Koliko jak adut su retki minerali? I Rusija i Ukrajina imaju šta da ponude, ali ima velikih prepreka za Trampov plan

Retki minerali u Ukrajini su "preko noći" postali jedna od najvažnijih geopolitičkih tema na svetu, nakon što je predsednik SAD Donald Tramp zatražio da ta zemlja, kroz polovinu prihoda od njihove eksploatacije, otplati 500 milijardi dolara Americi na ime vojne i finansijske pomoći u ratu sa Rusijom.

Zemni resursi Ukrajine, sa izuzetkom rudnika u Donbasu i donekle litijuma, dosad nisu privlačili veliku medijsku pažnju jer je za neke od minerala malo ljudi čulo, a još manje zna za šta se koriste. Međutim, oni su zastupljeni u širokom spektru proizvoda od energetike i hemijske industrije, preko mikroelektronike, do medicine. 

"Retki minerali" zbirni su izraz za 17 hemijski sličnih elemenata koji se široko koriste u savremenoj tehnologiji i industriji. Toj grupi pripadaju skandijum, lantan, serijum, praseodumijum, neodijum, promentum, samarijum, europijum, gadolinijum, samarijum, europijum, gadolinijum, terbijum, disprozijum, holmijum, erbijum, tulijum, iterbijum, lutetijum.

Ukrajina ima 22 od 34 supstance koje Evropska unija definiše kao „kritične sirovine", piše Reuters. Kritične sirovine nisu isto što i retki minerali i ne treba brkati te dve kategorije. 

Prema podacima Ministarstva ekonomije Ukrajine, ta zemlja raspolaže sa šest odsto svetskih zaliha grafita, 1-2 odsto litijuma, jedan odsto titanijuma i 2-4 odsto uranijuma. 

Mnoga područja sa ovim elementima su na jugu zemlje ispod Azovskog mora, a veliki broj nalazišta je pod ruskom kontrolom. Procenjuje se da je oko 70 odsto važnih mineralnih bogatstava Ukrajine u Donjeckoj, Luganskoj i Dnjepropetrovskoj oblasti, piše Forbs Ukrajina. Druga perspektivna nalazišta su u Srednjem Bužu, kao i u Kijevskoj, Viničkoj i Žitomirskoj oblasti.

Tanjug/AP/Efrem Lukatsky

Stručnjaci kažu da je identifikovano nekoliko stotina perspektivnih geoloških nalazišta, ali samo neki od njih mogu da postanu mineralna ležišta ukoliko se proceni da su ekonomski izvodljivi.

Pored retkih minerala Ukrajina ima, prema procenama vlade, oko 450.000 tona rezervi litijuma. Rusija je zauzela veliko ležište oko sela Ševčenko, nadomak Pokrovska, u Donjeckoj oblasti, kao i kompleksno rudno ležište Kruta Balka. Pod kontrolom vlade u Kijevu ostala su nalazišta litijuma u ​​Kirovogradskoj oblasti.

Koliko je zapravo ukrajinsko mineralno bogatstvo?

Američki geološki zavod (USGS) je u opsežnoj godišnjoj analizi za 2025. obradio rudna bogatstva u svetu po vrstama minerala. U Ukrajini se spominju nalazišta gvožđa, boksita (rude aluminijuma), raznih dragulja, bromina, galijuma, grafita, krečnjaka, mangana, žive, treseta kao izvora goriva, skandijuma, titanijuma, međutim nigde nije navedena u samom vrhu po rezervama. U kratkom spisku zemalja sa najvećim zalihama retkih minerala Ukrajina nije ni spomenuta. 

Na to je skrenuo pažnju i analitičar Bloomberga Havijer Blas, koji smatra da Tramp ima neke informacije o ukrajinskim retkim mineralima koje nisu dostupne naučnicima, ili se američki predsednik oslanja na nepouzdane informacije. 

"Ne bi bio prvi put da je Vašington napravio grešku u geologiji ratne zone. Još 2010. SAD su objavile da su otkrile bilion dolara neiskorišćenih mineralnih naslaga u Avganistanu, uključujući neke ključne za baterije električnih automobila, poput litijuma. Pentagon je otišao toliko daleko da je Avganistan opisao kao Saudijsku Arabiju litijuma", napisao je Blas.

Tanjug/AP/Efrem Lukatsky

Analitičar ne misli da Ukrajina raspolaže velikim bogatstvom retkih minerala i kao dokaz navodi USGS studiju po kojoj Kina ubedljivo prednjači sa 44 miliona tona procenjenih zaliha. Prati je Vijetnam sa 22 miliona tona, a iza je Brazil sa 21 miliona tona. Bogatstvo Rusije procenjeno je na 10 miliona tona, a zanimljivo da Grenland, koji bi Tramp želeo da pripoji ima dva miliona tona.

