Novinarka koja je pobegla iz Belorusije u poslednjem trenutku: "Da sam sačekala još pet minuta, uhapsili bi me"

Ovog leta, 29-godišnja Olga Alhimenka bila je jedan od poslednjih nezavisnih novinara koji je napustio Belorusiju. Do toga je došlo kada su vlasti pokrenule lov na preostale neakreditovane novinare koji su još u zemlji.

Alhimenka je bila na čelu istražne jedinice koja je slala priloge poljskom kanalu Belsat TV. U petak, 16. jula čula je da je beloruska policija počela da hapsi njene kolege.

Ono što je trebalo da bude jedan običan dan, ispostavilo se da je bio njen poslednji u Belorusiji. U sedam ujutru se probudila kada je čula da su članovi njenog tima privedeni oko glavnog grada Minska nakon nekoliko pokušaja policije da ih zastraše i uhapse.

"Jedan kolega je odmah priveden, a drugi su pokušali da ih blokiraju", objasnila je Alhimenka za Euronews.

"Uzeli su sve telefone i kompjutere, tako da sam naravno znala da će videti sve poruke i da će doći po mene. Bilo bi izuzetno opasno da sam ostala, i bilo bi pitanje vremena kada će doći po mene", navela je.

Alhimenka je zgrabila svoje stvari i osmogodišnju ćerku i taksijem se udaljila od sigurne kuće u blizini Minska gde je boravila zbog policijske akcije.

"Dok sam napuštala selo taksijem, pored nas su prošla policijska kola. Mislim da bi me, da sam sačekala još pet minuta, uhapsili", kaže Olga koja trenutno živi u Poljskoj.

"U Belorusiji sve opasnije"

Alhimenka kaže da je situacija u Belorusiji postala opasnija otkako je dugogodišnji lider Aleksandar Lukašenko objavio da je pobedio na predsedničkim izborima 2020. sa 80 odsto glasova.

Izbori su gurnuli zemlju dublje u krizu, jer je desetine hiljada ljudi izašlo na ulice da protestuju protiv glasanja za koje su tvrdili da je namešteno.

Od tada je privedeno više od 30.000 ljudi, a beloruske vlasti pojačavaju svoje napore da ugase kritičke glasove, ponajviše nezavisnih medija.

"Situacija u Belorusiji se pogoršavala, korak po korak. Pre izbora je sve bilo mirnije. Mogli smo čak i da tražimo od vlade izjave i da budemo pozvani u njihove kancelarije, ali se to sve promenilo pogotovo od proleća kada smo videli da situacija postaje sve gora i gora", rekla je i nastavila:

"U proleće su počeli da prate svakog člana našeg tima, preko pametnih telefona i saznaju gde živimo", kaže Alhimenka, objašnjavajući da su pojačani obračuni bili razlog što je napustila Minsk i preselila se u sigurnu kuću.

Restrikcije su se pojačale nakon što je let Rajanera iz Grčke za Litvaniju, sa novinarom i aktivistom Romanom Protaševićem u avionu preusmeren u belorusku prestonicu. Po sletanju u Minsk, Protaševič je uhapšen. Usred međunarodnog negodovanja, čin je proglašen "avio-terorizmom koju sponzoriše država".

Istog meseca beloruske vlasti su pretresle kancelarije Belsat TV u Minsku, zaplenile opremu i uhapsile kamermana. U junu i julu nekoliko novinara je privedeno kada je pretreseno više medijskih kancelarija.

Televizija Belsat povlači novinare

Drugi novinar koji je na leto napustio Belorusiju je Stanislav Ivaškevič, koji takođe radi sa Alhimenkom i producent je istraživačkih i analitičkih programa za TV Belsat. On je u julu napustio Belorusiju kada je otišao na službeni put i nije mogao da se vrati zbog talasa hapšenja.

On tvrdi da je situacija u Belorusiji sada toliko opasna da je "svaki nezavisni novinar koji se potpisuje sopstvenim imenom - ili u inostranstvu, ili neaktivan u zatvoru".

