Igre 
Koliko je srpskih boraca u Ukrajini? Blage kazne za "plaćenike" ne sprečavaju njihov povratak na ratište
Komentari15/03/2022
-19:32
Ministar odbrane Nebojša Stefanović reagovao je pre nekoliko dana oštro na navode da se iz Srbije regrutuju borci za dopunu ruskih vojnih snaga u Ukrajini. Informaciju o tome objavio je Generalštab Ukrajine, a Stefanović je navode odbacio kao "čiste laži". Međutim, iako zasad nema pouzdanih podataka o tome da li se i koliko srpskih državljana nalazi u borbenim redovima u Ukrajini, sudeći prema angažovanjima u Donbasu još od 2014. godine, pretpostavlja se da ih tamo ima i danas.
Prema podacima koje je Generalštab Ukrajine objavio na Fejsbuku, na ukrajinskom ratišu se na strani Rusije bori "veliki broj militanata iz drugih zemalja, poput Sirije i Srbije". Stefanović je, međutim, ocenio da je reč o "opasnoj dezinformaciji", zahtevao je se ona odmah povuče, a podsetio je i da je učešće srpskih državaljana u oružanim sukobima u inostranstvu teško krivično delo za koje su propisane višegodišnje kazne zatvora.
Ipak, praksa je dosad pokazala da su kazne za učešće u sukobima u Ukrajini bile uglavnom blage. Na primer, Srbija je u oktobru 2021. godine donela prvu presudu za organizovanje učešća u ratu. U toj presudi Višeg suda u Beogradu, kako je pisao Radio slobodna Evropa, optuženi je proglašen krivim i osuđen na šestomesečnu kaznu zatvora u kućnim uslovima, bez elektronskog nadzora.
Mediji su, međutim, čak u nekoliko slučajeva utvrđivali da presude nisu sprečavale pojedince da se posle izvršenja kazne vrate na ratište, a čak se govorilo i o tome da su borci iz Srbije zapravo na području Donbasa bili "važan faktor". Kakva bi situacija zapravo mogla da bude danas, kada je stanje na terenu znatno drugačije i kada se borbe vode na skoro celoj teritoriji Ukrajine, i da li je odlazak i povratak ovih ljudi na ratište uopšte moguće kontrolisati?
U Ukrajini oni koji su se tamo borili i ranije?
O srpskim borcima koji su se borili u Ukrajini pisalo se mnogo, a neka imena ostala su poznata u javnosti. Osim što se o njima govorilo kao o "psima rata" koji su u borbe odlazili sa namerom da pomognu "srpskoj braći", bilo je reči i o takozvanim plaćenicima koji su se borili u okviru različitih ruskih grupa kakva je Vagner.
Danas, skoro tri nedelje od početka invazije na Ukrajinu, pouzdanih podataka o tome koliko je stranaca u borbenim redovima nema, a Predrag Petrović, programski direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, kaže za Euronews Srbija da se pretpostavlja da postoji jedan broj građana iz Srbije koji se tamo nalazi, ali da su oni tu od ranije.
"Oni su ostali nakon sukoba 2014. i 2015. godine i samim tim što su na toj teritoriji i opredeljeni da brane Donjeck i Lugansk oni su nastavili da rade ono što su radili. Jedan od njih je i Dejan Berić koji je zapravo zasnovao i život na toj teritoriji", rekao je on.
Povezane vesti
Kako je pisao Dojče vele, Dejan Berić je snajperista koji na istoku Ukrajine stekao i status. Više puta je navodno ranjavan, a nedavno se iz Rusije ponovo vratio na front.
"Imamo sličnu situaciju i sa ljudima iz Srbije koji su takođe bili u sukobu 2014. i 2015, ali su se borili u okviru privatne ruske vojne kompanije Vagner, a kasnije su bili raspoređivani u Siriji, tako da možemo da pretpostavimo da potencijalno i oni mogu da budu ljudi iz Srbije koji se možda nalaze trenutno u tom sukobu u Ukrajini", rekao je Petrović.
profimedia
Inače, u momentima kada je pre osam godina počeo sukob na istoku Ukrajine, odnosno kada je on bio ograničen na malu teritoriju u odnosu na ono što se događa danas, borci iz Srbije jesu predstavljali značajan faktor, rekao je Petrović.
