Igre 
Beloruski scenario haosa: Šta je prethodilo hapšenju Protaševiča i dogovoru o sankcijama EU
Komentari25/05/2021
-07:00
Lideri EU sinoć su, iza zatvorenih vrata, dogovorili niz sankcija protiv beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka kao posledicu poteza koji je ocenjen kao “otmica” civilnog aviona jedne EU države, a koji je leteo iz Atine za Vilnjus.
Dogovor je, zbog osetljivosti teme, sklopljen u kontrolisanim uslovima, bez ikakvih telefona u prostoriji u kojoj su se sastali lideri Unije. Ocenjeno je da je EU ovoga puta munjevito delovala, budući da joj za ovakve odgovore često trebaju nedelje, pa i meseci.
U zaključcima Evropskog saveta, u koje je Tanjug imao uvid, lideri EU su pozvali na uvođenje niza sankcija protiv beloruskog režima i nacionalnih aviokompanija. Poziva se na hitno puštanje na slobodu opozicionog blogera i aktiviste Romana Protaševiča i njegove devojke Sofije Sapege, kao i na obezbeđivanje njihove slobode kretanja.
Tanjug AP/Sergei Sheleg
Traži se hitna istraga ovog incidenta ”bez presedana” od strane Međunarodne organizacije za civilno vazduhoplovstvo. Lideri EU od Saveta ministara traže da usvoje dodatnu listu osoba i entiteta koji će biti podvrgnuti sankcijama, ali i da usvoje cilajne ekonomske sankcije protiv Belorusije.
Uoči samita lidera predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen saopštila je da će sredstva za investicionu pomoć Belorusiji u vrednosti od tri milijarde evra ostati zamrznuta "sve dok ta zemlja ne postane demokratska".
"Vršićemo pritisak na beloruski režim dok konačno ne počne da poštuje slobodu medija, slobodu štampe i slobodu mišljenja", rekla je Fon der Lajen, prenosi Rojters.
Šta je prethodilo haosu u Minsku
Povezane vesti
Hapšenje Protaševiča u Minsku, nakon vanrednog sletanja aviona u taj grad je najnovji događaj na već uzburkanoj beloruskoj političkoj sceni. Protesti u toj zemlji su počeli još u maju prošle godine kada je Aleksandar Lukašenko odlučio da se kandiduje za predsednika, a esklairali su u avgustu posle Lukašenkove pobede.
Protaševič je uhapšen u nedelju. On je bio na poternici beloruskih vlasti nakon prošlogodišnjih masovnih protesta.
U brojnim izveštajima se navodi da je predsednik Aleksandar Lukašenko lično naredio da jedan avion beloruske ratne avijacije doprati avion "Rajanera" do aerodroma u Minsku, a Evropska unija zatražila je međunarodnu istragu.
Devet meseci nakon što je predsednik Lukašenko preuzeo svoj šesti mandat, Belorusija se i dalje suočava sa oštrim podelama, a veći broj opozicionara, direktnih predsednikovih protivnika, ili je napustio zemlju ili je završio iza rešetaka.
EPA/STRINGER
Šta se događalo pre izbora
Protesti su počeli u maju prošle godine kada je Lukašenko odlučio da se još jednom kandiduje za šefa države iako je u tom trenutku na vlasti bio već 26 godina. U pet izbornih ciklusa Lukašenko nije imao ozbiljnu pretnju, a međunarodni posmatrači su jedino 1994. godine izbore ocenili kao slobodne i poštene.
Bloger i aktivista Sergej Tihanovski, koji je pokrenuo kampanju protiv predsednika Aleksandra Lukašenka uhapšen je 29. maja. Njegova supruga Svetlana prikupila je potrebnih 100.000 potpisa i kandidovala se za predsednicu.
Nekoliko dana kasnije uhapšen je i Viktor Babariko, bivši bankar optužen za proneveru novca, a nakon što mu je u julu odbijena kandidatura za predsednika na ulice je izašlo na hiljade ljudi. Uhapšeno je 250 osoba.
