Igre 
Rat u zemlji sa pet nuklearnih elektrana: Ključnih 48 sati ističe - kakvi su rizici ako se struja ne vrati u Černobilj?
Komentari10/03/2022
-15:42
Nuklearna elektrana u Černobilju, koja je pod kontrolom ruskih snaga, juče je ostala bez struje, a zbog toga što su borbe u okruženju i dalje u toku, i dalje je nije moguće popraviti. Prema tvrdnjama ukrajinskih zvaničnika, kapaciteti agregata obezbeđuju rad dodatnih 48 sati od prekida dotoka struje - šta su rizici ako to vreme istekne, a do drugog rešenja ne dođe?
Ukrajinski ministar energetike Herman Haluščenko izjavio je danas da je Černobilj isključen iz energetske mreže te zemlje već drugi dan i da trenutno radi uz podršku rezervnih dizel generatora.
Sve što se za sada zna o komandi u Černobilju, jeste to da je ova nuklearna elektrana u rukama ruskih trupa. Kada je u pitanju uzrok za to što u Černobilju trenutno nema struje, dve strane su se međusobno optuživale. Iz "Energoatoma" saopšteno je da su "ruske snage isključile nuklearnu elektranu sa elektromreže", dok je rusko ministarstvo odbrane optužilo ukrajinske snage da su napale dalekovode i trafostanicu koja napaja nuklearnu elektranu.
Sarkofag nad reaktorom 4, ali struja i dalje potrebna
Velika nuklearna katastrofa koja se u Černobilju desila 1986. godine, posledica je nezgode u reaktoru 4 ove nuklearke. Od tada, eletkrana ne proizvodi struju, ali je struja neophodna kako bi se održavali određeni objekti.
"U Černobilju je od tada urađen veliki projekat koji finansira EU, i to je pravljenje tzv. 'sarkofaga' nad spornim reaktorom. On je neka vrsta zaštite od eventualnog curenja nuklearnog otpada u životnu sredinu. Takođe, kada je neko nuklearno postrojenje u fazi dekomisije, to sve mora da se demontira u skladu sa procedurama. To što se ukloni, mora negde i da se odloži, pa su tu verovatno napravljena i neka skladišta", rekao je za Euronews Srbija viši saradnik Instituta za fiziku, dr Vladimir Udovičić.
Tanjug/AP/Efrem Lukatsky
Struje nema već drugi dan, a ukoliko ne krene da napaja potrebne objekte kada i agregati prestanu sa radom, poznato je šta bi moglo da bude najugroženije.
"U okviru provere sigurnosnih procedura rada sistema i komponenata nuklearne elektrane Černobilj i skladišta istrošenog goriva, pokazalo se da bi u slučaju prekida spoljašnjeg napajanja strujom najugroženiji bili sistemi za hlađenje vode u bazenu sa istrošenim nuklearnim gorivom i sistemi za uklanjanje vodonika", rekli su za Euronews Srbija iz Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije.
Povezane vesti
Rizici po okolinu
Bez obzira na to ko rukovodi elektranom, važno je znati koliki rizici zaista prete okolini ako uskoro ne dođe do nastavka napajanja objekata u Černobilju.
"Ta nuklearna elektrana je ugašena, ali je u toku proces dekomisije i postoje druga postrojenja koja su zapravo skladišta istršenog nuklearnog goriva, kao i radioaktivnog otpada. Struja je neophodna kako bi ta druga postrojenja mogla da se napajaju", kae Udovičić.
Udovičić podseća da je uzrok nesreće u Fukušimi zapravo bio nedostatak struje, zbog čega nuklearna elektrana nije mogla da funkcioniše kako treba.
"Međutim, Fukušima je elektrana koja je bila aktivna. Sa stanovišta neke eventualne nezgode, rizici u Černobilju su znatno manji sada nego 1986. kada se tamo desila nezgoda, jer Černobilj sada ne radi. Do eksplozije je tada došlo u 'reaktoru 4', ali sada nema realnih rizika da se takav scenario ponovi", dodaje Udovičić.
Tanjug/AP/Efrem Lukatsky
Osim Černobilja, pod kontrolom ruske vojske je još jedna nuklearna elektrana u Ukrajini - Zaporožje, što je najveća nuklearka u Evropi. Uz to, na čitavu sitaciju sa nuklearnim reaktorima u sred rata posebno motri i Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA).
Ova Agencija je juče saopštila da su njeni sistemi za posmatranje nuklearnog materijala u obe ove nuklearne elektrane prestali da šalju podatke u sedište u Beču, zbog čega je nemoguće kontrolisati nivoe radijacije. Upravo zbog rastuće zabrinutosti za nuklearnu bezbednost, direktor IAEA Marijano Grosi je danas u Turskoj razgovarao sa ministrima spoljnih poslova Rusije i Ukrajine.
Grosi je rekao da je zabrinut zbog 210 članova tehničkog osoblja i čuvara u nuklearnoj elektrani Černobilj. Prema njegovim rečima, agencija UN komunicira sa ovom elektranom samo putem e-pošte, i prema raspoloživim podacima, osoblje angažovano na poslovima u elektrani nije smenjivano, što je, kako je naveo Grosi "ključno za nuklearnu bezbednost".
Povezane vesti
Zemlja sa 15 nuklearnih reaktora
Dodatnu zabrinutost za sigurnost nuklearnih elektrana u Ukrajini izazvalo je i to što se nedavno zapalio jedan objekat u okviru nuklearke Zaporožje.
Nuklearna elektrana Zaporožje je granatirana devetog dana rata, a nuklearna katastrofa je izbegnuta samo zato jer nije pogođen nijedan ključni objekat.
Kao da situacija nije bila dovoljno zabrinjavajuća, Ukrajinci tvrde da su dodatno zabrinuti zbog toga što su je zauzeli čečenski vojnici, grupacija koja se često smatra jednim od najbrutalnijih odreda sa ruske teritorije.
AP/Efrem Lukatsky
Povezane vesti
S obzirom na to da je Ukrajina zemlja sa pet nuklearnih elektrana (uključujući Černobilj), sagovornik Euronews Srbije upozorava da je neophodan veliki oprez jer se takva situacija do sada nije dešavala.
"Ovo je nova situacija za sve, i za IAEA, čiji su članovi i Ukrajina i Rusija. Imamo novi momenat da se ratuje na teritoriji zemlje koja ima 15 reaktora, četiri nuklearne elektrane koje rade, od kojih je jedna najveća u Evropi. Za sada se sve strane trude da se tu izbegnu svi rizici, ali svakako je u pitanju nešto što do sada nije viđeno u svetu", zaključuje Udovičić.
Sva dešavanja u Ukrajini možete pratiti iz minuta u minut u našem LIVE blogu.
Preporuka za vas
Komentari (0)