Boreljov pregled godine: Podele na Zapadnom Balkanu omele put ka Evropskoj uniji

Šef diplomatije EU Žozep Borelj ocenio je da su u 2021. godini eskalacija napetosti i retorike podela na Zapadnom Balkanu omeli zemlje regiona u njihovom približavanju evropskoj budućnosti.

Kao poseban primer za takvo stanje, Borelj je naveo situaciju u BiH.

Borelj je u svom novogodišnjem blogu o najvažnijim dešavanjima u 2021. u oblasti spoljne i odbrambene politike EU, godinu za nama ocenio kao “godinu tranzicije” u kojoj je EU radila na očuvanju svojih interesa i vrednosti i na jačanju globalnog poretka.

“Taj rad mora da se nastavi i u 2022. godini”, konstatuje Borelj.

Govoreći o neposrednom susedstvu EU, Borelj se prvenstveno fokusirao na Ukrajinu, Moldaviju i Belorusiju, gde se Unija, prema njegovim rečima, suočila sa “jasnim primerima politike moći” i hibridnim napadima.

“Kako se hibridni napadi šire, moramo da nastavimo da podržavamo Ukrajinu i Moldaviju u odupiranju Rusiji i da zadržimo nepopustljiv pristup prema Belorusiji”, napisao je Borelj.

Novo pokretanje odnosa EU i SAD

Borelj je naglasio da je 2021. godine došlo do ponovnog pokretanja odnosa EU i SAD pod predsednikom Džozefom Bajdenom koji su se ogledali u bliskoj saradnji po pitanju borbe protiv klimatskih promena, nuklearnih pregovora Irana, korporativnog oporezivanja, ali i po pitanju odnosa sa Kinom i Indo-Pacifikom.

Šef diplomatije EU ocenjuje da je Unija, kada je reč o Kini, održala jedinstven stav u prepoznavanju te zemlje kao “partnera, konkurenta i rivala”.

On dodaje da je EU u 2021. godini povećala angažman sa Latinskom Amerikom, usvojila novu strategiju prema Indo-Pacifiku i počela rad na jačanju angažmana sa afričkim zemljama.

Borelj je pozitivno ocenio stabilizacije situacija u Libiji i istočnom Mediteranu tokom 2021. godine.

Raditi na ravnomernosti vakcinacije

U svom novogodišenjem blogu sef diplomatije EU konstatuje da pandemija traje “duže nego što je očekivano” i dodaje da je EU obezbedila dovoljno doza za punu vakcinaciju i bustere za svoje građane.

Borelj je podsetio da je većina Evropljana primila dve doze vakcine protiv kovida 19 i pozvao da se više radi na ravnomernosti vakcinacije širom sveta.

“Od ukupno dve milijarde doza vakcina, EU je izvezla preko 1,1 milijardu doza u 61 zemlju, a tim Evrope je podelio više od 385 miliona doza. Namera tima Evrope je da donira ukupno 700 miliona doza do sredine 2022. godine”, najavio je Borelj.

Pored pandemije, Borelj je naveo da se EU u 2021. godini suočvala i sa drugim “kriznim situacijama” na međunarodnoj agendi, kao što su “Belorusija, Ukrajina, Mali, Sudan, Avganistan, Etiopija i Venecuela”.

„Biti u stalnom režimu upravljanja krizom ponekad je slabilo naš kapacitet da se bavimo transverzalnim i dugoročnim pitanjima'''', konstatuje Borelj.

On ipak zaključije da je i pored mnogo prepreka u 2021. godini bilo i ''''pozitivnih pomaka'''', kao što su predstavljanje Strateškog kompasa EU koji za cilj ima jacanje bezbednosne uloge EU u svetu.