Evropa

"Veliki skok u nepoznato": Analitičar o ratu u Ukrajini, "topovskom mesu" i Putinovim ciljevima

Komentari

Autor: Euronews Srbija

25/02/2022

-

21:29

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Efekti ukrajinske krize na globalnu ekonomiju, način na koji je Moskva donela odluku o priznanju dve pobunjeničke provincije na istoku zemlje, pa i kako se vojna operacija vodi Vuk Vuksanović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ocenjuje kao "veliki skok u nepoznato".

Kako navodi, svi njegovi sagovornici iz Rusije su u šoku i nije im jasno koji cilj Moskva pokušava da ostvari ovom vojnom operacijom.

"Jedna od rečenica koje je Vladimir Putin izgovorio kada je opravdavao sve ovo, bila je da 'Rusija mora da izvrši demilitarizaciju i denacifikaciju Ukrajine'. Kada neko pođe sa takvom definicijom to znači da idu na svrgavanje režima u Kijevu", ističe Vuksanović za Euronews Srbija

Na pitanje da li se ta demilitarizacija odnosi samo na strane vojne trupe ili i na ukrajinsku vojsku, Vuksanović dodaje da su glavni prioriteti ostali članstvo Ukrajine u NATO- u, odnosno pozicioniranje naprednijih oružanih snaga na ukrajinskoj teritoriji. Podsetio je i da je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov nedavno rekao da je Rusija spremna da obustavi vojnu operaciju ukoliko Ukrajina započne pregovore o te dve stavke.

"Sada je naravno ključno pitanje da li Ukrajina u ovom stadijumu može u rat. Tu postoje dve opcije - ili da se Ukrajina dodatno 'slomi' na vojnom frontu, pa da se primora na pregovore, ili da se sazove širi međunarodni format u kom se Ukrajina ne bi osećala potpuno izolovano", podvlači Vuksanović.

Žrtve u Ukrajini se broje na stotinama, a predsednik zemlje Vladimir Zelenski ranije je izjavio da je zemlja ostavljena sama da se brani.

"To jeste surova realnost", ističe naš sagovornik i dodaje: 

"Moram da napomenem da odgovornost svakako leži na Putinu, on je doneo odluku o intervenciji. Međutim, činjenica jeste da Zapad, na prvom mestu Vašington, snosi deo odgovornosti za ovo stanje. Oni su uporno govorili da zadržavaju politiku otvorenih vrata čime se ostavljala teoretska mogućnost da Ukrajina može da postane članica NATO-a, a na to pitanje da li bi bili spremni vojno da brane to pravo Ukrajine, odgovor je uvek bio ne. Takvom politikom lažnih nada, a zbog lažnih obećanja, Ukrajina je postala topovsko meso", objasnio je.

"Osvojiti zemlju i vladati njome nije isto"

Vuksanović dodaje da ključno pitanje nije da li može Rusija da pokori Ukrajinu, jer je, kako on kaže, svakom laiku jasno da može.

"Kao što su nas naučila sva prethodna iskustva, poput američke invazije na Irak 2003. godine, vojno pokoriti jednu zemlju je jedna stvar, ali upravljati istom je nešto drugačije. Ukoliko bi Rusija pristala da upravlja Ukrajinom, to bi bio veliki poduhvat sa neizvesnim ishodom", kazao je saradnik Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Kako objašnjava, u zemlji koja broji oko 40 miliona stanovnika, bilo bi možda oko 10 miliona Rusa ili proruski orijentisanih građana, dok bi 30 miliona ljudi bilo protiv režima kojima i dalje treba da se obezbede javne usluge, socijalne usluge, održavanje ekonomije itd.

"I Sovjetski savez je bankrotirao tako što ga je previše koštala njegova imperija u Istočnoj Evropi", dodaje naš sagovornok.

Preuzet je jedan veliki rizik, a, kako kaže Vuksanović , mnoge zbunjuje to što uopšte nije jasno koji je plan Vladimira Putina i gde ovo sve ide.

Kako se sa fronta prelazi na diplomatiju?

Time što je upotrebio silu, smatra Vuksanović, Putin je pokazao da poseduje sve karte na terenu u Ukrajini.

"S jedne strane ekonomske sankcije ne mogu da ga odvrate od invazije, ne mogu dovoljno da ga kazne da odustane od invazije i Rusi su to sigurno uračunali. S druge strane rat NATO-a i Rusije na terenu koji favorizuje Rusiju i nuklearno oružje su isključeni. Diplomatija je samom tom logikom interesa i ravnoteže snaga, jedino rešenje", ističe Vuksanović, ali dodaje da to ne bi bilo nimalo lako.

Kako navodi, Rusi evidentno imaju ciljeve od kojih ne odstupaju, čime je Zapad postavljen u nezgodnu poziciju.

"Sada Zapad ne može da ponudi Rusiji to što traži, makar u cilju da zaštite Ukrajinu, jer bi to izgledalo, s njihove strane kao kapitulacija. Moraće se napraviti širi format, gde će Rusija možda morati da da nešto zauzvrat Zapadu. To su sve veoma bitne nijanske i komplikovan proces kao hiruška operacija", zaključio je Vuksanović.

AI Preporuka

Komentari (0)

Evropa