Igre 
Kriza u stranci koja je dominirala Nemačkom poslednjih 16 godina - mrlja u političkom dosijeu Merkelove
Komentari12/10/2021
-19:21
Za Hrišćansko-demokratsku uniju (CDU), partiju koja je dominirala nemačkom politikom proteklih 16 godina, izbori održani 26. septembra označili su istorijski neuspeh i prekretnicu. Lider ove stranke Armin Lašet, ujedno i kandidat za kancelarski tron, najavio je povlačenje sa čela stranke, a mnogi ocenjuju da je poraz CDU sada ostao i deo dosijea odlazeće kancelarke Angele Merkel.
Hrišćansko-demokratska unija, zajedno sa sestrinskom Hrišćansko-socijalnom unijom Bavarske (CSU) osvojila je 24,1 odsto glasova na parlamentarnim izborima održanim pre nekoliko nedelja. Oko jedan procentni poen više imale su Socijaldemokrate (SPD) na čelu sa Olafom Šolcom i, iako su koalicioni pregovori tek počeli, nova vladajuća garnitura će najverovatnije biti u bojama "semafora" - SPD, Zeleni i FDP.
Međutim, posle 16 godina pod vlasti Merkelove, CDU se nakon izbora uhvatila u koštac sa najdubljom krizom u poslednjih nekoliko decenija. Pukotine su, kako su ocenili brojni analitičari, počele da se vide još samim odabirom Lašeta za kandidata, a "Fajnenšenal tajms" piše da Merkelova nije uspela da odradi najosnovniji posao - da održi partiju na vlasti.
Izborni debakl
CDU je osnovana u Zapadnoj Nemačkoj 1950. godine nakon Drugog svetskog rata kao okupljališe svih nemačkih konzervativnih birača. Postala je najdominantnija politička snaga u posleratno doba ujedinivši Nemačku i predvodivši vladu više navrata.
Izbori održani krajem septembra trebalo je još jednom da povedu CDU u kabinet, ovog puta na čelu sa Arminom Lašetom. Ipak, umesto toga, Lašet i njegovi partneri doživeli su istorijski nizak rejting, skoro devet odsto manje nego na izborima 2017. godine.
Mnogi za taj izborni neuspeh krive upravo Lašeta. On je na samom početku kampanje bio neko ko se smatrao prirodnim izborom za kancelara, međutim rezultati anketa su se menjali, pa je Lašet vremenom bio daleko iza Šolca.
Lašetova popularnost je opadala sve vreme tokom trajanja kampanja i zbog nekoliko gafova koje je napravio, a gubitak prve pozicije na izborima odrazio se i na raspoloženje u CDU/CSU.
Tanjug/Julian Stratenschulte/dpa via AP
Povezane vesti
Ono što su mnogi videli kao zapravo ključni razlog jeste što je i u samoj stranci postojala nesaglasnost oko kandidature Lašeta. Za mnoge je Markus Seder, lider CSU bio pravi izbor. To je, kako su mnogi ocenili, bila kardinalana greška jer odabrani kandidat nije uspeo da se poveže sa velikim delovima elektorata.
Bliski saradnik lidera CSU Markusa Sedera ministar finansija pokrajine Bavarske Albert Firaker govorio je, na predsedništvu CSU, o "propasti".
"U Bavarskoj smo mogli dobiti više od 40 odsto, da je Markus Seder bio kandidat", rekao je on.
Firaker je ukazao da je i u Severnoj Rajni-Vestfaliji, pokrajini odakle je Lašet, SPD ispred CDU.
"Veća propast gotovo da nije moguća u sopstvenoj pokrajini", konstatovao je on.
Lašetovo povlačenje
Dve nedelje nakon izbora, Lašet je izjavio da je stranci potreban nov početak uz dogovor o rukovodstvu. Ujedno je, kako su preneli mediji, najavio i da je spreman da se povuče sa čela stranke.
Lašet je novinarima rekao da će predložiti da CDU održi stranački kongres na kojem će se članovi dogovoriti o budućem rukovodstvu.
Povezane vesti
Prema njegovim rečima, CDU treba da napravi nov početak sa novim ličnostima, bilo da bude u vladi ili u opoziciji.
Lašet je jasno stavio do znanja i da je Unija otvorena za moguće pregovore sa Slobodarsko-demokratskom partijom i Zelenima.
"SPD je pogrešan partner", rekao je on i dodao da CDU to može da potvrdi iz višegodišnje saradnje.
Povezane vesti
Očekuje se da će stranka do kraja godine dobiti novo rukovodstvo, a do tada bi trebalo da budu okončani i komplikovani koalicioni pregovori.
Deo odgovornosti na Merkelovoj
"Fajnenšenal tajms" piše da će Angela Merkel otići u istoriju kao jedna od najuspešnijih nemačkih kancelarki. Međutim, za konzervativce, poraz ove partije na izborima održanim postao je deo njenog dosijea.
Iako mnogi za izborni neuspeh krive upravo Lašeta, neki deo odgovornosti pripisuju upravo Merkelovoj.
"CDU je na najnižoj tački u istoriji i ljudi će se naravno pitati koliko je Merkel, između ostalog, doprinela ovome. Na kraju krajeva, bila je liderka naše partije 18 godina", rekao je Kristof Plos iz CDU.
Merkelova se sa čela partije povukla 2018, ali je pored toga odlučila da ostane kancelarka. To je značilo da su oba njena naslednika, prvo Anegret Kramp Karenbauer, a onda i Lašet, imali poteškoće da izađu iz njene senke.
Kramp Karenbauer je na čelu stranke bila nešto više od godinu dana, a u februaru 2020. kada je podnela ostavku rekla je da je zaključila da dva posla - kancelarski i lidera partije - treba da budu u jednim rukama. Izjava je uglavnom shvaćena kao kritika Merkelovoj koja joj nije otvorila put do kancelarske pozicije.
Merkelova je, takođe, u nekoliko navrata bila kritikovana i zbog menjanja identiteta partije, a neki su se čak pitali da li je imala više sipmatija za Zelene nego za sopstvenu partiju.
Ipak, i pored ovoga, Angela Merkel će ostati jedna od najistaknutijih političarki današnjice i liderki koje su predvodile Nemačku, ali i Evropu u brojnim periodima krize.
Trenutne šanse da se CDU ponovo nađe u vladajućoj koaliciji su male, ali pregovori nisu još gotovi i mnogo toga zavisi od manjih stranaka - Zelenih i Liberala.
Komentari (0)