Igre 
Zidovi, ograde, bodljikave žice: Sve više evropskih zemalja ekstremnim metodama pokušava da zaustavi migrante
Komentari19/11/2021
-07:01
Politička kriza izazvana velikim brojem migranata, uglavnom iz zemalja Bliskog Istoka i Srednje Azije koji žele da pređu iz Belorusije u Poljsku, Litvaniju i Letoniju, izazvala je burne reakcije evropskih lidera, a sve je više zemalja koje uvode ili najavljuju oštrije mere na granicama. Među tim merama su zidovi, ograde, čelične žice...
Granična policija Evropske unije, Fronteks, objavila je u oktobru da je oko 134.000 migranata pokušalo da pređe granice EU, što je gotovo 50 odsto više nego u prvih devet meseci 2019. godine, pre pandemije koronavirusa. Kao odgovor na neželjene prilive migranata, lideri nekoliko evropskih zemalja spominjali su izgradnju neke vrste barijera na granicama.
Na oktobarskom samitu lidera EU u Briselu, austrijski kancelar Aleksander Šalenberg izjavio je da bi izgradnja zida na litvanskoj granici mogla da bude jedan od metoda odbrane EU od onoga što je nazvao Lukašenkovom "ciničnom politikom", preneo je Rojters.
"Trebalo bi da razgovaramo i o fizičkoj ogradi ili granici, koja je izuzetno potrebna kao kratkoročna mera. Niko ne zna šta će biti sutra. Možda će tri, četiri, pet hiljada migranata istovremeno boraviti na granici ili pokušavati da pređu granicu na različitim mestima. Moramo da budemo odlučni", dodao je predsednik Litvanije Gitanas Nauseda.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, međutim, istakla je da Evropska unija neće odobravati ovakve mere.
"Vrlo sam jasno rekla i Evropskoj komisiji i Evropskom parlamentu da neće biti finansiranja bodljikavih žica i zidova. Nastavićemo sa pritiskom na Lukašenkov režim", rekla je fon der Lajen na istom samitu.
Tanjug/ AP Photo/Boris Grdanoski
O tome kako bi trebalo sprečiti priliv migranata iz Belorusije u Evropsku uniju govorio je i ministar unutrašnjih poslova Aleš Hojs, koji je rekao da bi bilo najbolje da se na granicama Grčke uspostavi "efikasan mehanizam kontrole, koji bi zatvorio zapadnobalkansku rutu", prenosi Jutarnji list.
Povezane vesti
Hojs je upozorio da politički dogovor sa Belorusijom ne funkcioniše, i da bi granice EU trebalo osigurati po svaku cenu, "pa ako je nužno i ogradama".
Litvanija počela da pravi čeličnu ogradu
Bez obzira na to što su iz Evropske unije rekli da ne pristaju na finansiranje ograda, neke države su već prionule na posao.
Litvanija je prošle nedelje počela da gradi prve delove čelične ograde visoke od tri do četiri metra, na čijem će vrhu biti 0,6 metara bodljikave žice.
Za izgradnju ograde koja će biti dugačka 500 kilometara, namenjeno je 152 miliona evra.
Pored ograde će biti postavljena i bodljikava žica visoka 3 metra, kao i oprema za video-nadzor, a sve bi trebalo da bude završeno do septembra sledeće godine.
"Verovatno je nemoguće izgraditi potpuno neprelaznu prepreku, tako da mislim da i ova barijera može da se prođe. Za to će, međutim, biti potrebno dosta vremena, pa ćemo moći da reagujemo", rekao je šef pogranične straže na jugu Litvanije Virgilijus Regale.
Poljski zid od 350 miliona
Poljska se sa problemom neželjenog priliva migranata suočava cele godine. Upravo zato, na granici sa Belorusijom postavljena je bodljikava žica - za početak.
Povezane vesti
Naime, poljski poslanici su krajem oktobra odobrili brzu izgradnju zida vrednog gotovo 350 miliona evra na granici sa Belorusijom, u nastojanju da zaustave sve veći priliv migranata. Bilo je neophodno još samo odobrenje poljskog predsednika Andžeja Dude, a i ono je stiglo nekoliko dana kasnije.