Povezane vesti
Tri opoziciona pokreta odlučila su da udruže svoje snage protiv Lukašenka. Tim Tihanovskaje saopštio je da će raditi sa timom uhapšenog Babarika i bivšeg diplomate i opozicionog aktiviste Valerija Cepkala, ali je porast tenzija u Minsku naterao Cepkala da ode u Moskvu sa decom već u julu. Njegova supruga Veronika ostala je u zemlji i nastavila kampanju.
Tokom juna i jula ti protesti su postajali sve masovniji, a policija je počela da koristi grubu taktiku za rasturanje demonstracija. Sve je eskaliralo u avgustu, nakon što su ti izbori i održani, a na kojima je Lukašenkova glavna protivnica bila upravo Svetlana Tihanovskaja. Usledili su novi burni događaji na poliitčkoj sceni Belorusije.
9. avgust 2020.
Izbori su održani u nikad napetijoj atmosferi. Neki kandidati su se već nalazili van zemlje, a brojni demonstrati, aktivisti, novinari i nezavisni posmatrači iza rešetaka. Policija i vojska već od ranog jutra blokirali su sve puteve i ulaze u Minsk, a tokom dana je čak delimično bio blokiran i Internet.
EPA/MAXIM GUCHEK
Lukašenko je proglašen pobednikom sa više od 80 odsto osvojenih glasova što je izazvalo negodovanja i van Belorusije. Nemačka je izrazila ozbiljne sumnje u vezi sa rezultatima, dok je EU zatražila precizno brojenje glasova. Tihanovskaja je osvojila oko 9,9 odsto glasova.
Brza reakcija naroda okupila je na hiljade stanovnika i pristalica Tihanovskaje na ulicama velikih gradova kao što su Minsk, Brest, Hrodna, a usledili su ubrzo i nasilni sukobi između demonstranata i policije. Uhapšeno je nekoliko desetina ljudi.
10. avgust 2020.
Tihanovskaja je dan nakon izbora pozvala Lukašenka da odstupi sa vlasti. Protesti su se nastavili u zemlji, a policija je koristila gumene metke, suzavce i šok bombe. Demonstranti su uzvraćali kamenicama i barikadama.
Aleksandar Tarajkovski je prva osoba koja je na demonstracijama izgubila život, a ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je privedeno više od 2.000 ljudi.
11. avgust 2020.
Svetlana Tihanovskaja je napustila Belorusiju i saopštila da se otišla u Litvaniju. U kratkom video-snimku koji je objavila navela je da je donela "veoma tešku odluku" da napusti zemlju.
Beloruski državni medij objavio je drugi video u kom Tihanovskaja poziva pristalice da ne idu na proteste ili krše zakon, a izgledalo je kao da te reči čita sa papira.
EPA/ALESSANDRO DELLA VALLE
Marija Kolesnikova, jedna od saradnica Tihanovskaje, rekla je da misli da je ovaj video napravljen "pod pritiskom pripadnika bezbednosti". Tihanovskaja se i dalje nalazi u egzilu u Litvaniji.
16. avgust 2020.
Dok su se protesti opozicije nastavili, i pristalice Aleksandra Lukašenka organizovale su skup podrške za njega. Autobusima su stizali u Minsk, a okupljeno je oko 65.000 ljudi.
U govoru koji je održao, Lukašenko je rekao da se neće povući. Takođe, rekao je da su NATO tenkovi i avioni raspoređeni na 15 minuta od beloruske granice i da su susedne zemlje naredile Belorusiji da održi nove izbore, što je on odbio.
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg negirao je dan kasnije navode, rekao je da savez ne predstavlja nikakvu pretnju Belorusiji i da budno prate događaje, te da ne gomilaju trupe u regionu.
profimedia
Opozicija je zauzvrat organizovala "Nacionalni marš za slobodu", a u Minsku se, prema procenama, okupilo 100.000-220.000 ljudi, koji su uglavnom nosili crveno-bele zastave.