Najveće pojedinačno nalazište je basen Bajan Obo u kineskoj autonomnoj oblasti Unutrašnja Mongolija, gde se trenutno iskopava oko 45 procenata retkih minerala u svetu.

Ideju o zalogu u vidu retkih minerala u zamenu za oružje i bezbednosne garancije Blas pripisuje Kijevu. 

"Pompa oko ukrajinskih retkih minerala počela je od samih Ukrajinaca. Očajnički želeći da pronađu način da privole Trampa, napravili su grešku u proračunu kada su tadašnjem predsedniku (Džozefu Bajdenu) predstavili "plan pobede“ u novembru koji je mnogo precenio potencijal rudnih resursa zemlje. Ubrzo su izgubili kontrolu nad pričom", navodi Blas.

Mogući izvor informacija o mineralima bi mogla biti studija koju je u decembru 2024. objavio NATO centar za energetsku bezbednost sa sedištem u Litvaniji. Prema Blasu, taj izveštaj brka retke zemne metale i kritične minerale - titanijum, litijum, berilijum, mangan, galijum i uranijum. Predstavnik NATO-a je u komentaru Bloombergu objasnio da izveštaj odražava samo njegovo autorsko gledište i ne predstavlja zvaničnu geološku procenu Severnoatlanstske alijanse.

Tanjug/AP/Efrem Lukatsky

Ukupne rezerve prirodnih resursa Ukrajine procenjuju se na između 15 biliona dolara i više desetina biliona dolara, s tim da se i prema ovoj analizi velika većina minerala nalazi u Donjeckoj i Luganskoj oblasti. Očekuje se da će Fond za oporavak Ukrajine vredan 500 milijardi dolara kojim upravljaju SAD uključiti prihode od svih prirodnih resursa, infrastrukture i druge imovine zemlje.

Da li Ukrajina "blefira"?

Ruski mediji takođe su počeli ozbiljno da se bave ukrajinskim mineralnim bogatstvom, pa je za Kremlju blisku Komsomolskaju pravdu doktor geologije iz Akademije nauka Rusije Vladimir Polevanov rekao da Ukrajina "blefira".

"U tome je poenta, tamo praktično nema retkih minerala. Tu su berilijum i neka druga prateća nalazišta, ali tamo nema ozbiljnih nalazišta čistih retkih minerala", navodi Polevanov, misleći na pomenutu grupu od 17 elemenata.

Ruski stručnjak zatim tvrdi da Ukrajina, prijavljujući prisustvo tih minerala očekuje da sa jedne strane zainteresuje SAD za saradnju, a sa druge, da niko neće proveravati njihove tvrdnje.

"Americi su zaista potrebni retki zemni metali, iako ima svoja nalazišta. Ali Tramp, sudeći po njegovim izjavama, sve što nije gvožđe svrstava u retke minerale. Njegova administracija je nazvala litijum i titanijum metalima neophodnim za industrijsku proizvodnju, ali još uvek ne retkim mineralima. Zbog tako nejasnih informacija iz Ukrajine i nerazumevanja iz SAD, dok je u pozadini sve veće interesovanje za retke minerale širom sveta, došlo je do takvog interesovanja za ovu temu", rekao je Polevanov.

Retki minerali su ključni za proizvodnju modernog naoružanja

On je takođe izneo razne konkretne upotrebe retkih minerala.

Oni se, kako kaže posebno mnogo koriste u proizvodnji tačskrin displeja sa tečnim kristalima i mikrofona. Koriste se i za skladištenje energije, u proizvodnji stakla koje čuva toplotu. Ekspert navodi i da su veoma važni u vazduhoplovnoj industriji, kao i proizvodnji nuklearnog oružja.

Koriste se i za izradu legura čelika jer apsorbuju (tj. sakupljaju) otpadne nečistoće. Uz to povećavaju otpornost materijala na toplotu i koroziju. Koriste se i za legure titanijuma i aluminijuma, ali i kao katalizatori u preradi nafte, za dobijanje visokooktanskog goriva, gde su nezamenljivi.

Nuklearna industrija koristi samarijum u proizvodnji super-jakih magneta, evropijum kao apsorber neutrona u nuklearnim reaktorima. Moderne solarne baterije ne mogu da se prave bez skandijuma, lantanuma, cerijuma, koji pomažu u akumulaciji energije.

Tulijum se, na primer, koristi u proizvodnji rendgenskih aparata i tomografa, navodi Polevanov, dok se gadolinijum se koristi u terapiji za lečenje raka, kako bi hvatao neutrone.

Neodimijum, samarijum su važni za industriju naoružanja, šre svega u proizvodnji elektromotora i navigacionih uređaja u bespilotnim letelicama, "pametnim“ bombama, krstarećim raketama. Europijum i lutecijum su važni za izradu pojačavača signala za radare i sonare. Itrijum se koristi u proizvodnji zaštitnih elemenata u pancirima i tenkovima.