Poljska je, tako, 17. novembra započela hitne pripreme za izgradnju zida koji će biti dugačak 180 kilometara i visok 5,5 metara, a koštaće oko 350 miliona evra. Senator Križtof Mroz rekao je za tamošnje novinare da bi sama izgradnja trebalo da počne 15. decembra.
Tanjug AP/Maxim Guchek/BelTA via AP
Poljski zid će biti opremljen senzorima koji registruju pokrete i kamerama za noćno snimanje. Međutim, istraživač iz "Amnesty International" organizacije, Barbora Černusakova, ne smatra da će ovo rešenje biti efikasno.
Povezane vesti
"Ono što znamo iz ranijih iskustava, jeste da ovakvi potezi ne prave veliku razliku na granicama. Možda će otežati putovanje i činiti ga dužim, ali mislim da nije baš efikasan način da se reši situacija", rekla je Černusakova za BBC.
Estonija "podigla" 1.700 vojnika
Ono što se događa u Poljskoj, Litvaniji i Letoniji zahteva jačanje granične infrastrukture i u Estoniji, saopštila je tamošnja policija. Ova zemlja se ne graniči sa Belorusijom, ali se pridružila trendu podizanja ograda na granicama.
Tako je i Vlada Estonije angažovala 1.700 pripadnika rezervnog sastava armije radi nenajavljene vojne vežbe, tokom koje će duž 40 kilometara granice prema Rusiji biti postavljena bodljikava žica.
Planirano je da vežba, čiji je cilj testiranje brzog reagovanja nacionalnog komandnog lanca, traje do 25. novembra.
Estonska policija je saopštila da će bodljikava žica biti postavljena prema granici sa Rusijom, jer je na tom području najveća opasnost od ilegalnog prelaska.
Ideja o zidovima nije nova
Ideja o zidovima koji bi trebao da zaštite granice Evropske unije od neželjenog priliva migranata nije nova, mada je ranije bila usmerena u nekim drugim pravcima.
Grčka je, na primer, u avgustu ove godine objavila kako je na granici sa Turskom završena izgradnja čelične ograde dugačke 40 kilometara. Ograda je opremljena modernim sistemom nadzora, a glavni razlog za izgradnju je strah da bi, nakon što su talibani preuzeli vlast u Avganistanu, veliki broj migranata odatle mogao da krene ka Evropi.
Velika migrantska kriza 2015. godine promenila je poglede mnogih zemalja na izbeglice i potencijalne probleme koje bi veliki broj tražilaca azila mogao da stvori. Zato je Bugarska 2016. godine podigla žičanu ogradu na granici sa Grčkom dužine 160 kilometara, a godinu dana kasnije 133 kilometra na celoj dužini kopnene granice sa Turskom.
Tokom migrantske krize, ograde su nicale i u drugim delovima Evrope. Posebnu pažnju zaštiti granica posvetila je Mađarska, koja je nakon prolaska migranata kroz Severnu Makedoniju i Srbiju bila ulazna tačka u EU i dalji proboj ka ostaku Evrope.
profimedia/HUNGARIAN INTERIOR MINISTRY PRESS OFFICE
Duž granice sa Srbijom, Mađarska je podigla ogradu koja je duga 175 kilometara i visok četiri metra, a na vrh je postavljena bodljikava žica. Takođe, Mađarska je obezbedila i granicu sa Hrvatskom i na taj način sprečila priliv migranata u zemlju.
I Slovenija i Austrija, koje su na ruti migranata u sličnoj poziciji kao Mađarska, takođe su podigle žičane ograde, kako bi sprečile dalji prodor migranata u EU. Tokom krize 2015. godine, Slovenija je na granici sa Hrvatskom podigla ogradu dugu 196 kilometara. Nakon toga je više puta dodatno produžavana barijera, te je sada duža od 200 kilometara.
Preporuka za vas
Komentari (0)