Igre 
Herbert Kikl opet "cilja" kancelarsko mesto: Hoće li Austrija ipak skrenuti udesno uprkos protivljenju mejnstrim partija
Komentari11/01/2025
-12:12
Posle kraha pregovora o formiranju Vlade u Austriji, a nakon što je liberalna partija Neos napustila razgovore, sve više se spekuliše da bi na vlast ipak mogla da dođe Slobodarska partija Austrije (FPO) na čelu sa svojim liderom Herbertom Kiklom.
Lider austrijske desničarske partije je pozvao konzervativnu Narodnu partiju (OVP) da bude "poštena" u predstojećim pregovorima o koaliciji ili da se suoči sa vanrednim izborima.
"Poštenoj vladi moraju prethoditi pošteni pregovori. Bez malih igara, bez trikova, bez sabotaže", rekao je Kikl, preneo je Rojters.
"Interesantan i provokativan" - Bečka škola Herberta Kikla
Nagli politički uspon Herberta Kikla u hijerariji slobodara počinje nakon otvarnja afere "Ibica“ zbog koje je lider slobodara Hajnc Kristijan Štrahe podneo ostavku, čime je Kiklu otvoren put čelo FPO.
Kikl je govorima i oštrim opasakama u parlamentu stekao reputaciju medijski interesantnog političara, pa njegovi citati često završavaju u naslovima tamošnjih medija, posebno u kontekstu rivalstva sa drugim političarima, a pre svega sa bišim kancelarom Nehamerom koji je podneo ostavku na mestu lidera konzervativaca nakon neuspelih pregovora o formiranju vlade.
Njegov istančan osećaj za kreiranje imidža ne treba da čudi, budući da je Kikl, sa stečenom diplomom žurnalistike Univerziteta u Beču, bio angažovan na pisanju govora Jerga Hajdera, višegodišnjem lideru FPO.
Govoreći o Herbetu Kiklu, novinaraka Nataša Đulić Banović je svojevremeno istakla kako je on "vrlo interesantna i provokativna osoba“ koja je uspela da svoj narativ uskladi sa dominantim temama unutar austrijskog društva.
Povezane vesti
"On je uspeo da iskoristi glavne teme koje dominiraju mnogim evropskim društvima, a to je kako je Austrija odgovorila na korona krizu, kako je Austrija bila prva evropska zemlja koja je htela da uvede jako oštre mere za vreme pandemije i da prva uvede obaveznu vakcinaciju. To građani Austrije nisu zaboravili. I, naravno, Kikl je protiv pomoći Ukrajini, on je za bolje odnose sa Rusijom, protiv migranata, što se sve negde uklapa u trenutno stanje u društvu", obrazlaže Đulić Banović.
Kikl je bio kritičar vakcinacije i antikovid mera na čemu je izgradio svoju političku prepoznatljivost. Takođe, Kiklov stav prema ratu u Ukrajini, odnosno protivljenje zvaničnoj politici Beča da zauzme jednu stranu, čime bi, prema njegovom mišljenju, Austrija odstupila od neutralnosti, a u kontekstu sve većeg ekonomskog posrnuća, je uticao na dalji rast njegovog rejtinga.
Govoreći za Euronews Srbija, dopisnik Radio televizije Srbije iz Nemačke Nenad Radičević, naveo je ključne teme za Austriji i u kojoj meri su one bile artikulisane od strane slobodara.
Tanjug/AP
"U Austriji su tri teme bile ključne. Prva stvar je pandemija koronavirusa, odnosno ozlojeđenost građana i korišćenje te ozlojeđenosti od strane slobodara zbog nesrazmerno jakih antikorona mera i uvođenje obavezne vakcinacije. Druga stvar je rat u Ukrajini i sve što je on doneo, od energetske krize do ekonomskih poteškoća. Treća stvar su migranti, u situaciji ekonomskih poteškoća svaki migrant je za mnoge građane bio dokaz da njihova vlast ne radi u njihovom interesu i slobodari su to vrlo dobro iskoristili", objasnio je Radičević.
Platforma FPO zasniva se na konceptu "Tvrđave Austrije" i traži potpuno zaustavljanje imigracije, nalik stranci Fides mađarskog premijera Viktora Orbana, sa kojom su Austrijanci u grupi "Patriote Evrope" u Evropskom parlamentu.
"Minimalna socijalna pomoć treba da bude samo za naše građane. To je domaća prednost. Obavezujem se na to. Neće biti zahteva za azil u Austriji. Okruženi smo sigurnim zemljama. Ko zaustavi seobu naroda zaustavlja i uvoz islamizma", sažeo je Kikl suštinu svog političkog programa na predstavljanju izbornog manifesta FPO-a.
