Igre 
"Totalni ekonomski rat" protiv Moskve: Sankcije Zapada mogle bi da imaju razarajući efekat po Rusiju
Komentari12/03/2022
-14:00
"Pokrenućemo totalni ekonomski rat protiv Rusije. Izazvaćemo kolaps ruske ekonomije", rekao je francuski ministar finansija Bruno le Mer 2. marta gostujući u jednoj emisiji. Da nije govorio u prazno, pokazali su potezi Zapadnih država - Evropska unija i SAD su uvele Rusiji ekonomske sankcije kakve do sada nisu viđene, kao odgovor to što je ruski predsednik Vladimir Putin pokrenuo invaziju te zemlje na Ukrajinu.
Pored ranije usvojenih mera, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen saopštila je 2. marta da će Evropska unija usvojiti još paketa sankcija protiv Rusije. Tog dana je doneta odluka o isključivanju sedam ruskih banaka iz SWIFT bankarskog sistema, a Fon der Lajen je rekla da je u ptianju "veoma jasan signal Putinu i Kremlju". Da o signalu koji Zapadne zemlje žele da pošalju Rusiji nema nikakve zabune, pobrinuo se i predsednik SAD Džo Bajden, koji je pre nekoliko dana izjavio kako će ta zemlja zabraniti uvoz nafte iz Rusije jer "ne žele da pomažu Putinu da finansira rat".
Od početka godine, ruska rublja izgubila je kao rezultat zapadnih sankcija više od 40 odsto svoje vrednosti, i beleži daleko najlošije rezultate među svetskim valutama. Pored toga, iz Rusije se povukao veliki broj inostranih kompanija, poput Mekdonaldsa ili Koka Kole, a svoje usluge su obustavili i Viza i Masterkard, zbog čega su građani Rusije morali da se preorijentišu na korišćenje ruskih operatera za plaćanje karticama.
Tanjug/AP Photo
Ovo je samo vrh ledenog brega, a sagovornici Euronews Srbije saglasni su u tome da bi efekti zapadnih sankcija po ekonomiju Rusije mogli da budu veoma negativni, naročito ako se uzme u obzir to što se ne zna dokle će mere Zapada zapravo da traju.
"Ove sankcije će de fakto biti na snazi sve dok je Putin na vlasti - drugim rečima, potencijalno će trajati veoma dugo", rekao je za Euronews Srbija viši saradnik istraživačkog centra "German Marshall Fund" Jakob Kjerkjegor.
"Ne postoji brz način da se rat okonča na zadovoljstvo svih - na primer, da Rusija plati ratnu odštetu ili nešto slično - a ne ostanu neke posledice po rusku ekonomiju. S obzirom na to, cilj ovih sankcija je zapravo promena režima u Rusiji, ne samo zaustavljanje rata", dodaje Kjerkjegor.
Kao da je ponovo 1991.
Ruski zvaničnici upozoravali su nekoliko puta kako bi sankcije Zapada imale "bumerang efekat", i da će, neminovno, morati da se odraze i na države koje su ih primenile. Predsednik Rusije Vladimir Putin je 10. marta uporedio trenutnu situaciju sa onom kakva je vladala nakon raspada SSSR 1991. godine
Povezane vesti
"Sankcioni pritisak je uvek postojao, sada je on kompleksan, ali ćemo savladati sve teškoće, ekonomija će se prilagoditi i postaće nezavisna. Tako su delovali i protiv Ruske Federacije, beskonačno. Samo su sa zadovoljstvom uzimali novac za otplatu svih prethodnih kredita koje su uzimale sve republike Sovjetskog Saveza u sovjetskom periodu", rekao je Putin.
Kjerkegor pedviđa da će ruska ekonomija ući period duboke recesije, i da će životni standard građana Rusije dramatično opadati.
