Igre 
Balkan između Rusije i Zapada: Severna Makedonija plaća cenu afere s ruskim špijunima u Bugarskoj
Komentari16/04/2022
-21:26
Bugarski premijer Kiril Petkov rekao je nedavno da su ruske obaveštajne službe pogoršale odnose njegove zemlje sa susednom Severnom Makedonijom. Petkov je dodao da mu je "prijavljeno da su ruski špijuni radili posebno protiv odnosa između Bugarske i Severne Makedonije", kao i da smatra kako je "ruski interes uvek bio da spreči Zapadni Balkan da ima evropsku budućnost".
Iz bugarskog specijalnog tužilaštva naveli su da se već ispituju tvrdnje o ruskoj špijunaži u nacionalnoj bezbednosnoj agenciji te zemlje. U poslednjih nekoliko godina, Bugarska je u više navrata proterivala ruske diplomate pod optužbama da su zapravo špijuni, a bugarski državljani hapšeni su zbog saradnje s njima. Veliku pažnju javnosti je privukao slučaj iz marta prošle godine kada je uhapšeno i nekoliko zvaničnika iz bugarskog ministarstva odbrane, a od tada je više od deset ruskih diplomata proglašeno "nepoželjnima".
Veze između Rusije i Bugarske, tradicionalno su duboke, jer ove zemlje dele istoriju, religiju i kulturu. Za vreme SSSR čak su Bugarsku ponekad nazivali "šesnaestom sovjetskom republikom", upravo zbog bliskosti s Moskvom.
Bivši premijer Bugarske Bojko Borisov, koji je nedavno uhapšen a potom pušten iz pritvora, održavao je bliske odnose sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom sve dok nije smenjen s pozicije u maju 2021. godine. Kada je 2010. godine Putin posetio Sofiju, njih dvojica su postigli sporazum o gasu, koji je kasnije suspendovan, a ruski predsednik je iz Bugarske otišao sa posebnim poklonom - štenetom bugarskog ovčara.
To što Bugarska i Rusija imaju tradicionalno bliske veze, ipak, u poslednje vreme sve je više predstavljalo problem za Bugarsku, zemlju koja je članica i EU i NATO.
To može biti jedan od razloga zbog kojih, kako za Euronews Srbija kaže politički analitičar iz Severne Makedonije Petar Arsovski, Moskva i Kremlj rade na tome da njihov uticaj na Sofiju, ali i Skoplje koje pretenduje na članstvo u EU ostane dovoljno jak.
"Nije neko otkrovenje da Rusija radi i u Bugarskoj i u Severnoj Makedoniji. Međutim, pitanje je koliko Rusija ima interes i kapacitete da to drži na duže vreme, budući da sada ima otvoreno više frontova", kaže Arsovski.
Povezane vesti
On dodaje da Moskva "koristi tu taktiku kako bi odvukla pažnju zapadnim saveznicima, dok je njen istinski interes ovo što radi u Ukrajini, a to je da spreči NATO proširenje", i da Rusija zato "radi na tome da između Severne Makedonije i Bugarske stvari ne idu glatko".
"Rusiji ne odgovara ovakvo stanje na Balkanu"
Arsovski dodaje i da je, u poslednje vreme, najvidljivi način na koji Rusija pokušava da postigne ovaj efekat putem društvenih mreža.
"Najviše se to radi putem društvenih mreža. Više nevladinih organizacija je dokumentovalo da se uporno pojavljuju lažne IP adrese odakle se šire informacije u vezi sa reakcijama u Bugarskoj i Severnoj Makedoniji. Recimo, OEBS je primetio da, kada se ljudi iz Bugarske žale na govor mržnje koji dolazi iz Severne Makedonije, najveći deo IP adresa sa kojih govor mržnje dolazi uopšte nisu u Severnoj Makedoniji, već su u sakrivene na ofšor destinacijama, što rađa sumnju u autentičnost", kaže Arsovski.
Unsplash
Odnosi između Bugarske i Severne Makedonije su zategnuti duže vreme, a Bugarska, kao članica Evropske unije, je u više navrata sprečila početak evropskih integracija Severne Makedonije. Kao glavni razlog za ovo, bugarski zvaničnici često navode "nerešena pitanja u vezi sa nacionalnim identitetom", i traže prihvatanje svojih zahteva u vezi sa makedonskim jezikom i istorijom.
Upravo ovakav "status kvo" u kom je Severna Makedonija sprečena da otpočne proces integracije u EU ide u korist Rusiji, smatra Marina Kostić sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
"Mišljenja su da Rusiji ne odgovara postojeće stanje stvari na Balkanu, zato što ga pre svega kreiraju SAD i EU, i da Rusija teži da poremeti to stanje stvari, koje favorizuje zapadne interese. Kada pogledamo kroz tu prizmu, jasno je da Rusija želi da održi svoje prisustvo na prostoru Balkana i kroz kvarenje odnosa - stavom da ako oni ne mogu da budu glavni faktor uređivanja odnosa između država na Zapadnom Balkanu, onda mogu bar da poremete planove Zapada", kaže Kostić za Euronews Srbija.
Interesi Zapada
To što Rusija ima određenu dozu uticaja na prostoru Zapadnog Balkana i radi u korist svojih interesa, ne znači da joj sa druge strane nisu suprotstavljene zemlje Zapada, smatraju sagovornici Euronews Srbija.
