Tenzije na granici Belorusije sa EU ne jenjavaju: Lukašenkova osveta ili bumerang zbog sankcija?

Migrantska kriza na severu Evrope izaziva sve više zabrinutosti u Evropskoj uniji. Dok Unija razmatra dodatne sankcije beloruskom nacionalnom avio-prevozniku Belaviji zbog navoda da namerno dovoze migrante, Poljska i Litvanija proglasile su vanredno stanje na granici sa Belorusijom. Štaviše, 10 hiljada poljskih vojnika trenutno osigurava granicu.

Najteže je pak, onima koji su na granici, a stižu vesti i da zbog "Lukašenkove osvete" Evropskoj uniji i sve nižih temperatura ljudi umiru.

Prema navodima Fronteksa, za 64 odsto se povećao ulazak migranata u Evropsku uniju, a upravo je nova migrantska kriza bila i tema emisije Euronews veče u kojoj su gostovali bivši ambasador Srbije u Minsku Srećko Đurić i advokat za ljudska prava Marko Kovačević.

Iako mnogi trenutku situaciju opisuju kao osvetu predsednika Rusije Aleksandra Lukašenska zbog sankcija EU, činjenica je da je Belorusija ukinula vize za 73 zemlje sveta, čime se otvorio svojevrsni koridor za migrante.

"Naravno da te zemlje nisu Evropska unija, već deo zemalja Afrike i Azije. Smatra se da je Belorusija time otvorila granice za dolazak legalnih i ilegalnih migranta. Osim toga, Belorusija je ukinula Sporazum o vraćanju migranata. Ona je prethodno uvek imala razvijene odnose sa EU kada je u pitanju zaštita evropskih granica, a sada to više nije slučaj", kaže Đurić i dodaje da se Belavija nakon sankcija EU kojima se brani preletanje vazdušnog prostora Unije, avio-kompanija našla pred bankrotom:

"Lukašenko je pokušao da pronađe nove destinacije za Belaviju, a isplativim su se pokazale zemlje Srednjeg i Bliskog Istoka. Postoji podatak da Belavija ima samo iz Turske 28 letova nedeljno, zatim iz Iraka, Irana i drugih zemalja. Sada se on optužuje da svesno dovodi migrante i pušta ih da prelaze u Litvaniju ili Poljsku. To je sve motiv za migrantski rat između Belorusije i Evropske unije"

S druge strane, advokat Marko Kovačević smatra da je Belorusija pronašla način da igra političku igru na štetu ljudi koji su izbeglice. Međutim, sama retorika Evropske unije odaje utisak da se napušta sistem vrednosti u kojem se poštovala Konvecija o statusu izbeglica.

"Kada se izbeglice pojave na granici zemlje koja nije poznata po ljudskim pravima, kao što je Belorusija, jasno je da ona ne može da im pruži zaštitu. Onda je obaveza zemalja EU da ih prime i posle vide šta će s njima. Moraju da se uspostave zakonom definisane procedure. Sada vidimo vojsku, uvođenje vanrednog stanja zbog ljudi koji nemaju ništa... To je apsolutni sumrak vladavine prava", smatra Kovačević.

Euronews Srbija

Baltičke zemlje i Poljska su inače važile za zemlje koje nisu imale naklonost prema migracijama.

"Ovo nije prvi put da je Poljska u situaciji da mora da se brani od povećanog priliva ljudi. Bilo je već nekoliko slučajeva ilegalnog potiskivanja izbeglica iz Čečenije", istakao je Kovačević dodajući da su posledice ovakve prakse gubici ljudskih života.

"To je nešto što će se svakako otvoriti kao pitanje pred međunarodnim institucijama"

Kako Đurić podseća, važno je naglasiti da EU i još neke zapadne zemlje ne priznaju Lukašenka kao predsednika, budući da poslednje izbore nisu priznali kao validne, te tako Belorusija nikada ne bi mogla da uživa status stacionara, kao što je to Turska u kojoj boravi tri miliona izbeglica i za to prima pomoć od EU.

"Koliko sam pratio izjave, iz EU poručuju Lukašenku da prestane da vodi hibridni rat protiv EU, posebno protiv suseda - Litvanije i Poljske. Prema tome, ako je Belorusija nekada bila pouzdan partner EU i za to dobijala određeni status, sada toga više nema"

Kovačević smatra da dolazimo do toga da svaka zemlja preduzima nezavisne prakse koje će od Evrope napraviti "opasanu tvrđavu".

"Nezgodno je to što svi idu u pet, šest istih zemalja. Ako se stvari ovako nastave da čak i te zemlje koje su imale status gostoprimljivih, odluče da više ne mogu, onda će ovo na granicama EU prećutno postati deo spoljne politike"

On podseća i da se pravi sve veći jaz između malog dela sveta, koji kontroliše resurse i onog većeg. Neminovno je i da će i klimatske promene postati jedan od važnih razloga migracija stanovništva.

"Sama pandemija koronavirusa je dovela do graničnih kontrola unutar Unije, a same klimatske promene su nešto što će dovesti do pomeranja i tim ljudima će morati da se pruži zaštita", istakao je i dodao da su zbog pojačanih migracija počeli da jačaju i stavovi desničara, te liče na one koje smo imali pre 75 godina.

"Svake godine kroz Srbiju prođe nekoliko desetina hiljada ljudi, a iz Mađarske se 'vratilo' 40-ak hiljada ljudi što je drastičan porast u odnosu na prošlu godinu. Ovde postoji lančani haos u kome se kolektivna proterivanja, koja su zabranjena međunarodnim pravom, primenjuju"

Euronews Srbija

Bivši ambasador Srbije u Minsku pak, smatra da je ova migrantska kriza jedna od najtežih budući da odnosa između Belorusije i Evropske unije nema.

 "Sa drugima baš može nešto da se dogovori, da se migranti usmere, ali pošto je takva situacija kakva je, ovde je mnogo teže", zaključio je Đurić u razgovoru za Euronews veče.