"Cene rastu, nemoguće je leteti na mnoga mesta čak i u Rusiji zbog sankcionisanih aviona, nema pristupa mnogim proizvodima jer se kompanije sa Zapada povlače, a kineske firme ne mogu da budu zamena. Ruski BDP mogao bi da opadne za petinu ove godine, što, uz sva ostala dešavanja, znači da je ekonomsko poređenje sa 1991. godinom najadekvatnije", kaže Kjerkegor.
profimedia/Russian Defence Ministry
Baš kada se govori o letovima, moglo bi se reći da je jedna od prvih većih "žrtava" sankcija ruska aviokompanija Aeroflot. Nebo iznad SAD, EU, Kanade i mnogih drugih teritorija zatvoreno je za avione koji su u vlasništvu ruskih državljana, ili su na bilo koji način povezani sa njima. Prema pisanju analitičke kompanije Iška, procenjuje se da nova "gvozdena zavesa" ostavlja u vakuumu Boing i Erbas avione iznajmljene ruskim operaterima, tržišne vrednosti od oko 10,3 milijarde evra. Problem je, naime, što za ove avione sada ne stižu više ni oprema ni delovi, pa je veoma teško čak i održavati ih. Takođe, sama kompanija Aeroflot je u velikim gubicima jer su u poslednjih nekoliko decenija uložili milijarde kako bi se modernizovali, a sada su izgubili veliki deo klijenata.
Zapadne sankcije već uzimaju maha kada je u pitanju ekonomska "krvna slika" Rusije. Vladimir Putin je nedavno potpisao ukaz kojim je zabranjeno da se iz Rusije iznosi gotovina u stranoj valuti i monetarni instrumenti u stranoj valuti u iznosu većem od 10.000 američkih dolara, a centralna banka je saopštila da banke ne mogu građanima prodavati stranu valutu do 9. septembra, kao i da će Rusima koji primaju novac transferom iz stranih banaka, taj novac gotovinski biti isplaćivan samo u rubljama.
Takođe, ruska vlada je uvela zabranu izvoza putničkih automobila i drugih motornih vozila namenjenih prevozu ljudi, uključujući kombije i trkačke automobile. Zabrana, koja će važiti do 31. decembra 2022. godine, ne odnosi se na motorna vozila predviđena za prevoz desetoro ili više ljudi. Prethodno je ruska vlada utvrdila listu robe čiji se izvoz privremeno zabranjuje, i na kojoj se nalazi više od 200 proizvoda tehnološke, telekomunikacione i medicinske opreme, vozila, kao i poljoprivredne mehanizacije i električne opreme.
Udar na rusku energetiku
Sankcije zapadnih zemalja Rusije uvode se postepeno, tako da svaki put sve jače pogađaju srž ruske ekonomije. Tako su Lideri G7 najavili jačanje postojećih i uvođenje novih sankcija protiv Rusije, EU je najavila četvrti paket sankcija koje će se odnositi na uvoz čelika, a poslednja u nizu mera koje su SAD preduzele odnosi se na ukidanje trgovinskih povlastica Moskvi.
Povezane vesti
Međutim, ekonomska mera koja bi u najvećoj meri trebalo da pogodi Rusiju, jeste zabrana uvoza ruskih energenata u SAD. Bajden je 8. marta objavio da će SAD uvesti ovu meru, rekavši da se tako "gađa glavna arterija ruske ekonomije" i da se "zadaje još jedan udarac Putinovoj ratnoj mašini".
Ovaj potez donet je jednostrano, odnosno bez evropskih saveznika, zbog toga što se među zemljama Evropska unije još uvek razgovara o tome da li Evropa može bez ruskog gasa. Naime, američki uvoz iz Rusije čini tek osam odsto ukupnog energetskog portfolija SAD (od čega je tri odsto sirova nafta), dok samo ruski gas zadovoljava čak trećinu energetskih potreba Evrope.
profimedia
Iz Kremlja su na ovu zabranu odgovorili rekavši da "imaju gde da preusmere svoje proizvode" i da je "pritisak Vašingtona na Moskvu odavno prešao sve granice političkog i ekonomskog smisla". Putin je 10. marta naveo i da ovakve sankcije "nisu legitimne", kao i da "SAD pokušavaju Rusiju da okrive za rast cena energenata na Zapadu".
