Narko-klanovi sa Zapadnog Balkana sve moćniji – švercuju kokain iz Kolumbije i u Aziju, u Evropi potiskuju i Ndrangetu

Komentari

Autor: Euronews Srbija/N. Z.

09/09/2021

21:54

Narko-klanovi sa Zapadnog Balkana sve moćniji – švercuju kokain iz Kolumbije i u Aziju, u Evropi potiskuju i Ndrangetu - Copyright Uprava policije Crne Gore, profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Narko-grupe poreklom sa Zapadnog Balkana zauzimaju sve značajnije uloge u globalnoj mreži trgovine kokainom. To potvrđuju i novi izveštaji o zaplenama i uhapšenima. Ističu se grupe iz Albanije, Srbije, Crne Gore i Hrvatske koje koriste "jadransku rutu" i koje su sve maštovitije u načinima transporta. Novina je što svoje kontakte u Latinskoj Americi ne koriste više samo za krijumčarenje u Evropi, već i na druga profitabilna tražišta kao što su Azija i Okeanija.

Izveštaj o ilegalnoj trgovini kokainom od Latinske Amerike do Evrope, objavljen je pre nekoliko dana u saradnji sa Evropolom i Kancelarijom UN za drogu i kriminal (UNODC). Dokument pokazuje da su grupe sa albanskog i srpsko-hrvatskog govornog područja sve aktivnije i da sve češće nabavljaju velike količine kokaina, i to direktno na "izvoru".

lanac snabdevanja kokainom u Evropi se proširio, i zbog toga je on postao dostupniji evropskim korisnicima. Takođe, "kriminalni pejzaž" u Kolumbiji je postao raznovrsniji, zbog čega su nastali novi savezi među kriminalnim grupama.

To je "otvorilo vrata" za evropske krijumčare da dođu u direktne kontakte sa snabdevačima iz Južne Amerike, a priliku su naročito iskoristili oni sa Zapadnog Balkana, navodi se u izveštaju.

Sve više grupa s Balkana stiže do "izvora"

Globalno tržište kokaina je, kako se navodi, proteklih nekoliko godina prošlo ostvarilo zapažen rast. Povećala se proizvodnja,a samim tim i krijumčarenje, što je na kraju dovelo i do nekih velikih zaplena tokom tranzita. Kokain je, inače, druga najčešće korišćena droga u Zapadnoj i Centralnoj Evropi.

U krijumčarenju učestvuju organizacije koje se dovijaju na različite načine i u tome su sve maštovitije. Te grupe deluju na globalnom nivou i organizuju veleprodaju u Evropi. Pošto je proizvodnja sve veća, potrebno je bilo naći i nove ideje za promet.

Ovakve grupe se sastoje od složenih mreža kontakata, imaju predstavnike prisutne u samoj zemlji iz koje potiče kokain, a za lakši transport koriste korupciju.

Ipak, raznovrsnija situaciju u Kolumbiji uticala je i na to da već uspostavljene kriminalne mreže, poput italijanske Ndrangete, više ne mogu da održe oligopol. Iako i dalje dominiraju nad krijumčarenjem iz Latinske Amerike u Evropu, ne mogu da poreknu da su i druge evropske kriminalne grupe postale značajne.

U izveštaju se dodaje da se albanske, belgijske, britanske, holandske, francuske, irske, marokanske, srpske, španske i turske grupe pojavljuju kao organizacije koje zauzimaju sve više prostora na evropskom tržištu kokaina.

Kako se navodi, širok spektar uključuje grupe poreklom iz Albanije, Francuske, Holandije, Španije i Ujedinjenog Kraljevstva, dok su one manje istaknute poreklom iz Irske, Poljske i Srbije. Ipak, uzimajući u obzir i nivo aktivosti u Evropi, verovatno je da je taj spisak duži.

Pojedinim grupama pomogla i sama lokacija sa koje dolaze. Kao primer se izdvaja Jadran koji omogućava razvijeniju trgovinu na osnovu pomorskih puteva.

Širenje na tržišta van Evrope

Iako se u izveštaju izdvajaju grupe sa albanskog govornog područja, velika pažnja posvećena je državljanima drugih zemalja Balkana, pre svega Srbije, Hrvatske i Crne Gore.

Kriminalne grupe, pretežno sačinjene od ljudi sa Balkana, pre svega Srba i Hrvata, ranije su bile prisutne u zmeljama kao što su Argentina, Brazil i Urugvaj, koje su se koristile kao polazne tačke. Sada su ovi ljudi sve prisutniji u samim zemljama proizvodnje, kao što je Peru, gde mogu direktno da se povežu sa lokalnim kriminalnim mrežama.

Jedan od primera koji se navodi je slučaj iz 2016. kada je državljanin Srbije, navodno povezan sa "Grupom Amerika" i prethodno baziran u Argentini (odakle je navodno režirao krijumčarenje velikih količina u Holandiju i Španiju) uhapšen u Peruu, gde je verovatno pokušao da se poveže sa krijumčarima koji deluju u luci Kalao.

Aktivnosti grupa sa Balkana su se, međutim, u poslednjih nekoliko godina još više intenzivirale, pa su tako tokom 2018. i 2019. osumnjičeni poreklom sa srpsko-hrvatskog govornog područja (Srbije, Hrvatske, BiH i Crne Gore) identifikovani i hapšeni zbog organizovanja transporta velikih količina kokaina iz Argentine, Brazila, Kolumbije, Ekvadora i Perua.

Nekoliko nedavnih incidenata i istraga takođe ukazuju na ulogu crnogorskoh grupa i tamošnjih državljana u krijumčarenje. U februaru 2020. zvaničnici Arube su zaplenili pet tona kokaina na brodu koji je krenuo u Grčku i uhapsili nekoliko članova posade, državljana Crne Gore. U junu 2019. godine, zvaničnici u luci Filadelfija zaplenili su 20 tona kokaina sa teretnog broda na putu za Roterdam i uhapsili nekoliko crnogorskih članova posade.

Balkanske grupe, kako se napominje, zapravo ne koriste kontakte u Latinskoj Americi samo kako bi krijumčarile kokain po Evropi, već i na druga proftabilna tržišta, na primer u Aziji i Okeaniji.

Kao važan primer navodi se i operacija "Familija" kada je uhapšeno 16 osoba - 11 u Evropi (Hrvatska, Češka, Srbija i Švajcarska), te pet u Hongkongu. U dva navrata je zaplenjeno ukupno više od tone kokaina.

Promena epicentra u Evropi

Kao jedan od zaključaka izveštaja navodi se da je došlo do promene tačaka ulaska kokaina u Evropi. Taj epicentar pomerio se severno, odnosno sa Pirinejskog poluostrva ka Holandiji.

Ključne luke su Antverpen, Roterdam i Hamburg, a obala Severnog mora je zapravo preuzela ulogu primarne tačke za ulazak.

Veći deo kokaina koji stigne u Antverpen verovatno je namenjen organizacijama koje posluju van Holandije, odakle se droga dalje distriburira na druge evropske destinacije.