Zbog svega ovoga geolog izvodi zaključak da je savremeni rat je nemoguć bez navedenih minerala.

Tanjug/Russian Defense Ministry Press Service via AP

Zašto Rusija slabo eksploatiše svoje rezerve? 

Predsednik Rusije Vladimir Putin održao je 24. februara sastanak o razvoju industrije retkih minerala i rekao da je Rusija spremna da sarađuje sa SAD u ovoj oblasti. Takođe je u TV intervjuu tog dana rekao da su dve zemlje u pregovorima oko velikih zajedničkih ekonomskih projekata.

Putin nije precizirao koje oblasti saradnje su u pitanju, ali je nagovestio da je Rusija spremna da radi sa "stranim partnerima“, uključujući kompanije koje se bave iskopavanjem minerala. Pritom je predložio da bi Rusija i SAD mogle da sarađuju na proizvodnji aluminijuma u ​​Krasnojarsku, u Sibiru, gde ruski proizvođač aluminijuma "Rusal", ima svoje najveće topionice.

Trenutna ruska potražnja za retkim mineralima se procenjuje na 2.000–3.000 tona. Rezerve su znatno veće nego što je potražnja u zemlji, pa se u izveštaju "Rosatoma" kao jedan od najvećih problema navodi slabo razvijena industrija finalnih proizvoda (elektronika, optika, specijalna keramika i legure, trajni magneti, električna vozila, vetrogeneratori).

Pored jačanja sopstvenog visokotehnološkog sektora, jedan od načina za povećanje potražnje mogao bi da bude izvoz u SAD. 

Retki minerali obično ne formiraju jedinstvene naslage, već su prisutni kao nečistoće u drugim rudama. Sovjetski Savez razvio je tehnologiju za njihovu ekstrakciju koja je korišćena u zemljama istočnog bloka, s tim da su specijalizovane fabrike izgrađene na periferiji, u Estoniji i Kazahstanu. Kazahtansko postrojenje je prestalo da radi sa retkim mineralima, a estonsko je sada u vlasništvu kanadske kompanije "Neo Performance Materials". Od 2023. godine nastavilo je da dobija sirovine iz Rusije.

U Rusiji su glavni prerađivači retkih minerala Rudarsko-prerađivačka fabrika Lovozero u Murmanskoj oblasti i Solikamska fabrika magnezijuma (SMZ) u Permskoj oblasti. Oba preduzeća su do 2022. pripadala bivšem milijarderu Petru Kondraševu i njegovim partnerima. Godine 2022. njihove deonice je kupila država, a 2023. godine su pripale ruskom gigantu "Rosatomu". Do nedavno je koncentrat koji su proizvodili slao u inostranstvo, ali sada ova državna korporacija namerava da obnovi proizvodnju separacije koncentrata.

Prema USGS, Rusija je na drugom mestu u svetu po rezervama retkih minerala, ali čini samo 2 odsto ukupne svetske proizvodnje. Ležišta se nalaze u teškim klimatskim uslovima, što značajno povećava kapitalni intenzitet ovakvih projekata, rekao je za portal Vedomosti Ruslan Dimuhamedov, predsednik Udruženja proizvođača i potrošača retkih zemnih minerala i metala i generalni direktor SMZ.

Jedini aktivno eksploatisani izvor ovih sirovina u Rusiji su nalazišta rude loparita u Lovozeru u Murmanskoj oblasti. Koncentrat odatle pripada "Rosatomu" i šalje se na hidrometaluršku preradu u SMZ, gde se proizvode karbonati.

Zamenik generalnog direktora rudarskog preduzeća "Rosatom Nedra" Aleksej Šemetov rekao je za Vedomosti da je glavni zadatak kompanije da do 2026. godine pokrene proces separacije retkih minerala iz koncentrata loparita u fabrici u Solikamsku.

On smatra da je sovjetska tehnologija prerade retkih minerala, koja se primenjivala u Kazahstanu i Estoniji, u međuvremenu "izgubljena", a da je ponovo razvijena 2023. i 2024., s tim da je do kraja 2026. u planu dostizanje obima od 2.000 tona godišnje.

Drugi veliki ruski projekti u oblasti proizvodnje ovih sirovina poput nalazišta Tomtorskoje u Jakutiji i podzemne lokacije Ak-Sugski u Tuvi su praktično zamrznuti, navode Vedomosti. 

Maksim Hudalov, glavni strateg investicione kompanije "Vector Capital", smatra da je najperspektivniji način za privlačenje stranih investitora razvoj ležišta Tomtor koje je jedno od najvećih svetskih nalazišta retkih zemnih metala. Prema investicionom portalu Arktičke zone Rusije, ukupni resursi iznose 154 miliona tona rude.