Preminula Medlin Olbrajt

Preminula je Medlin Olbrajt (84), prva žena državni sekretar SAD.

Njena smrt potvrđena je u mejlu upućenom osoblju Olbrajt stoundbridž grupe, globalne strateške firme koju je ona osnovala, prenosi CNN. Kako je saopštila njena porodica, preminula je od raka "okružena porodicom i prijateljima".

 

 

Madlen Olbrajt je rođena 1937. u Pragu kao Marija Jana Korbelova u porodici čeških Jevreja, a baka ju je prozvala Medlin. Kako bi izbegli progone, njena porodica je prešla u katoličanstvo i odgajana je kao katolkinja. Otac joj je bio diplomata i služio je dva puta u Beogradu. Medlin je tako prvu godinu života provela u Beogradu, kome se vraća i posle Drugog svetskog rata rata kada njen otac postaje ambasador. Srednju školu završila je u Denveru 1955. Pohađala je napredne međunarodne studije na Univerzitetu Džons Hopkins. Doktorirala iz oblasti državnog prava i uprave na Univerzitetu Kolumbija. Počasni je doktor prava na Univerzitetima Vašington i Vinipeg.

U politici se angažuje sedamdesetih godina. Prvo je bila glavni asistent za zakonodavna pitanja američkog senatora Edmunda Maskija, a potom odlazi u Belu kuću. Olbrajt je bila je 64. američki državni sekretar, a ujedno i prva žena na toj funkciji. Na predlog tadašnjeg američkog predsednika Bila Klintona stupila je na dužnost 23. januara 1997. godine.

U javnosti Srbije uvreženo je mišljenje da ona "mrzi" Srbe i Srbiju i da je zato u sukobima devedesetih podržavala druge narode bivše Jugoslavije. Ona je tada izjavljivala da ne mrzi zemlju, već politiku tadašnjeg rukovodstva u Beogradu. 

Bila je zagovornik bombardovanja bivše Jugoslavije. Šest godina kasnije je na pitanje da li bi 1999. postupila drugačije, rekla da bi "zauzela mnogo tvrđi stav prema Miloševiću“, te da je "ponosna na mnoge svoje poteze“.

Kolin Pauel je u svojim memoarima naveo da je Olbrajtova svoj stav prema upotrebi vojske obrazložila rečima: „U čemu je svrha posedovanja ovakve superiorne vojne sile (...) ako ne možemo da je upotrebimo?"

Bila je i ostala zagovornik nezavisnosti Kosova, a pre dve godine je dobila i bistu u Prištini.

Za vreme svog mandata značajno je pojačala uticaj američke politike u Bosni i Hercegovini i na Bliskom istoku. Na sebe je navukla bes brojnih Srba u bivšoj Jugoslaviji koji su joj zamerali antisrpski stav i ulogu koju je imala u artikulisanju američke politike za vreme ratnih sukoba na Balkanu, naročito na Kosovu i u Bosni.

Politički uticaj izgubila je tokom predsednikovanja Donalda Trampa. Međutim, nakon pauze, sa 84 godine postala je predsednica Odbora za odbrambenu politiku američkog Ministarstva odbrane.

Nije joj bilo mrsko da predlaže sankcije ili vojne intervencije protiv zemalja za koje proceni da su se ogrešile o međunarodno pravo ili ugrozile interese SAD.  Kod nas je bila poznata po tome i što se zalagala se za bombardovanje Srbije, o čemu je odluka doneta na današnji dan pre 22 godine.

Godine 2000. Olbrajtova je postala jedan od najviših zapadnih diplomata koji se sreo sa komunističkim liderom Severne Koreje, Kim Džong Ilom, za vreme zvanične posete toj zemlji.