Povezane vesti
"Svakako da i sa suprotne strane imamo nekoga ko to radi. Tu su najviše aktivne Sjedinjene Američke Države, koje rade i na 'back channel' i javnoj diplomatiji", ističe Arsovski.
Slično tome, Kostić smatra da su i Bugarska i Severna Makedonija pod velikim pritiskom Evropske unije i NATO da poprave odnose, jer je Bugarska članica oba saveza, dok je Severna Makedonija deo NATO i ima aspiracije ka EU. Međutim, dodaje da postoji jaka nacionalna osnova koja se protivi poboljšanju odnosa dvaju zemalja, pa tako u Bugarskoj i ne postoji jača politička struja koja bi zagovarala popuštanje mera u odnosu na Severnu Makedoniju.
"Zapadu odgovara da se ceo Zapadni Balkan kreće ka članstvu EU, i da se neke države koje nisu članice NATO kreću ka članstvu u Alijansi iako su deklarisane kao vojno neutralne. Za NATO odgovara to stanje koje postoji sada, uz kretanje ka zapadnim integracijama. Sa druge strane, imamo Rusiju kojoj takvo stanje ne odgovara, jer ukoliko bi se rešili svi nerešeni slučajevi na Zapadnom Balkanu, pitanje je da li bi ona tu uopšte i bila potrebna", ističe Kostić.
AP Photo/Valentina Petrova
Povezane vesti
U tom kontekstu, ne sme se zanemariti ni trenutni rat u Ukrajini, i situacije u Bugarskoj u kojima su zvaničnici otvoreno podržavali Rusiju. Tako je, u prvim danima ruske invazije na Ukrajinu, Petkov smenio dotadašnjeg ministra odbrane Stefana Janeva zbog "proruskih komentara".
Janev je, naime, osudio "neprihvatljivu agresiju" iz Moskve, ali i pozvao ljude da ne koriste olako termin "rat", već je sukob u Ukrajini nazvao "ruskom vojnom operacijom", što je izraz koji koristi Moskva.
Takođe, tu je i slučaj bugarske poslanice Elene Gunčeve, protiv koje je tužilaštvo pokrenulo postupak jer je na Fejsbuku objavila kako se "nada da će zgradu vlade pogoditi ruske rakete, ukoliko Bugarska pošalje oružje Ukrajini". Ona je optužena za izdaju.
Stav EU je da bi sve zemlje koje žele da joj pristupe trebalo, u određenoj meri, da se priključe sankcijama koje je Unija uvela Rusiji. Kada je kao odgovor na sankcije Rusija sastavila spisak "neprijateljskih zemalja" koje su protiv nje postavile ekonomske mere, na toj listi našla se i Severna Makedonija.
Odnosi između Bugarske i Severne Makedonije
Bugarska i Severna Makedonija od nedavno imaju nove premijere. Na mesto predsednika bugarske vlade u novembru 2021. došao je Kiril Petkov, diplomac sa Harvarda, dok je premijer Severne Makedonije od januara ove godine Dimitar Kovačevski, koji je na toj poziciji nasledio Zorana Zaeva. Uz sve razlike između Kovačevskog i Petkova, dvojica premijera jasno su stavili do znanja da žele da rade na boljim odnosima između njihovih zemalja.
Petkov je, zajedno sa Arsenom Vasilevim, pre izbora osnovao partiju pod nazivom "Nastavljamo promene". Kada je reč o problemu koji Bugarska ima sa Severnom Makedonijom, Petkov je govorio o svom iskustvu na Balkanu koje je imao kao biznismen.
"Bilo mi je lakše da plasiram proizvode u Sjedinjenim Državama, Japanu, Australiji ili Novom Zelandu, nego u Sevenoj Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori ili Srbiji", rekao je za Euractiv Petkov, koji je u nekoliko navrata isticao da su "Makedonci i Bugari dva bliska i prijateljska naroda".
I od Kovačevskog su mogle da se čuju izjave koje idu u smeru otopljavanja odnosa između država. Tako je, pre jednog od sastanaka sa Petkovim, bugarskog premijera nazvao "dragim kolegom i prijateljem", a takođe je govorio i o važnosti "optimizma za budućnost, veće povezivanje i snažniju saradnju".
profimedia
"Nova je dinamika odnosa između S. Makedonije i Bugarske, nakon dolaska Petkova i Kovačevskog. Međutim, to ne znači da će druge strane u tom sporu - u ovom slučaju opozicija u Severnoj Makedoniji i (predsednik) Radev u Bugarskoj, prekinuti da rade na svojim interesima", kaže Arsovski.
Da Evropska unija i dalje ne odstupa od stava o "pomirenju" Bugarske i Severne Makedonije, svedoči i to što je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, u poseti Sofiji pre nekoliko dana, rekla da bi Bugarska trebalo da učini sve što je u njenoj moći kako bi EU otpočela pregovore o pristupanju sa Severnom Makedonijom i Albanijom.
"Novi rok za podizanje veta Bugarske na makedonski proces evrointegracija je jun, jer će sve morati da se odloži do jeseni ukoliko se ne desi dok Francuska predsedava savetom ministara EU. Iako je primetna 'trka sa vremenom', ne zavisi samo od Kovačevskog i Petkova da li će uspeti u poboljšanju odnosa ili ne", smatra Arsovski.
Preporuka za vas
Komentari (0)