Igre 
Izranja "semafor" koalicija u Nemačkoj: Dominacija velikih odlazi u istoriju, sledi borba za naklonost dve manje stranke
Komentari27/09/2021
-14:01
Parlamentarni izbori održani u nedelju u Nemačkoj rezultirali su veoma tesnom razlikom između dve najveće partije – Socijaldemokrata (SPD) i Hrišćansko-demokratske unije (CDU). Vladu će, gotovo izvesno, ovog puta morati da formiraju tri stranke, a pregovori će, kako se pretpostavlja, potrajati mesecima jer je zasad otvoreno nekoliko opcija.
Međutim, kako će izgledati nova nemačka Vlada, možda uopšte ne bude odluka koju će doneti "dva slona" - SPD i CDU/CSU.
Kako je lider Slobodarske partije Nemačke (FDP) Kristijan Lindner još sinoć ponudio Zelenima razgovore, trenutno se najverovatnija čini takozvana "Semafor" koalicija koju bi činili SPD, FDP i Zeleni. U igri je i "Jamajka" kalicija na čijem čelu bi bila CDU/CSU uz FDP i Zelene. U svakom slučaju, izvesno je da će bitnu ulogi imati FDP i Zeleni.
Prema preliminarnim rezultatima koje je objavila Savezna izborna komisija, Bundestag će imati 735 mesta, a SPD koje predvodi kandidat za kancelara Olaf Šolc, biće najbrojniji u parlamentu sa 206 mesta. Iza njih je CDU i sestrinska Hrišćansko-socijalna unija (CSU) koji će brojati 196 mesta.
Za formiranje većine potrebno je 368 mesta, što je moguće samo uz sklapanje koalicija, a "velika koalicija" između SPD i CDU je malo verovatna. Sva moć je, kako se čini, sada u rukama manjih partija.
Ivanji: Niko od učesnika izbora nije naročito srećan
Novinar Andrej Ivanji kaže za Euronews Srbija da Socijaldemokrate posle izbora mogu da se osećaju kao dvostruki pobednici, i da im je Šolc podigao rejting.
"Međutim, niko od učesnika izbora nije naročito srećan. SPD zaista jeste nadoknadio desetak odsto. Dve najveće stranke su doživele pad, rasparčala se demokratska scena Nemačke. Zeleni su ostvarali najbolji rezultat u istoriji, ali nisu naročito srećni jer su koliko letos bili na 28 odsto, ali od letos im je pala podrška upola", naveo je Ivanji.
Povezane vesti
Kaže da Liberali (FDP) mogu da slave jer su dvaput zaredom dvocifreni, i da je njima najbolji rezultat.
"Međutim, sve je neizvesno i dalje. Još ništa nije gotovo", ukazuje Ivanji.
Ističe da CDU beleži najgori rezultat, a da su izbori bili u znaku Angele Merkel koja je obeležila 16 godina nemačke i evropske politike.
"Ovi nemački izbori su bitni za celu EU. Ona silazi sa scene kao političarka koja je jedina mogla da prelomi i utiša neke stvari. Pitanje je da li posle nje postoji poltičar u EU koji bi mogao sa takvim autoritetom da nastupa. Makron bi to mogao, ali njemu predstoje izbori sledeće godine i dosta su neizvesni", kaže Ivanji i dodaje da Armin Lašet nije istog kalibra kao Angela Merkel.
Dodaje da je praksa da partija koja dobije izbore ima kandidata za kancelara i da onda izlazi sa ponudama o pregovorima.
"Međutim, šef liberala koji je veoma težak i veoma vešt pregovarač najavio je da ovog puta vlade nema bez Zelenih i bez Liberala. Oni su oni koji odlučuju da li će se milostivo prikloniti jednoj ili drugoj strani i on je za to da prvo razgovaraju Zeleni i Liberali, da oni pokušaju da se dogovore, tj. moraju da se dogvaraju ili vlade nema", rekao je.
Kaže da oni koji su dobili izbore moraju da čekaju na milost i nemilost manjih partija i dodaje da su zeleni blii Socijaldemokratama, a Liberali CDU.
Povezane vesti
"Biće vrlo komplikovan naredni period", naveo je Ivanji.
