Pretnja zbog koje je beloruski aktivista pokušao da izvrši samoubistvo

Beloruski aktivista Stepan Latipov nalazi se u zatvoru više od šest meseci zbog optužbi koje negira. Iza rešetaka je bio čak i pred sudom u Minsku, 1. juna kada mu je data prilika da ispita svedoka koji je pozvan da svedoči u njegovo ime.

Latipov se obradio čoveku, sopstvenom ocu i bacio "bombu" rekavši da mu je u pritvoru pretila Glavna uprava Ministarstva unutrašnjih poslova za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije (GUBOPiK).

"Tata! Nakon sastanka, GUBOPiK je došao da me vidi. Obećali su mi da ću, ako ne priznam krivicu, otići u 'komoru', kao i da će pokrenuti krivični postupak protiv moje rodbine i komšija. Već sam bio u 'komori pod pritiskom' - 51 dan. Zato se pripremite", rekao je.

Latipov, koji se nalazio u ćeliji usred sudnice, popeo se na klupu tako da stražari nisu mogli da ga dohvate, a zatim je podigao ruke i olovkom se ubo u vrat.

Kada se srušio na klupu, stražari su jedva pronašli ključ od ćelije u sudnici dok su posmatrači zaprepašćeno gledali. Aktivista je potom prebačen u kola Hitne pomoći koja su čekala ispred.

Šta je "komora pod pritiskom"?

Da se zatvorenik u Belorusiji radije ubije nego suoči 'komorom', nije izolovan slučaj u ovoj zemlji. Latipov je optužen za vođenje masovnih protesta i pokušaj da spreči vlasti da uklone mural posvećen opozicionom pokretu u zemlji.

Prema rečima advokata i bivših zatvorenika, "komore" u beloruskim zatvorima bukvalno predstavljaju mučilišta, a pretnja zatvorenicima da će tamo biti poslati, dovoljna je da ih natera na drastične mere.

Komore se često opisuju kao ćelije u kojima se nalaze okoreli kriminalci koji sarađuju sa vlastima.

Sijarhi Uscinaj iz Pravne inicijative, beloruske nevladine organizacije koja pomaže ljudima u vođenju predmeta pred Evropskim sudom za ljudska prava, rekao je za Current Time da pritvorenike šalju u komore kako bi ih drugi zatvorenici pretukli.

Aktivista za ljudska prava Mihail Žamčužni, koji je proveo šest i po godina u zatvoru zbog politički motivisanih optužbi, objasnio je beloruskoj agenciji RFE/RL šta znači boraviti u "komori".

Rekao je da svaki pritvorski centar u zemlji ima jednu, što predstavlja kršenje međunarodnog prava, i da vlasti tvrde da su komore potrebne u tajne, ali službene svrhe.

Žamčužni je istakao da su ćelije rezervisane u svrhu mučenja, kao i da su veličine 4x6 metara i potpuno zvučno izolovane zidnim pločama i dvostrukim vratima.

Tanjug/AP/Radio Free Europe/Radio Liberty

 

U drugim slučajevima, rekao je, koriste se normalne ćelije, a pušta se glasna muzika kako bi se "pokrili" urlici zatvorenika.

Neizmeran strah od "komore"

Pritvorenici dobro znaju da komore postoje i strah od slanja tamo je neizmeran.

"Često sam bio svedok da osuđenici ili optuženi priznaju zločin tik pred vratim komore, pod pritiskom", rekao je on.

Aktivista za prava kaže da drugi pokušavaju da izbegnu slanje u komore tako što se osakaćuju. To je zato što će otvorena rana zahtevati hospitalizaciju, koja će ih poštedeti mučenja bar na neko vreme.

Neki pritvorenici zaista pokušavaju da polože test "komore pod pritiskom", ali ishod zavisi od snage njihove volje i otpornosti na pretnje, rekao je Žamčužni.

Alesja Kakhanuskaja je u maju za RFE/RL rekla da je njen sin Jauhen brutalno maltretiran, sve dok nije priznao optužbe povezane sa njegovim učešćem u protestima.

"Kada su počeli da mu prete komorom, sve je priznao", rekla je.

profimedia

Kakhanuskaj je pak, na sudu promenio iskaz rekavši da nije kriv, te da je prvobitno priznao krivicu pod psihičkim i fizičkim pritiskom.

"Policija me je udarala u stomak, po glavi i nogama, pretili su mi da će me poslati u 'komoru za pritisak' ako im ne kažem ono što žele da čuju. Potpisao sam priznanje bez da sam ga pročitao jer sam se plašio da će me opet pretući", rekao je tada.

Na kraju je proglašen krivim za učešće u masovnim neredima i osuđen na više od tri i po godine zatvora.

Uscinaj iz Pravne inicijative rekao je da mučenje demonstranata nije prestalo otkako su započeti protesti protiv izborne pobede Lukašenka prošlog avgusta.

"Mnogo je ljudi koji su pred sudom izjavljivali da su pod pritiskom priznali krivicu", rekao je i dodao da sudovi jednostavno ne obraćaju pažnju na povlačenje prvobitnog priznanja.