Podsećamo, sredinom prošle godine, Slobodarska partija Austrije (FPO), Fides mađarskog premijera Viktora Orbana i Populistička češka stranka ANO koju predvodi Andrej Babiš potpisali su „Patriotski manifest“ na čijem osnovama je nastala grupacija evroparlamentaraca „Patriote za Evropu“ koja okuplja stranke kojima su suverenizam i očuvanje granica najmanji zajednički imenitelji.
Povezane vesti
Austrija kao sastavni deo evropskog pejzaža koji ide u desno
Rezultati izbora za Evropski parlament, kao i istraživanja javnog mnjenja u Francuskoj i Nemačkoj, ukazuju na promenu političkog pejzaža i navode na zaključak kako se sve veći broj građana Evrope pronalazi na desnom polu ideološke skale.
S tim u vezi, Austrija ne predstavlja izuzetak gde je Slobodarska partija Austrije na čelu sa Herbertom Kiklom osvojila najviše glasova na vanrednim parlamentarnim izborima održanim u septembru 2024. godine.
AP/Matthias Schrader
Uprkos činjenici da je Herbert Kikl sa slobodarima osvojio najviše glasova, predsednik Austrije Aleksandar Van der Belen odlučuje da mandat za formiranje vlade poveri Karlu Nehameru iz Austrijske narodne partije koje su deo političkog mejnstrima.
I nakon što su koalicioni pregovori o formiranju vlade između Austrijske narodne partije i Socijaldemokrata propali, predsednik Austrije Aleksandar Van der Belen se sastao sa liderom Slobodarske partije Austrije Herbertom Kiklom i dao mu mandat da sastavi novu vladu
Podsećamo, na izborima održanim 29. septembra 2024. godine, Slobodarska partija Austrije osvojila je 28.8 odsto glasova, Narodna partija je osvojila 26.3 odsto, a Socijaldemorate su osvojile 21,1 odsto glasova.
Da li će nova vlada Austrije biti tirkizno-plave boje uprkos protivljenjima političkog mejnstrima?
Još tokom predizborne 2023. godine, Kikl je u intervjuu za austrijsku agenciju APA rekao kako bi samo vladajuća kaolicija sa FPO bila "garant stvarnih promena u Austriji“.
Izborne 2024. godine, Herbert Kikl je pobedu na izborima za Evropski parlament potvrdio pobedom na austrijskim parlamentarnim izborima, ali je mandat za formiranje vlade poveren Nehameru.
FPO se oštro protivi nezavisnosti tzv. države Kosovo
Kiklova FPO se oštro protivi nezavisnosti tzv. države Kosovo. Naime, šef poslaničkog kluba FPO Maksimilijan Kraus i poslanik Anton Mahdalik podneli su u junu rezoluciju u parlamentu, kojom se osuđuje narušavanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije.
"Kosovo je bilo deo Srbije i suprotno međunarodnom pravu, NATO bombardovanjem 1999. otcepljeno je od Srbije i do danas ga nije većina država priznala kao nezavisnu državu. Priznanjem Kosova od strane SAD i evropskih država je, ne samo prekršen i pogažen suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, već i Rezolucija UN 1244, koja garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije", naveo je FPO tada.
Zbog toga, smatraju, austrijska vlada nije smela da prizna Kosovo.
"Godinama, nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo ostaje osporeno i značajne zemlje šitm sveta ga ne prznaju. I odnosi sa Srbijom su tenzični i nedavno se dalje pogoršali. Na tom prostoru albanska, albansko muslimanska većina stoji nasuprot srpskoj pravoslavnoj manjini. Prava i političko samoopredeljenje srpske manjine se i dalje ne garantuju“, napominje se u dokumentu.
Međutim, do konsenzusa između Narodne partije i Socijademokrata nije došlo, stoga je Van der Belen, poverio mandat Kiklu, uprkos protivljenjima političkog mejnstrima.
Izborni rezultat FPO i kadrovske promene u samom vrhu Austrijske narodne partije – ostavka Karla Nehamera, koji je glasanje sveo na izbor između njega i Kikla, kao i dolazak Kristijana Štokera na mesto privremenog predsednika konzervativaca otvara mogućnost da Austrija dobije prvu desničarsku vladu i daje šansu da Kikl postane kancelar.
"Nehamer je u predizbornoj kampanji obećavao da neće ići sa slobodarima i to mu je na neki način vezalo ruke. On je time želeo da napravi svojevrsnu distancu, Kikla je nazvao opasnošću za demokratiju, opasnošću za bezbednost Austrije i da je krajnji desničar koji može ugroziti interese Austrije. A sa takvom retorikom teško da možete da uđete u koaliciju sa tim čovekom. S druge strane, Kristijan Štoker je posle izbora u septembru bio relativno otvoren za saradnju sa slobodarima, tako da me ne bi čudilo da na kraju dođe do te koalicije koja bi po njihovim partijskim bojama bila nazvana tirkizno-plava koalicija", zaključuje Radičević.
Komentari (0)