Šta odvaja, a šta povezuje FDP i Zelene
Predstavnici FDP i Zelenih bi trebalo da održe sastanak, da bi utvrdili šta ih tačno povezuje, gde su razlike i kako bi mogla da izgleda buduća saradnja. Međutim, to neće biti lak posao, jer između te dve stranke postoje značajne razlike, naročito kada je reč o klimi ili finansijama, prenosi Dojče vele.
Portparol poslaničkog kluba Liberala u Bundestagu, Konstantin Kile, nazvao je planirani sastanak "susretom različitih svetova" Kile je dodao i da verovatnijom smatra koaliciju CDU, Zelenih i FDP. To nije teško razumeti s obzirom da su u nemačkoj posleratnoj istoriji Liberali bili tradicionalan manji partner u koaliciji sa Demohrišćanima i da je u toj tradiciji za njih uvek bila "rezervisana" funkcija minista spoljnih poslova (obavljali su je Valter Šel, Hans-Ditrih Genšer, Klaus Kinkel i Gido Vestervele).
Povezane vesti
Ali, sada vezanost za CDU više nije toliko snažna, navodi Dojče vele. Lider FDP Kristijan Linder je na prvom predizbornom skupu istakao: "Našu samosvojnost ćemo očuvati i u vremenu posle izbora". neki smatraju i da je ponuda koja je iznesena CDU samo "dizanje cene" FDP u postizbornoj kombinatorici.
Savezni direktor stranke Zelenih, Mihael Kelner, naglasio je najpre da je njegova stranka bliska Socijaldemokratama. On je rekao i da su Zeleni spremni za preliminarne pregovore sa Liberalima, ali da će ti razgovori biti vođeni "iza zatvorenih vrata".
Što se tiče tematskih težišta Zelenih u budućoj vladi, to će, kako je najavio, biti klimatske promene i socijalna politika: "Želimo da smanjimo socijalnu nejednakost u Nemačkoj i ne sme se prihvatiti činjenica da svako pete dete u Nemačkoj raste u siromaštvu."
Projekcija Bundestaga
Prema preliminarnim rezultatima, razlika između dve najveće stranke je svega nešto više od jednog procenta. SPD je osvojila 25,7 odsto glasova, a CDU/CSU 24,1.
Zeleni su treća najjača stranka sa 14,8 odsto glasova (118 mandata), zatim slede liberali (FDP) sa 11,5 odsto (92 mesta), desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) sa 10,3 odsto (83 mesta), te Levica kojoj ulazak u parlament trenutno visi o koncu s obzirom da se nalazi na pragu za prelazak cenzusa. Prema trenutnim projekcijama, ova stranka bi imala 39 mesta, te bi još jedno mesto bilo za dansku manjinu.
Ovakvi rezultati nisu preterano veliko iznenađenje, s obzirom na to da su istraživanja pokazivala sličan ishod. Međutim, može se reći da niko od učesnika nije prošao izuzetno dobro, čak ni one stranke koje su podigle svoj rejtig, poput Šolcovog SPD. Takođe, Zeleni su zabeležili najbolji rezultat u istoriji, ali ipak sa značajnim padom u procentu podrške u odnosu na početak kampanje.
Komplikovana kombinatorika
S obzirom na to da će Bundestag brojati 735 poslanika, za većinu će biti potrebna brojka od 368. Da bi se do nje stiglo postoji nekoliko opcija.
Dvojica kandidata za kancelara Olaf Šolc (SPD) i Armin Lašet (CDU) smatraju da bi oni trebalo da predvode buduću vladu. Iako je razlika u glasovima mala, Šolc kaže da je on taj koji je dobio mandat, a mnogi smatraju da zapravo i ima to pravo s obzirom na to da je izdigao stranku sa oko 15 odsto podrške na više od 20, dok je demohrišćanima podrška opala.
I jedni i drugi će, međutim, gledati da koaliciju prave sa istim partnerima, tačnije Zelenima i liberalima i tu je prilika za ove dve manje stranke da preciziraju svoje uslove.