Povezane vesti
Zamenik direktora vodećeg francuskog instituta za međunarodnu ekonomiju CEPII, Kristof Deste, rekao je za Euronews Srbija da je zavisnost ruske ekonomije od energetskog sektora veoma velika, naročito kada su u pitanju izvoz i nacionalni prihod.
"Postoje šanse da vlada Rusije ublaži efekat trenutnih i budućih sankcija Zapada, jer se čini da neke velike države nisu spremne da primene slične mere, kao i zbog toga što bi naftni sektor Rusije mogao da profitira zbog većih cena. Kada je u pitanju gas, bilo bi potrebno neko vreme da Rusija okrene proizvodnju tržištu Azije", kaže Deste.
Tanjug/Alexei Druzhinin, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP
Među zemljama koje nisu uvele sankcije Rusiji nalaze se vodeći proizvođači nafte sa Bliskog istoka, ali i Kina. Štaviše, iz Pekinga su upozorili da će jednostrane sankcije "nemaju osnov u međunarodnom pravu" i da "izazivaju ozbiljne poteškoće ekonomiji i egzistenciji ljudi, umesto da podstiču mir i bezbednost".
Sezona lova na oligarhe, ali "običan narod" će najviše da ispašta
Od kako je ruska invazija na Ukrajinu počela, nema pošteđenih kada su u pitanju sankcije - proglašena je "sezona lova" čak i na ruske oligarhe, od kojih se za neke smatra da su bliski Putinu. Tako je, Velika Britanija zamrzla u potpunosti imovinu vlasnika fudbalskog kluba Čelzi Romana Abramoviča. Zbog toga, Abramovič sada nije više direktor Čelzija, ne može da proda klub (kao što je najavljivao), niti Čelzi može da prihoduje od prodaje ulaznica ili dresova.
Takođe italijanska policija zaplenila je jahtu milijarderu Andreju Igoreviču Meljničenku, samo nekoliko dana nakon što je ovaj biznismen stavljen na listu sankcija EU zbog ruske invazije na Ukrajinu. Super jahta sa nazivom "A", duga 143 metra i procenjena na 530 miliona evra, zaplenjena je u luci Trst, saopštila je italijanska vlada.
Ovo su samo neki od primera, a jahte i druga imovina ruskih bogataša zaplenjuju se širom Zapada. Američki predsednik Džo Bajden upozorio je, takođe, da će "jahte, luksuzni apartmani i privatni avioni" ruskih oligarha bili "pronađeni i zaplenjeni".
profimedia
Sagovornici Euronews Srbije su saglasni, međutim, da će "običan narod" biti najviše pogođen ekonomskim sankcijama koje su Zapadne zemlje uvele Rusiji.
"Rusija je odsečena od ekonomskih odnosima sa svim naprednim ekonomijama sveta, osim Kine. Rusija može odabrati da bude kineski vazal, ali nemaju nikakav kratkoročan način da prevaziđu posledice sankcija, zbog toga što su u potpunosti zavisni od inostranog uvoza tehnologije, robe i usluga. Uticaj sankcija na prosečnog Rusa biće razarajuć", kaže Kjerkegor.
Deste, slično tome, predviđa težak ekonomski period, pa čak i potencijalnu depresiju ruske ekonomije.
"Uticaj svega toga na 'običan narod' zavisiće umnogome od poteza koje bude preduzimala ruska vlada. Trenutno, distribucija prihoda i bogatstva je u Rusiji veoma nejednaka", zaključio je Kristof Deste iz CEPII instituta.
Preporuka za vas
Komentari (0)