Sumnjiva uloga Turske u migrantskoj krizi u Belorusiji: Zašto se Brisel danas zahvaljuje Ankari

Hiljade migranata, koji mesecima borave na beloruskoj granici sa EU i koji su u par navrata pokušavali da probiju žilet-žicu, i dalje je zarobljeno u "tampon" zoni. Dok Evropska unija, s jedne strane optužuje Belorusiju i Rusiju za "državni terorizam" i namerno dovođenje migranata na granicu, druga strana tvrdi da ne radi ništa ilegalno, te da zbog sankcija i zabrane preletanja vazdušnog prostora EU, izvor prihoda za svoju nacionalnu avio-kompaniju traži na drugim tržištima na Istoku.

Istovremeno, uz ova nova tržišta Belorusija je omogućila bezvizni režim većini koja dolazi iz zemalja Bliskog Istoka i Srednje Azije. Evropska unija pak, najavljuje da će pooštriti sankcije prema Belorusiji i stoji čvrsto uz Poljsku, Letoniju i Litvaniju u nameri da se migranti ne puštaju preko granice.

Međutim, kako su se baš u hladnoj Belorusiji našli ljudi iz Azije, Afrike i sa Bliskog Istoka koji su koordinisano prelazili granice? O tome najbolje govori činjenica da je u jednom trenutku zabeleženo desetine letova Turkiš erlajnsa iz Istanbula prema Minsku, čime se dovodi u pitanje i uloga Turske u svemu ovome.

Ali, čim je EU najavila da su im "na radaru" i aerodromi, odnosno čvorišta sa kojih migranti kreću na put, tako su turske vlasti danas saopštile da Belavia neće više moći da prevozi državljane Iraka, Sirije i Jemena, što je beloruska avio-kompanija mirno prihvatila.

"U skladu sa odlukom turskih vlasti državljani Iraka, Sirije, Jemena, neće moći da ulaze na letove iz Turske ka Belorusiji od 12. novembra", navela je Belavia na svom sajtu.

pixabay

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel zahvalio se danas Turskoj što je pristala na dogovor da se zaustave državljani Iraka, Sirije i Jemena ka Belorusiji.

"Hvala turskim vlastima", naveo je Mišel na Tviteru, a kako kaže Rojters ovaj komentar je bio upućen Turskoj civilnoj vazduhoplovnoj upravi.

Belavia posle zabrane EU nastavlja da leti ka destinacijama kao što su Egipat, Turska, Kazahstan, Uzbekistan i Ujedinjeni Arapski Emirati. Iako je Turska tek danas odlučila da obustavi prevoz migranata, Peter Stano, portparol Komisije za spoljnu politiku EU ranije je još upozorio da se Turska i Rusija "pomno prate" zbog moguće uloge u krijumčarenju migranata.

Osim toga, Blok već danima najavljuje nove sankcije - i to ne samo protiv Minska, već i protiv zemalja u kojima su aerodromi koji se koriste kao čvorišta za prevoz ljudi iz Sirije, Iraka, Avganistana u Belorusiju i odatle do evropske granice, što je najverovatnije uticalo na današnju odluku turskih vlasti.

Očekuje se da će nove sankcije Belorusiji biti finalizovane na Savetu za spoljne poslove sledećeg ponedeljka.

Stopama Turske

Predsednica Komisija Ursula fon der Lajen najavila je kako će se razmatrati mogućnost uvođenja sankcija avio-kompanijama umešanim u krijumčarenje izbeglica i migranata u Minsk.

"Zašto, kada izbeglice dolaze iz Turske, EU obezbeđuje sredstva za boravak u Republici Turskoj? Zašto se Belorusiji ne može pomoći na isti način?", zapitao se ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, komentarišući ove reakcije iz EU.

Podsetimo, nakon najvećeg talasa izbeglica 2015. godine, politički pritisak je do te mere porastao da se tražilo rešenje po svaku cenu. Te godine je u Grčku, prema navodima Evropske komisije, stiglo više od 850.000 ljudi.

