinerije kako bi mogle da dobijaju naftne derivate sa drugih lokacija, i tako dobile vreme da se energetski odvoje od Rusije do 2024. godine.
Uprkos tome što je Brisel predložio da Mađarska uvozi rusku naftu 2024. godine, ovaj predlog nije uspeo da ubedi Budimpeštu, koja nastavlja da blokira ovaj plan, rekli su za Blumberg izvori koji su želeli da ostanu anonimni jer su razgovori vođeni iza zatvorenih vrata.
"Glasali smo za sve sankcije do sada, ali ovaj paket bi uništio energetsku bezbednost Mađarske. Sve dok nema rešenja za problem koji uzrokuje ovakav predlog Brisela, nećemo glasati za sankcije", rekao je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.
profimedia
Povezane vesti
Slovačkoj i Češkoj nije dovoljno to što bi im izmenjenim predlogom sankcija bilo dozvoljeno da uvoze rusku naftu do kraja 2024. godine, prenosi francuska AFP, dodajući da ove dve zemlje takođe traže da se obezbede i novi resursi nafte, kao i reparacija starih rafinerija.
Takođe, ista agencija prenosi i da su iz Budimpešte tražili period od pet godina tokom kojeg bi uspeli da obezbede nezavisnost od ruske nafte, ali i da se izgradi novi naftovod sa Hrvatskom, koja ima pristup moru. Jedan diplomata iz EU rekao je za AFP da Mađarska zahteva garancije da će Zagreb napraviti ovaj novi naftovod, kao i da će EU obezbediti novac za njegovu izgradnju.
Koliko nafte izvozi Rusija u EU?
Rusija je među najvećim svetskim izvoznicima nafte - ova zemlje dnevno proda oko 7,8 miliona barela "crnog zlata". Njihova "mušterija broj jedan" upravo je Evropska unija.
Prošle godine, zemlje članice potrošile su više od 70 milijardi evra na uvoz nafte iz Rusije, prenosi Euronews. Evropska unija svakoga dana kupuje oko 2,2 miliona sirove nafte od Moskve, a još 1,2 miliona barela rafinisane.
U pitanju je igra velikih brojeva, koja, prevedena u procente, daje pravu sliku koliko je zapravo EU zavisna od ruske nafte - četvrtina potreba Evropske unije zadovoljava se upravo time što se nafta uvozi iz Rusije.
Nemačka, Holandija, Poljska i Italija su među onima koji najviše kupuju, a zemlje članice EU koriste rusku sirovu naftu kako bi proizvele veliki broj različitih goriva, kako za transport, tako i za grejanje. Najveći deo ruske nafte dolazi kroz evropske luke kao što su Avr u Francuskoj ili Roterdam u Holandiji. Neke zemlje su, takođe, i fizički povezane naftofodom "Družba", koji iz Rusije ide u Ukrajinu, Belorusiju, Mađarsku, Slovačku, Poljsku, Češku, Austriju i Nemačku.
AP Photo/Sven Kaestner, File
Od početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara države članice uvezle su naftu iz Rusije u vrednosti od oko 24 milijarde evra, podaci su Centra za istraživanje energije i čistog vazduha. Upravo zbog toga što se porezi od izvoza nafte direktno slivaju u rusku državnu kasu evropski zvaničnici su pokrenuli pitanje zabrane uvoza ruskih energenata.
Povezane vesti
Predsednica Evropske komisije Ursula Fon der Lajen je u obraćanju Evropskom parlamentu rekla da uvođenje novog paketa sankcija "neće biti lako", kao i da "neke zemlje članice duboko zavise od ruske nafte, ali će to jednostavno morati da se desi".
"Ovaj predlog podrazumeva potpunu zabranu sve ruske nafte, kako one koja se doprema morima, tako i one koja ide naftovodima, kako sirove tako i rafinisane", rekla je Fon der Lajen.
Ko se još protivi šestom paketu sankcija?
Pored pomenutih zemalja koje su imale najviše primedbi kada je reč o novom paketu sankcija Rusiji u ovom obliku, još neke zemlje su imale šta da dodaju na predlog koji dolazi iz Brisela.
Povezane vesti
Tako je prema planu EU predviđeno da se evropskim kompanijama i pojedincima zabrani pružanje prevoza i usluga poput osiguranja neophodnih za transport nafte do trećih zemalja, a Grčka, Malta i Kipar su imale prigovore na ovaj deo predloga.
Ove tri zemlje usprotivile su se i predlogu da se transportnim kompanijama koje su u vlasništvu EU ili koje imaju evropske interese zabrani transport ruske nafte kako u Evropu, tako i van njenih granica. Upravo ove tri zemlje imaju najveće flote i kompanije za transport nafte - samo je Grčka svojim tankerima u prvih nekoliko nedelja od početka ruske invazije prevezla oko polovine ruske nafte, prenosi "Njujork tajms".
"Mi smo protiv ruske invazije, i naravno da smo za uvođenje sankcija Rusiji. Međutim, ove sankcije trebalo bi da budu ciljane, a ne selektivne tako da služe nekim državama članicama (EU), a da druge ostavljaju izloženima", rekao je na pres konferenciji kiparski predsednik Nikos Anastasijades.
AP Photo
Naime, iako o tome nije govorila predsednica EK, Euraktiv navodi da je prema njihovim saznanjima predlog da se ovim kompanijama zabrani prenos nafte bilo gde u svetu još uvek opcija. Prema navodima medija, izmenama plana sankcija, produžen je rok za tranziciju sa jednog na tri meseca.
Izvor iz EU, rekao je za ovaj sajt da taj predlog ima za cilj da smanji mogućnost dogovora o jeftinoj nafti koja se prenosi iz Rusije u Kinu kao protivteža zabrani EU s obzirom na to da je prevoze kompanije iz EU. Diplomata iz Brisela, pod uslovom da ostane anoniman, rekao je za Euroactiv da je ovo "veliki test za Evropu, jer se sada suočava sa srži uvođenja sankcija".
"Politički, Evropa ne može sebi da dozvoli da ne usvoji šesti paket“, rekao je diplomata, dodajući, međutim, da neće sve trenutne probleme lako rešiti.
Nafta poskupela nakon najave Fon der Lajen
Odmah posle najave predsednice Evroske komisije Ursule fon der Lajen da će EU uvesti zabranu uvoza ruske nafte, cena visokokvalitetne nafte Brent je porasla za više od 3,7 odsto, na 108,5 dolara po barelu.
Svetski analitičari smatraju da je moguć prekid naftne veze Evrope sa Rusijom, ali ukazuju da bi on mogao skupo da košta - naročito potrošače. Stručnjaci za energetiku su, kako piše "Njujork tajms", izjavili da to može dovesti do nestašice i viših cena benzina, dizela, goriva za avione i drugih proizvoda.
Kako je navedeno, ovakvim razvojem situacije bi mogli da budu kažnjeni kupci koji se već bore sa inflacijom, a navode da bi, kada se svedu računi, to moglo u negativnom smislu uticati i na ekonomski oporavak od pandemije.
Tanjug/AP/Jean-Francois Badias
"Situacija je komplikovana. Imate razdvajanje dva veoma isprepletana dela globalnog energetskog sistema. Biće poremećaja i troškova povezanih s tim, ali kreatori politike su sve više ubeđeni da je neophodno i bolje da se to uradi relativno brzo, da bi se smanjili prihodi za finansiranje Rusije, ali i da se smanji izloženost Evrope ruskom uticaju", rekao je analitičar Ričard Brounz iz kompanije "Energy Aspects".
Preporuka za vas
Komentari (0)