Zbog čega se broj migranata koji prelaze Lamanš do Engleske udvostručio za godinu dana?
Komentari27/11/2021
-22:16
Broj migranata koji pokušavaju da stignu do Engleske brodovima iz Francuske se više nego udvostručio za godinu dana. Oko 15.500 migranata pokušalo je da pređe ili su uspeli u tome do 31. avgusta, prema podacima francuske pomorske prefekture.
Od tada, broj migranata je nastavio da raste, a francuske vlasti su uspešno sprečile četiri puta više prelaza malim brodovima u septembru ove, nego prošle godine. Samo u prva četiri dana novembra, od utapanja u Lamanšu spaseno je oko 1.500 ljudi.
Britanska kancelarija za unutrašnje poslove više ne daje podatke, ali se veruje da broj sada premašuje 20.000 - što je povećanje od 235 odsto u odnosu na 2020. kada je 8.500 ljudi prešlo u Englesku. Nekoliko desetina migranata poginulo je 24. novembra nakon što se njihov čamac prevrnuo u blizini Kalea - u pitanju je najveći broj preminulih u nekoj takvoj nesreći, saopštila je Međunarodna organizacija za migracije.
Premalo bezbednih i legalnih puteva do Ujedinjenog Kraljevstva
"Ograničen pristup ili neadekvatni bezbedni i legalni putevi doprinose tome da sve više ljudi koristi alternativna sredstva, uključujući prelazak Lamanša u malim čamcima", rekao je portparol Međunarodne organizacije Ujedinjenih nacija za migracije (IOM) za Euronews.
Još nekoliko stručnjaka iz Grupe za migracionu politiku i Opservatorije za migracije Univerziteta u Oksfordu je saglasno sa ovim mišljenjem. Kler Mozli, osnivač nevladine organizacije "Care4Calais", objasnila je da su "prelasci brodom jedan od retkih načina na koje ljudi mogu da stignu do UK i da zatraže azil".
"Ne postoji legalan način putovanja koji može da se upotrebi za praktične svrhe - jedini izbor je da li ćete da rizikujete život u malom čamcu ili ćete da budete sakriveni u kamionu", rekla je Mozli.
Kamionima je, međutim, "oslabila popularnost" jer je sve duže vremena potrebno za uspešan prelazak preko granice. Kler Milo, iz nevladine organizacije "Salam migrant welfare", rekla je da je pre deceniju obično bilo potrebno tri nedelje da migrant uspešno pređe Lamanš sakriven u kamionu.
Da bi se ovakva praksa zaustavila, prvo su raspoređeni psi, a zatim detektori ugljen-dioksida koji označavaju da li neko diše čak i ako je dobro sakriven. Sada se kamioni nasumično propuštaju kroz skenere i prosečno vreme prelaska se računa u mesecima umesto u nedeljama.
"More je mnogo brži način i nešto što je ove godine funkcionisalo veoma dobro. Prelasci su generalno bili veoma uspešni - ljudi su zvali jedni druge da kažu 'prešao sam na čamcu na naduvavanje', pa su se tako međusobno ohrabrivali", rekla je Milo.
Pored toga, dr Piter Vilijam Volš, istraživač sa Opservatorije za migracije Univerziteta u Oksfordu, objasnio je da se ova ruta više koristi i da su na njoj verovatno bolje organizovane mreže trgovine ljudima. Kao razlog za to, navodi pojačano prisustvo policije na drugim rutama.
Šta Veliku Britaniju čini tako privlačnom?
Ne postoji studija koja bi definitivno navela šta ljude navodi da ilegalno odlaze u UK, ali se veruje da je to kombinacija faktora - prisustvo članova porodice ili poznanika, njihovo uverenje da je zemlja otvorena, bezbedna i tolerantna i to što im ne treba veliko znanje engleskog jezika da bi se snašli.
"Takođe, oni znaju da u Engleskoj nema ličnih dokumenata i da lako mogu da nađu posao "na crno", pre nego u Francuskoj. Zakonodavstvo nije isto, kontrole nisu iste. U Engleskoj je dugoročno mnogo lakše raditi na crno", rekla je Milo.
Može se desiti i da im je odbijen zahtev za azil u zemljama članicama EU, pa vide UK kao poslednju šansu. Ipak, Britanija je daleko od broja tražilaca azila sa kojima se suočavaju kontinentalne zemlje. Prema vladinim podacima, u Velikoj Britaniji je 2020. podneto oko 29.450 zahteva za azil, što je znatno manje u odnosu na maksimum iz 2002. godine, kada je podneto 84.132 zahteva.
Više od 416.600 novih zahteva za azil podneto je u zemljama članicama Evropske unije prošle godine, uključujući 102.500 u Nemačkoj, 81.800 u Francuskoj, 37.900 u Grčkoj i 21.200 u Italiji, navodi Eurostat.
