Novi udarac za Brisel: Posle Poljske, još jedna zemlja odlučila da zakoni EU nisu jači od nacionalnih

Komentari

Autor: Jutarnji

15/01/2022

17:30

Novi udarac za Brisel: Posle Poljske, još jedna zemlja odlučila da zakoni EU nisu jači od nacionalnih - Copyright Unsplash

veličina teksta

Aa Aa

Uticaju Evropske unije nad njenim državama članicama zadat je novi udarac sinoć kada je Rumunija postala još jedna država članica koja je presudila da ugovori EU za nju nisu "jači" od nacionalnih zakona.

U novom udaru na pravni poredak EU, rumunski ustavni sud osporio je drugu presudu Evropskog suda pravde (ECJ) prema kojoj sudije u Rumuniji treba da stave zakon EU iznad domaćeg zakonodavstva.

"Nacionalni ustavni sudovi koji odlučuju da pravo EU nema primat nad domaćim zakonima razlog je vrlo ozbiljne zabrinutosti za Evropsku uniju", kazao je profesor Gavin Baret, stručnjak za evropsko pravo sa univerziteta iz Dablina.

Brisel u velikom problemu

Brisel je sada prisiljen da se brani od brojnih sličnih izazova država članica jer su i nemački i poljski ustavni sudovi utvrdili da bi njihove sudije trebalo da stave domaći zakon na prvo mesto.

Evropska komisija je još u zavadi s Varšavom oko primene EU legislative, što je izazvalo strahove od "Polegzita", odnosno izlaska Poljske iz EU, dok su pritužbe protiv Berlina odbačene nakon što je nemačka vlada u Brisel poslala uveravanja da ona, za razliku od vlastitog ustavnog suda, u potpunosti podržava koncept primata EU prava.

Vlasti u Varšavi odbacile su tvrdnje da pokušavaju da orkestriraju odlazak Poljske iz Evropske unije, ali upozoravaju da bi ona mogla biti prisiljena da napusti zajednicu ako Brisel nastavi da gazi suverenitet zemlje.

Dve trećine Rumuna za izlazak iz EU

Nacionalisti iz stranke Prava i pravde, koji su na vlasti u Poljskoj, u više navrata su osporavali pravila EU i odbijali da plate kazne koje su im nametane od dolaska na vlast.

Slična rasprava vodila se i o budućem statusu Rumunije, doduše zasad bez konkretnih poteza, ali prošlogodišnje istraživanje pokazalo je da gotovo 70 odsto rumunskih građana veruje da je izlazak iz EU cena koju vredi platiti za obranu nacionalnih interesa.

Inače, sve države članice pristaju na odredbu ugovora koja nalaže da pravo EU ima primat nad nacionalnim pravom, a konačni arbitar prava EU je Evropski sud pravde u Luksemburgu, prema ugovorima o članstvu.

Didije Rejnders, poverenik EU za pravosuđe, mogao bi pokrenuti sudski postupak protiv Rumunije, s obzirom na "stvarni, trajni i uporni stav njenog najvišeg suda da ide protiv zakona EU ili obvezujućeg karaktera odluka Evropskog suda pravde".

Prema rumunskom ustavu priznaje se supremacija prava EU, ali kada je u sukobu s domaćim zakonodavstvom, sudijama je dopušteno da odluče da su nacionalna pravila superiorna.

To je pak izazvalo sumnju u predanost Bukurešta evropskom projektu i nezavisnosti njegovog pravosuđa.

Rumunija bi tako mogla da sledi Poljsku i dobije višemilionske kazne ako odbije da poštuje presude Evropskog suda pravde. Ali, za razliku od Varšave, Bukurešt već prima uplate iz EU fonda za oporavak od koronavirusa u ukupnom iznosu od 800 milijardi evra.

S druge strane, Brisel je spreman da zadrži više od 100 miliona evra od Varšave kako bi pokrio neplaćene kazne od strane najvišeg suda EU.