Naime, dve najverovatnije koalicije su takozvana "Semafor", koju bi činili SPD, FDP i Zeleni, te "Jamajka" koalicija na čijem čelu bi bila CDU/CSU, stranka koja je dominirala nemačkom politikom prethodnih 16 godina, te FDP i Zeleni.
Lider FDP Kristijan Lindner je još sinoć ponudio Zelenima razgovore. On je rekao da bi bilo dobro da sada ta stranka sedne sa Zelenima i pregovara, kako bi potom imale stav prema budućem većem koalicionom partneru. Kako je rekao, te dve stranke bi trebalo da se dogovore oko programa, a onda vide sa kim bi radnije išli u koaliciju.
Zeleni su zasad vrlo oprezni i svoje želje nisu iznosili. Međutim, šef poslaničkog kluba Zelenih Anton Hofrajter najavio je danas da će u "veoma malom krugu" da se razgovara sa FDP o formiranju zajedničke vlade, preneo je Tanjug.
To zapravo ovima dvema strankama daje ključnu ulogu "tasa na vagi" za formiranje buduće vlade. Proces bi, međutim, mogao da bude i te kako komplikovan s obzirom na to da dve stranke "naginju" na suprotne strane. Naime, prema svojoj politici, Zeleni su bliži SPD, dok su liberali bliži demohrišćanima.
Inače, i nakon izbora održanih 2017. godine u igri je bila "Jamajka" koalicija. Pregovori su propali nakon što je od njih odstupio upravo Lindner, te se on sada, prema oceni analitičara, nalazi pod pritiskom da ne propusti još jednu šansu da bude deo vladajuće koalicije.
Osim "Semafora" i "Jamajke" moguća je i treća varijanta - koalicija socijaldemokrata i demohrišćana, koji bi sami brojali 402 mesta u parlamentu, ali je to koalicija koju zapravo ove dve stranke ne žele.
Angela Merkel će ostati kancelarka dok traju pregovori o koaliciji - što bi, kako se ocenjuje, mogao biti dugotrajan proces. Nakon izbora 2017. godine, pregovori o formiranju vlade trajali su tri meseca.
Šta bi "Semafor" i "Jamajka" koalicije značile za evropsku politiku
Za to vreme, oči Evrope koja iščekuje novu nemačku Vladu su uprte u Berlin. Eksperti navode da bi "Semafor" koalicija donela pomeranje u evropskoj politici, prenosi Tanjug.
Katrin Betger sa Instituta za evropsku politiku u Berlinu očekuje da će Nemačka dobiti vladu predvođenom SPD. Ta vlada, kako je kazala tokom diskusije u organizaciji Austrijskog društva za evropsku politiku (OeGfE), će doneti nove evropsko-političke akcente.
Olaf Vincek iz Konrad Adenauer Fondacije rekao je da bi vlada pod vodstvom unionista imala "bolje karte" u istočnoj Evropi.
Betger smatra da je "Semafor" koalicija SPD-Zeleni-FDP pod Olafom Šolcom najizglednija varijanta.
"U toj konstelaciji bi Šolc bio kancelar, Kristijan Lidner šef FDP ministar finansija i ministar inostranih poslova bi bio iz redova Zelenih. To bi donelo pomeranja u spoljnoj politici", kazala je ona.
Ukazala je da se aktivno formiranje vlade može očekivati tek krajem godine. U EU, kaže, ionako se polazi od toga da se tek posle izbora u Francuskoj mogu donositi veće odluke.
Vincek smatra da su FDP i SPD udaljeniji nego što su Zeleni i CDU/CSU, pa je zato lakša "Jamajka koalicija".
U slučaju da Nemačka dobije vladu pod rukovodstvom SPD, Vincek smatra da će doći do značajnog pomeranja snaga u Evropskoj narodnoj partiji (EPP), jer nijedna od pet velikih evropskih zemalja ne bi imala vladu koju vodi narodna partija.
Takođe, dodaje i u Savetu EU bi to značilo velike promene, ako u dogledno vreme samo Austrija bude jedina zapadna zemlja članica EPP u kojoj narodnjaci vode vladu.
Smatra i da bi nemačka vlada pod unionistima lakše vodila dijalog sa istočnom Evropom, gde se na vlasti pretežno nalaze narodnjačke stranke.
Komentari (0)