"Neopisivi" uslovi
Zbog povećanog priliva migranata koji dolaze Lamanšom, britanska konzervativna vlada usvojila je mnogo oštriju politiku nego ranije kada su u pitanju ilegalne migracije, i predstavila nacrt zakona koji ima za cilj drastično suzbijanje ovog fenomena.
Prema novim pravilima, ako budu odobrena, zahtevi za azil bi se automatski odbijali ako je podnosilac zahteva putovao kroz "sigurnu zemlju" kao što je Francuska. Oni za koje se utvrdi da su ilegalno ušli u Veliku Britaniju suočiće se sa do četiri godine iza rešetaka, dok će krijumčari ljudi biti osuđeni na doživotnu kaznu, a spajanje porodica će takođe biti znatno teže.
Agencija UN za izbeglice (UNHRC) upozorila je da se ovakvim planovima rizikuje stvaranje "dvostepenog sistema azila" koji "isporučuje nepravedne kazne izbeglicama kojima je potrebna zaštita". Velika Britanija je, takođe, sklopila još jedan ugovor sa Francuskom, vredan 63 miliona evra, za opremanje i povećanje francuskih patrola na granici.
Britansko ministarstvo unutrašnjih poslova pohvalilo je saradnju, rekavši da je zahvaljujući radu sa policijom i međunarodnim partnerima do oktobra bilo 300 hapšenja i 65 osuda u vezi sa "zločinima na malim čamcima". Broj migranata koji žive u nesigurnoj situaciji u Kaleu ili blizu Dankirka nije precizno poznat. Vlasti procenjuju da ih je u Kaleu oko 800-900, a nevladine organizacije kažu da se taj broj povećao u poslednjih nekoliko meseci i dostigao 1.500.
To su prvenstveno ljudi iz država poput Sirije, Libije, Avganistana ili iz regiona podsaharske Afrike, koji beže od sukoba u zemlji. I dalje ih je manje nego kada je 2016. godine, u takozvanoj "džungli u Kaleu" boravilo skoro 10.000 ljudi. Međutim, situacija je ipak "žalosna".
"Situacija u Kaleu je neopisiva. I dalje postoji zabrana distribucije hrane u nekim delovima, a akcije policije protiv migranata su neumoljive. U mnogim delovima Kalea, nema više drveća i žbunja, da bi ljudi mogli da podignu šatore u kojima će spavati", kaže Mozli.
Dodaje da se mogu videti ljudi koji spavaju na na golom asfaltu, na napuštenim benzinskim stanicama i iza zapuštenih prodavnica, a da su često i nasilni. Takođe, ističe i da su stalno nervizni i iscrpljeno, "što nije čudno s obzirom na rizik koji im preti".
"Veoma nepravedno"
Planirana reforma imigracije i azila u Velikoj Britaniji, koja trenutno prolazi kroz parlament, verovatno neće imati mnogo efekta na smanjenje broja migranata - barem se to neće brzo videti. Istraživanja pokazuju da oni koji žele da uđu u Veliku Britaniju uglavnom ne znaju mnogo o procedurama, beneficijama ili tome kakvim poslovima mogu da se nadaju, objašnjava Volš.
"Bilo je još manje dokaza da su ispitanici imali uporedna znanja o tome kako se ovi uslovi razlikuju između različitih evropskih zemalja. Ako tražioci azila nisu upoznati sa politikom azila, to sugeriše da je malo verovatno da će ona imati nekog uticaja na njihove odluke", dodao je.
Milo je navela i da do sada nije bilo nekog vidljivijeg efekta nacrta zakona ili sporazuma između UK i Francuske. Neki od migranata, kako kaže, smešteni su u zatvorene prihvatne centre umesto u hotele, ali oni koji tek treba da dođu u zemlju to ne znaju, već ih krijumčari lažu.
Velika Britanija je branila zakon tvrdeći da postoje "drugi bezbedni i legalni putevi" kao što su humanitarno preseljenje izbeglica uz pomoć UNHCR-a i Šema za preseljenje avganistanskih građana, koja je pokrenuta nakon što su talibanska pobunjenička grupa preuzela zemlju u avgustu.
U predlogu zakona se navodi da je od 2015. godine u Velikoj Britaniji naseljeno skoro 25.000 muškaraca, žena i dece koji traže utočište od okrutnih okolnosti širom sveta, što je više nego u bilo kojoj drugoj evropskoj zemlji. Takođe, dodaje se i da su ilegalni dolasci u zemlju (čamcem ili kamionom) "veoma nepravedni", jer "prisustvo ekonomskih migranata, koji na ovakav način dolaze u zemlju, smanjuje mogućnost da se pomoć pruži onima kojima je zaista potrebna".
Komentari (0)