"Značajan u smislu simboličkog i političkog s obzirom na to da je došao neko iz jedne male države i pružio podršku kako su oni isticali bratskom narodu. I tokom njihovog boravka tamo i u borbenim jedinicama jedan broj njih je obavljao uloge snajperista i tome su se isticali. Iz iskustva njihovog učestvovanja u ratnim sukobima onda se stekla slika da su oni imali značajniju ulogu u tom sukobu jer su se dobro pokazali", istakao je on.
Situacija je, međutim, danas mnogo drugačija. Na to je nedavno ukazao vojni analitičar Aleksandar Radić.
"Sad, kad je i formalno ruska vojska prisutna tamo, eventualni ratni scenario podrazumeva angažovanje ruskih regularnih vojnih snaga i u tom kontekstu mislim da se potencijalna uloga pridošlica sa strane marginalizuje, može čak i u usko stručnom pogledu da Rusima predstavlja smetnju", rekao je on za RSE.
Kako je dodao Petrović, u Ukrajini trenutno traje rat u kom je angažovano između 150.000 i 200.000 regularnih ruskih snaga.
Povezane vesti
Kazne za učešće u sukobima
Nakon što je otpočela invazija, u Beogradu je održana sednica Saveta za nacionalnu bezbednost posle koje je objavljen zaključak u 15 tačaka u kom se izražava stav Srbije povodom aktuelnog sukoba. Jedna od tih tačaka ticala se upravo učešća državljana Srbije u sukobu.
"Upozoravaju se svi državni organi i zvaničnici Republike Srbije na svoju zakonsku obavezu da se uzdržavaju od postrekivanja i pomaganja pojedincima da učestvuju u sukobima na Istoku Evrope, nadležni državni organi će preuzeti sve mere da spreče učešće državljana Srbije, takozvanih dobrovoljaca, u sukobima na Istoku Evrope i sankcionisati sve građane koji se ne budu pridržavali zakonskih zabrana iz člana 386 a i 386 b Krivičnog zakonika", navedeno je u tom zaključku.
I iako je učešće u ratu u stranoj državi krivično delo od početka primene Krivičnog zakonika Srbije iz 2014. godine, sa zaprećenim kaznama i do deset godina zatvora, podaci Ambasade Ukrajini iz decembra 2018. godine pokazuju da je više od 300 građana Srbije otišlo da se bori na proruskoj strani.
E-Stock/Dušan Milenković
Povezane vesti
Za učešće u ratu u Ukrajini na strani proruskih strana u periodu od 2015. do 2018. godine u Srbiji su donesene 32 osuđujuće presude, a jedna osoba je 2021. osuđena i zbog organizovanja odlaska na ratište u Ukrajinu, pisao je RSE.
Kako je rekao Petrović, 90 odsto postupaka završeno je postizanjem sporazuma o priznanju krivice, što je borcima omogućilo da dobiju ublažene kazne. Bratislav Živković, na primer, koji je uhapšen u avgustu 2018, a nakon što je postupak obustavljen 2019, nikada nije odgovarao zbog sumnji da je organizovao učešće drugih na stranom ratištu.
U "stanju pripravnosti", kako je pisao Radio slobodna Evropa, bio je od oktobra prošle godine u vreme kada je Rusija počela da raspoređuje svoje snage duž granice sa Ukrajinom.
Na pitanje da li država kontroliše ove ljude i na koji način bi mogao da se spreči njihov povratak na ratište, Petrović kaže da bi ta kontrola podrazumevala potpuni nadzor nad njihovim kretanjem što je jako teško.
"Jako je teško kontolisati svakog pojedinca ukoliko ne nameravate da ga stavite pod potpuni nadzor, da primenite neke od administratinih mera koje su zapadne zemlje na primer primenjivale prema islamističkim ekstremistima, to je oduzimanje na primer pasoša i onda vi nemate način da napustite zemlju osim kroz neke ilegalne kanale", rekao je on za Euronews Srbija.
Komentari (0)