Rešenje se činilo jednostavnim: grčke vlasti bi trebalo da provere sve koji dolaze da li imaju pravo na azil. Oni koji nemaju, biće vraćeni nazad u Tursku. Zauzvrat, Evropska unija je trebalo da preuzme isti broj tražilaca azila iz grčkih kampova u različite zemlje. Takođe, Evropa bi plaćala oko šest milijardi evra za zbrinjavanje migranata u Turskoj koja bi postala stacionar za gotovo četiri miliona sirijskih izbegica koje žive u njoj.

Ali, šest godina kasnije ovaj sporazum je zapravo osnovni alat u Erdoganovim rukama protiv EU.

"Bizarna migrantska ruta"

Novinar i politički analitičar Jakša Šćekić u razgovoru za Euronews Srbija kaže da je upletenost Turske izvesna tek toliko da je želela da rastereti pritisak sa sebe jer su stigli do maksimuma što se tiče boravka migranata u njihovoj zemlji.

"Ja sam ipak blizak tome da je sve ovo ujdurma Rusije, Belorusije i Evropske unije. Koliko znam Poljaci treba da uzmu i postave na svoju teritoriju neke američke rakete, a znamo da Poljska i EU nisu u najboljim odnosima, pa je ovo samo dobar trenutak i pokušaj destabilizacije Unije"

Kako Šćekić kaže, Lukašenko nije svestan da će umesto destabilizacije zapravo još više ujediniti Poljsku sa Evropskom unijom.

"Cela ta priča ima višegodišnju pozadinu i nema sumnje da tu ima namera da se destabilizuje EU. Jer ovo je zaista bizarna migrantska ruta. Otkud da se odjednom pojavi osam hiljada migranata baš na severu", kaže i dodaje da je Lukašenko, ako je i hteo da bude novi stacionar za migrante, prokockao svoje šanse da uzme novac od EU:

"Pre će ga dati Turskoj, a EU će stati iza Poljske i pojačati sankcije Belorusiji. Mislim da nema šanse da se rampa za migrante podigne"

Tanjug/Turkish Presidency Pool via AP

Nikola Kovačević, pravnik za ljudska prava i dobitnik ovogodišnje UNHCR-ove nagrade Nansen za pomoć izbeglicama za Evropu u 2021. godini, kaže za Euronews Srbija da se ne slaže sa tim da EU mora stati iza Poljske.

"Ne. Ona kao celina treba da poštuje međunarodno preduzete obaveze prema tome, odakle god da dolaze ovi ljudi - da li balkanskom, egejskom ili beloruskom rutom, da ih procesuira i vrati one koji nemaju pravo na boravak"

Kovačević kaže da je opšti utisak da je Lukašenko prihvatio Erdoganov model da migrante koristi kao neku vrstu uloga za pregovore.

"Svestan je činjenice da Turska prihvata četiri miliona Sirijaca i još oko milion drugih izbeglica za Evropsku uniju i tako predstavlja potencijalnu opasnost. Onda kada se na to doda odnos i bezvizni režim između Turske i Belorusije, jasno je i da Erdogan indirektno na taj način sebe postavlja kao nekog ko može da kontroliše situaciju - da li će se kriza produžiti ili će se preduzeti neke mere, obustaviti letovi ka Minsku, opet sve zavisi od njega. Nema sumnje da je Erdogan upleo svoje prste", ističe Kovačević.

Kovačević veruje da će uskoro morati da se postigne dogovor između Belorusije i Unije, kao i da je to trenutno u fokusu Bloka.

"Postojeće stanje se negativno odražava na ljudska prava ovih ljudi. Već je desetina postupaka pokrenuto prema Poljskoj i Letoniji jer ostavljaju ljude da umiru u tampon zoni. Nažalost, neko će morati u teškim mukama da umre da bi se na kraju pronašao neki način, i kako bi Lukašenko i Erdogan dobili nešto od EU, a verovatno i Irak, i sve zemlje koje imaju bezvizni režim sa Belorusijom", zaključio je on u razgovoru za Euronews Srbija.