Energetska pozicija Evrope u rusko-ukrajinskoj krizi: Koje su alternative ako Moskva prestane da isporučuje gas?
Komentari09/02/2022
-07:10
Kriza na rusko-ukrajinskoj granici se ne smiruje - sa jedne strane Rusija ne povlači vojnike, a sa druge Zapad nastavlja da preti Moskvi sankcijama. Međutim, i ruska strana ima "keca u rukavu" za pregovore sa američkim i evropskim predstavnicima. Ruski gas koristi veliki deo Evrope, pa se mora postaviti pitanje šta bi se desilo da iz Kremlja zaista "zavrnu slavinu" ili povećaju cene nekoliko puta, toliko da većina evropskih zemalja ne može da ih isprati.
Gasovod Severni tok 2 ide od Rusije do Nemačke, a gas koji bi njime tekao zaobilazio bi Ukrajinu. Iako je izgrađen, ovaj gasovod još uvek nije pušten u rad, a glavni razlog za to je napeta situacija između Rusije i Zapadnih zemalja.
Nemački kancelar Olaf Šolc, iako je rekao da Nemačka stoji uz Evropu i SAD u bilo kojim sankcijama koje budu nametnute Rusiji, odbijao je da se izjasni detaljno o tome da li je za ukidanje Severnog toka 2. Direktan odgovor na ovo pitanje izbegao je čak i sinoć, kada su on i američki predsednik Džo Bajden održali zajedničku konferenciju za medije posle sastanka.
Bajden je rekao da "neće biti Severnog toka 2 ukoliko Rusija napadne Ukrajinu", dok je Šolc odbijao da precizira šta je tačno Nemačka spremna da uradi.
Na insistiranje novinara da odgovori da li to znači "ukidanje gasovoda", Šolc je ponovo odbio da odgovori, a umesto toga je samo rekao da su "Nemačka i SAD ujedinjeni", i da "deluju zajedno, preduzimajući korake koji će biti veoma teški za Rusiju ako to bude potrebno".
Blinken i Borelj na sastanku
Iako još nema konkretnih poteza Rusije kada je u pitanju bilo kakvo ograničenje isporuka gasa Evropi, zvaničnici Evropske unije i SAD sastali su se kako bi se "dogovorili o saradnji u očuvanju evropskih energetskih rezervi", saopšteno je iz američkog Stejt departmenta.
Državni sekretar SAD Entoni Blinken rekao je, posle susreta sa šefom diplomatije EU Džozepom Boreljom, da ta zemlja "sarađuje sa saveznicima i zainteresovanim stranama u energetskom sektoru, između ostalog i u vezi sa načinima na koje je najbolje rasporediti rezerve u slučaju da Rusija prekine snabdevanje ili otpočne sukob koji ometa protok gasa kroz Ukrajinu".
Borelj je, sa druge strane, naglasio kako je važno poslati "snažnu poruku da bi se pokazala odlučnost u poboljšanju energetske bezbednosti za Evropu i direktne susede - u Ukrajini i na Zapadnom Balkanu".
"Uspostavili smo kontakt sa našim glavnim snabdevačima da bismo poboljšali našu pripremljenost i osigurali da su zalihe energije pouzdane, priuštive i bezbedne, ne samo za Evropsku uniju, već i za naše susede - za Ukrajinu, Moldaviju i Zapadni Balkan", rekao je Borelj.
Na to se nadovezao i evropski komesar za energiju, Kadri Simpson.
"Možemo da bolje uskladimo naše poteze kako bismo podržali Ukrajinu u ovom ključnom trenutku, i da koordinišemo pomoć za prelazak na čistu energiju i razvoj infrastrukture u zemljama Zapadnog Balkana. Po svim tim pitanjima, snažna saradnja može da ima veliki uticaj", rekao je Simpson.
Evropska unija u svetskoj potrazi
Evropska unija je, čini se, krenula u "svetsku potragu" za novim potencijalnim snabdevačima gasom, a u toku su pregovori sa Norveškom, SAD, Katarom i Azerbejdžanom, preneo je EU Observer.
Ovaj portal prenosi da je ključni razlog za odluku EU da potraži alternativne izvore gasa, to što ruski gigant Gasprom "nije spreman da pusti veće količine gasa u Evropu".
"Sve je više znakova da Kremlj nastavlja da koristi snabdevanje gasom kao sredstvo za vršenje političkog pritiska. Čudno je to što Gasprom nije pokazao nikakvo interesovanje za povećavanje količina gasa, s obzirom na cene koje su već rekordno visoke, ali i na veliku tražnju", rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Nemačkoj.
Rusija je najveći evropski snabdevač gasom, jer oko 40 odsto gasa u Evropu dospeva upravo iz Rusije. Kada se posmatraju alternativni izvori snabdevanja gasom, najlogičniji potez za Evropu je da se okrene uvozu tečnog prirodnog gasa (TNG), što je i bila jedna od tema sastanka između Borelja i Blinkena.
Prema izveštaju analitičke kompanije ICIS, Evropa je ovog januara uvezla tri puta više TNG nego što je to bio slučaj prošle godine, preneo je portal Al Džazira. Najveći deo TNG došao je iz SAD, ali i Katar razmatra da određene količine koje trenutno isporučuje u Aziju, preusmeri u Evropu.
Koliko bi Evropa izdržala ako Rusija "zavrne slavinu"?
Ukidanje isporuke ruskog gasa malo je verovatno, jer je predsednik Vladimir Putin u nekoliko navrata rekao da do toga neće doći, i da će iz Moskve ispuniti sve obaveze koje su predviđene ugovorima o isporuci.
Ukoliko se, ipak, nekim slučajem desi da Rusija prekine isporuke gasa Evropskoj uniji u februaru, rezerve koje EU ima mogle bi da potraju do kraja aprila, napisali su u svojoj analizi eksperti za energetiku iz belgijske organizacije Brugel.
Ove rezerve bi još kraće trajale ako mart bude hladniji nego što se očekuje, a neznatno bi im se produžio "rok trajanja" u slučaju da zemlje krenu sa korišćenjem uglja umesto gasa.
Smanjenje industrijske proizvodnje i restrikcije grejanja u onim ustanovama gde može da se radi od kuće, bile bi drastične mere, stoji u izveštaju.
"Na kratke staze, blok bi verovatno 'preživeo' naglo prekidanje ruske isporuke gasa", smatraju iz Brugela.
Komentari (0)