23. avgust 2020.
Lukašenko je snimljen kako u svoju rezidenciju u Minsku, koja se nalazi blizu mesta gde se održavaju protesti, ulazi sa puškom kalašnjikov u rukama i pancir prsluku.
Na društvenoj mreži Telegram Predsedništvo Belorusije objavilo je snimak izlaska Lukašenka iz helikoptera, a zatim i ulaska u rezidenciju uz automatsko oružje.
7. septembar 2020.
Gotovo mesec dana nakon održavanja predsedničkih izbora pojavila se vest o nestanku opozicionarke, Marije Kolesnikove, vođe tima uhapšenog opozicionara Viktora Babarike. Nju su navodno "kidnapovali maskirani muškarci", a porodica je prijavila nestanak. Narednog dana je uhvaćena na granici sa Ukrajinom, a i dalje je nejasno šta se tačno dogodilo na graničnom prelazu.
EPA/Tatyana Zenkovich
Prebačena je u pritvorski centar u Minsku, a Istražni komitet Belorusije ju je 16. septembra optužio za "akcije usmerene na podrivanje beloruske nacionalne bezbednosti".
9. septembar 2020.
Dva dana kasnije, još jedan opozicioni političar i advokat Maksim Znak priveden je nakon što su maskirani muškarci upali u njegov stan.
Znak je pružao pravnu podršku predsedničkom kandidatu Viktoru Babariku, koji je zatvoren u junu 2020. godine.
14. septembar 2020.
Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko susreo se sa ruskim liderom Vladimirom Putinom koji je rekao da je normalizacija situacije u ovoj zemlji zadatak njenih građana i da bi trebalo da se odvija bez spoljašnjih pritisaka. Takođe, dogovoreno je da će Rusija povući svoje trupe raspoređene duž granice sa Belorusijom
23. septembar 2020.
I posle brojnih poziva, Lukašenko nije odstupio sa vlasti i 23. septembra je položio zakletvu za novi mandat. Ceremonija je organizovana nenajavljeno u Minsku, a ministri nekoliko zemalja izjavili su da ovu inauguraciju ne smatraju legitimnom.
profimedia
Nakon inauguracije u glavnom gradu su organizovani masovni protesti, a demonstranti su blokirali puteve, policija je, sa druge strane, koristila vodene topove da rastera demonstrante. Pojavili su se i brojni navodi o prebijanju demonstranata, pisao je BBC.
16. oktobar 2020.
Opozicionarka Svetlana Tihanovskaja našla se na poternici Rusije i Belorusije zbog optužbi za "pokušaj rušenja ustavnog poretka".
Novembar - decembar 2020.
Protesti u Belorusiji su nastavljeni i narednih meseci. Na gotovo svakom okupljanju hapšeno je po nekoliko stotina ljudi pod optužbom za kršenje zakona o masovnim okupljanjima.
Među privedenima tokom višemesečnih demonstracija neretko su bili i novinari.
EPA/STR
6. maj 2021.
Tihanovskaja, koja se i dalje nalazi u egzilu u Litvaniji, pozvala je Sjedinjene Američke Države da pooštre sankcije i pritisak i izoluju predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka.
23. maj 2021.
Beloruski ratni avion presreo je avion kompanije "Rajaner" na putu iz Atine do Litvanije i prisililo ga da sleti u Minsk, nakon čega je uhapšen beloruski novinar Roman Protaševič koji je bio na tom letu.
24. maj 2021.
Evropska unija zatražila je međunarodnu istragu zbog prinudnog sletanja aviona, a šef diplomatije Žozep Borelj je rekao da su, izvršavajući prinudni akt sletanja aviona, beloruske vlasti ugrozile sigurnost putnika i posade.
EU i SAD su upozorile Belorusiju da će snositi posledice.
Beloruski zvaničnici saopštili su da je avion preusmeren u Minsk zbog pretnje bombom koju je uputila palestinska militantna grupa Hamas.
Komentari (0)