"Ono nekoliko nezavisnih novinara koji su ostali, konstantno su u opasnosti od hapšenja", kaže on i dodaje da su svi izveštači iz njegove istražne jedinice napustili Belorusiju.

Pixabay

Zamenik generalnog direktora televizije Belsat, Aleksej Džikavicki rekao je za Euronews da je ovaj kanal odlučio da povuče većinu svojih reportera iz Belorusije jer je ovog leta postalo previše opasno.

"Kada smo videli da je previše opasno za njih da ostanu, morali smo da sklonimo većinu naših novinara da bismo izbegli da odu u zatvor. Belorusija pokušava da uništi sve nezavisne medije, ali mi ćemo nastaviti da izveštavamo o zemlji najbolje što možemo", rekao je.

Aleksej je opisao kako je TV Belsat takođe morala da evakuiše neke novinare preko ilegalnih graničnih prelaza, tačnije preko livada i reka - jer je beloruska vlada zatvorila svoje granice za svakog ko odlazi iz zemlje bez dozvole.

Inače, televizijska stanica je godinama izveštavala iz Belorusije bez akreditacije, pošto je beloruska vlada uvek odbijala njihove prijave.

"Zašto bi Lukašenko stao"

Prema Reporterima bez granica, Belorusija je jedno od najgorih mesta za novinare na globalnom niovu i rangirana je na 158. od 180 zemalja na njenoj listi. Artjom Šrajbman kaže da se trenutna situacija samo pogoršava.

"Zašto bi Lukašenko trebalo da stane? Zapadne sankcije nisu toliko bolne za njega da zaustavi gušenje koje smatra neophodnim i koje će mu pomoći da se eliminišu sve šanse za proteste u budućnosti. A službenici bezbednosti i bezbednosne agencije uživaju u novoj pažnji vlade. Oni uživaju u budžetima i novom statusu", kaže on i nastavlja:

"Dakle, sve ukazuje na to da ćemo i dalje gledati represiju prema nezavisnim medijima i opoziciji. Nema otpora društva osim nekih incidenata poput nedavne pucnjave u Minsku, kada je ubijen oficir KGB-a. Beloruska opozicija je veoma slaba i ograničena u onome što može da uradi jer je bila žrtva jednogodišnjeg obračuna, veoma intenzivnog obračuna. Tako da je teško zamisliti da ima dosta opozicije trenutno u Belorusiji", kaže Šrajbman, dodajući da različita istraživanja javnog mnjenja procenjuju da Lukašenkova podrška u zemlji iznosi samo 25 do 35 odsto.

Metju Rojanski, direktor Kenan instituta u Vilsonovom centru takođe ne vidi svetliju perspektivu u bližoj budućnosti.

"Vidimo kako Lukašenko nastavlja da se obračunava sa opozicijom i čak pokušava da izvrši pritisak na svoje neposredne susede kao što su Poljska i Litvanija", kaže on misleći na dolazak hiljada migranata na njihove granice sa Belorusijom u poslednjih par meseci. Evropska unija i Zapad optužuju Lukašenka da je organizovao priliv migranata radi destabilizacije EU.

"Teško mi je da poverujem da se odnosi sa Zapadom mogu poboljšati. Teško je za EU da kaže javnosti da je Lukašenko, koji je na vlasti u Belorusiji od 1994. godine i drži devet miliona ljudi kao taoce, spreman da se promeni. Ne vidim da se to dešava", rekao je Rojanski za Euronews.

"Nadam se da ću se vratiti u jednom trenutku"

Alhimenka sada radi za TV Belsat u Poljskoj gde nastavlja da izveštava o Belorusiji najbolje što može van zemlje. Kaže da uvek ima puno posla.

"Tada sam morala da procenim rizik za svoje dete i mene. I znala sam da ću, ako ostanem u Belorusiji, biti uhapšena i da neću moći da uradi ništa dobro iz zatvorske ćelije", navela je.

Kako kaže, sada pokušava da bude korisna u podršci Belorusiji i njenom narodu.

"Nadam se da ću se u jednom trenutku vratiti u Belorusiju, ali to će morati da bude posle promene vlasti", zaključila je ona u razgovoru za Euronews.