Igre 
"Tvrđava Evropa" - sve više država razmišlja o barijerama na granicama, na tehnologiju za nadzor potrošeni milioni
Komentari06/12/2021
-20:12
Šest godina otkako se Evropa suočila sa velikom migrantskom krizom, novi priliv ljudi naterao je sve veći broj država da razmišlja o postavljanju barijera na granicama. Iako je godinama EU bila izričito protiv, barijere sve češće postaju rešenje, a Mađarska, koje je te 2015. godine u postavljanju ograde bila usamljena, dobija sve više "saveznika". Uz to, Evropska unija i njene članice tokom protekle decenije potrošile su stotine miliona evra na najnoviju tehnologiju koja im omogućava praćenje izbeglica.
Situacija sa migrantima na granicama Poljske i Litvanije sa Belorusijom podstakle su raspravu o tome da li će se Evropa u budućnosti predstavljati kao otvoreni ili zatvoreni kontinent. Granične barijere rastu, a raste i pritisak na Evropsku komisiju, piše Politiko.
Naime, 12 zemalja EU pozvalo je u oktobru Komisiju da finansira barijere "kao prioritet", a izgradnja zidova koju su nevladine organizacije i kritičari nazivali "Tvrđava Evropa", više nije tolika politička anatema.
Od usamljene Mađarske do "bloka" od 12 zemalja
Broj zemlja koje teraju Evropsku uniju da finansira ograđivanje porastao je u poslednjih nekoliko godina. Nakon što je 2015. godine u Evropu stigao veliki broj izbeglica iz Sirije, Mađarska i njen premijer Viktor Orban predovodili su gotovo usamljenu akciju da iz Brisela dobiju sredstva za igradnju ograde na južnoj granici sa Srbijom i Hrvatskom.
Ovih dana se to menja, Mađarskoj su se pridružile čak i zemlje koje nisu poznate po oštroj migracionoj politici. Litvanija, koja je predvodila pismo grupe od 12 zemalja upućenog Komisiji, gradi barijeru na više od 502 kilometara od ukupno 678 kilometara duge granice sa Belorusojom i želi da EU plati račun od 152 miliona evra.
I druge zemlje su se u grupi okupile po pitanju finansiranja, čak i ako se razlikuju po drugim temama migracija. Grčka je, na primer, potpisala pismo, iako podržava obaveznu preraspodelu tražilaca azila širom bloka, pristup kojim se nasuprot nje Mađarska žestoko protivi.
Tanjug AP/Leonid Shcheglov/BelTA via AP
Evropska komisija je, barem dosad, čvrsto stajala uz Evropski parlament odbijajući da popusti. Jedan zvaničnik EU rekao je da postoji "načelni sporazum" između dve institucije da se izbegne finansiranje barijera, prenosi Politiko.
Povezane vesti
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen bila je jasna na tu temu prošlog meseca: "Neće biti finansiranja bodljikave žice i zidova". Ipak, ton Evropskog parlamenta se možda menja jer je Evropska narodna partija, najveća grupa u parlamentu, izašla u prilog finansiranju.
"Mi, kao EPP, takođe tražimo da u vanrednoj situaciji sredstva EU moraju da budu dostupna za finansiranje ovakvih aktivnosti", rekao je predstavnik EPP Manfred Veber.
Međutim, druga najveća grupa u parlamentu, socijalisti i demokrate, protive se toj praksi.
Berlinski zid puta 6
Bez obzira na sredstva EU, Evropa nastavlja da gradi zidove. Nedavni izveštaj pokazao je da su od pada Berlinskog zida 1989. godine evropske zemlje podigle oko 1.000 kilometara kopnenih barijera - što je ekvivalent šest Berlinskih zidova.
Kako se ova konstrukcija ubrzava, tako je Komisija ublažila svoju retoriku. Zapravo, čak je i odobrila praksu u određenim situacijama. Kada je komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson u avgustu posetila Litvaniju, nazvala je graničnu barijeru zemlje "dobrom idejom". Prošle godine je Fon der Lajen pohvalia Grčku da je "štit" Evrope baš kada je povećala ogradu duž granice sa Turskom.
To je potpuni preokret u odnosu na pre samo pet godina, kada je prethodnik Fon der Lajenove Žan Klod Junker, "rušio" zidove u Grčkoj.
"Nijedna ograda i nijedan zid nisu dovoljno visoki da odvrate ove ljude od dolaska u Evropu", rekao je Junker o podizanju ograde između Grčke i Severne Makedonije.
Povezane vesti
Milion na najnoviju tehnologiju
Za to vreme, za praćenje i kontrolu izbeglica na granicama, EU i njene članice su tokom protekle decenije potrošile milione evra na najnoviju tehnologiju - od vojnih bespilotnih letelica do senzorskih sistema. Upravo je najnoviji front bila poljska granica sa Belorusijom, a prošlog meseca je odobren zid od 350 miliona evra sa kamerama i senzorima.
Gardijan je objavio mapu na kojoj je prikazao u kojim se zemljama EU koriste ovakve tehnologije. Na primer, u Letoniji, Mađarskoj i Grčkoj je u tu svrhu isporbana čak i veštačka inteligencija.
Kako se navodi, iz vazduha se posmatraju izbeglice i migranti koji pokušavaju da uđu u EU kopnenim ili morskim putem. Graničari koriste dronove i helikoptere na Balkanu, dok Grčka ima cepeline na granici sa Turskom. Najskuplji alat je dron Heron koji radi iznad Mediterana.
Povezane vesti
Fronteks je, kako se dodaje, prošle godine dodelio ugovor od 100 miliona evra za bespilotne letelice Heron i Hermes koje su proizvele dve izraelske kompanije za naoružanje. Sposobni da lete više od 30 sati na visinama od 10.000 metara, bespiltne letelice "fiduju" gotovo u relalnom vremenu sve do Fronteksovog štaba u Varšavi.
profimedia
Ova vazdušna sredstva na zemlji su praćena senzorima i specijalizovanim kamerama koje granične vlasti koriste širom Evrope kako bi uočile kretanje i pronašla ljude koji se kriju. Oni uključuju mobilne radare i termalne kamere postavljene na vozila, kao i detektore otkucaja srca i CO2 monitore koji se koriste za otkrivanje znaka da su ljudi skriveni ljudi u vozilima.
Ono što je možda najzanimljivije je i činjenica da je Evropska unija potrošila je 4,5 miliona evra na trogodišnju probu detektora koji upotrebljavaju veštačku inteligenciju u Grčkoj, Mađarskoj Letoniji. Mašina skenira izbeglice i migrante, odnosno njihove izraze lica dok odgovaraju na pitanja, i tako detektuju da li govore istinu ili ne.
Poslednja proba završena je krajem 2019. godine, ali su ga akademici nazvali pseudonaukom, tvrdeći da se mikro izrazi koje softver analizira ne mogu pouzdano koristiti. Softver je predmet sudskog spora koji je poslanik u Evropskom parlamentu Patrik Brejer podneo Evropskom sudu pravde u Luksemburgu, uz obrazloženje da bi trebalo da bude više javnog nazdora takve tehnologije. Odluka se očekuje 15. decembra.
Komentari (0)