Zašto društvene mreže "bruje" o novoj članici EU i može li to Kanada da postane 28. "zvezdica"?

Društvene mreže poslednjih dana preplavljenje su komentarima Evropljana i Kanađana koji pozivaju Kanadu da se pridruži Evropskoj uniji, nakon što je američki predsednik Donald Tramp ponovo najavio da će SAD povećati carine na uvoz kanadskog čelika i aluminijuma za dodatnih 25 odsto, čime su ukupne carine povećane na 50 odsto.

Naime, korisnici Reddita i X-a (bivši Twitter) sugerišu da Kanada može i treba da se priključi EU kako bi se oslobodila veza sa Vašingtonom, jer Trampova administracija preti da Kanadu učini svojom 51. saveznom državom i uvodi carine na proizvode svojih tradicionalnih saveznika u Americi i Evropi, piše Euronews.

Zagovornici toga da Kanada postane 28. članica EU navode njen sistem javnog zdravstva u evropskom stilu, jedinstvenu kulturu u kojoj se govori engleski i francuski, kao i njeno učešće u NATO-u, kao razloge za pridruživanje.

pixabay; AP/Chip Somodevilla

Ovaj talas podrške dodatno je porastao nakon što je novi premijer Mark Karni pomenuo evropske korene Kanade tokom posete starom kontinentu. Karni, koji je ujedno i na svom prvom zvaničnom inostranom putovanju otkako je preuzeo funkciju premijera, imao je sastanke sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i britanskim premijerom Kirom Starmerom, gde su razgovarali o Trampovim namerama kada su u pitanju carine.

"Želim da se osigura da Francuska, i cela Evropa, entuzijastično sarađuju sa Kanadom, najevropskijom od neevropskih zemalja", rekao je Karni, dodajući da želi da "održi najpozitivnije moguće odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama“.

Tanjug/AP/Justin Tang/The Canadian Press

Ova diskusija o priključenju Kanade EU došla je nakon istraživanja koje je krajem februara sprovela organizacija Abakus Data. Istraživanje je pokazalo da 44 odsto Kanađana smatra da njihova zemlja treba da se pridruži EU, dok 34 odsto misli da to nije potrebno. Takođe, 46 odsto ispitanika bi podržalo pridruživanje Kanade, a 29 odsto je odgovorilo odrično.

Međutim, pitanje koje se postavlja je da li je to zaista moguće? Da li Kanada može da se pridruži EU? Da li je Kanada evropska zemlja?

Portparolka EU objasnila

Portparolka predsednice Evropske komisije, Ursule fon der Lajen, Paula Pino, izjavila je da su bili "počastvovani" rezultatima ankete, jer pokazuju privlačnost EU, ali je naglasila da član 49. Ugovora o Evropskoj uniji jasno kaže da samo evropske zemlje mogu aplicirati za članstvo.

"Svaka evropska država koja poštuje vrednosti iz člana 2. i posvećena je njihovom promovisanja, može podneti zahtev za članstvo u Uniji", navodi se u članu 49.

Međutim, ugovor ne precizira tačno šta se smatra "evropskom državom". Ipak, dokument iz 1992. godine, koji je izdao komitet tadašnjih Evropskih zajednica, daje naznaku, ističući značaj geografskih i kulturnih veza.

Tanjug/AP/Virginia Mayo

"Termin 'evropski' nije zvanično definisan. Kombinuje geografske, istorijske i kulturne elemente koji svi doprinose evropskoj identifikaciji", navodi se u dokumentu.

"Zajedničko iskustvo blizine, ideja, vrednosti i istorijske interakcije ne može se svesti na jednostavnu formulu i podložno je preispitivanju svake sledeće generacije", dodaje se

Prema rečima Petra Van Elsuvegea, profesora evropskog prava na Univerzitetu u Gentu, druge kontinentalne organizacije takođe mogu poslužiti kao barometar za "evropejstvo".

"Druga tačka uporišta je članstvo u Savetu Evrope, jer je ova organizacija takođe otvorena samo za 'evropske države'“, rekao je on za Euronews. te dodao da članstvo u Savetu Evrope daje naznaku "granica Evrope".

Statut Saveta Evrope, koji je prethodio EU, kaže: "Svaka evropska država... može biti pozvana da postane član Saveta Evrope od strane Komiteta ministara".

Ne-evropske zemlje koje su aplicirale za EU

Iako su zemlje izvan Evrope ranije aplicirale za članstvo i na kraju postale deo EU, postoje značajne razlike. Kipar, na primer, iako geografski smešten u zapadnoj Aziji, postao je punopravni član EU 2004. godine. Turska, čiji deo leži u Evropi, ali većina teritorije je u zapadnoj Aziji, još uvek je kandidat za članstvo, iako su pregovori o pristupanju godinama u zastoju.

Međutim, Maroko je 1987. godine aplicirao za članstvo, ali je odbijen, jer nije evropska zemlja.
Za razliku od Kipra i Turske, Maroko nije član Saveta Evrope, niti je Kanada, što predstavlja veliki problem za njen eventualni ulazak u EU, prema mišljenju Van Elsuvegea.

"Kanada - baš kao što je to bio slučaj i sa Marokom u prošlosti - ne ispunjava kriterijum 'evropske države'", rekao je on i dodao da se Kanada geografski ne nalazi u Evropi, nije član Saveta Evrope i nema nikakve drevne veze sa kulturnim razvojem Evrope.

Zakon ne ide u korist Kanade

Van Elsuvege je primetio da je ovo suštinski drugačije za Kipar i Tursku. U slučaju prvog, Evropska komisija je odlučila da je uloga Kipra u razvoju evropske kulture i civilizacije, pored bliskih kulturnih, političkih i ekonomskih veza sa ostatkom kontinenta, učinila njegovu primenu prihvatljivom.

Za Tursku, njena geografija i istorija igraju ulogu u tome da se ona smatra "evropskom državom".

"Ovo je već bilo slučaj u Sporazumu o pridruživanju između Evropske ekonomske zajednice i Turske 1963. godine, koji uključuje referencu na potencijalnu buduću prijavu za članstvo", dodaje Van Elsuvege.

Zaključak je, dakle, da Kanada ne može legalno da postane član EU jer nije kulturno, politički niti geografski evropska. Svaka hipotetička prijava Kanade bi stoga zahtevala značajnu pravnu reformu postojećih ugovora.