Pregovori koji su od starta bili osuđeni na neuspeh: Posle ostavke Nehamera, "zeleno svetlo" dato Herbertu Kiklu

Komentari

Autor: Euronews Srbija

06/01/2025

21:27

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Dosadašnji austrijski kancelar Karl Nehamer najavio je svoju ostavku, a uustrijski predsednik Aleksandar Van der Belen se sastao sa liderom desničarske Slobodarske partije Herbertom Kiklom i dao mu mandat da sastavi novu vladu.

Nehamer je, podsetimo, ostavku najavio nakon što su koalicioni pregovori između njegove konzervativne Austrijske narodne partije (OVP) i socijaldemokrata propali zbog neslaganja po pitanju budžeta. Nehamer je podneo ostavku i na mestu lidera Narodne partije, pa je za privremenog predsednika imenovan generalni sekretar Kristijan Štoker.

Van der Belen je rekao da je proveo nekoliko sati u razgovoru sa političkim liderima, nakon čega je stekao utisak da su glasovi unutar Narodne stranke koji isključuju rad sa Slobodarskom partijom pod njenim liderom Herbertom Kiklom postali tiši.

(Ne)očekivani propast koalicionih pregovora

Govoreći za Euronews Srbija o situaciji u Austriji novnarka Nataša Đulić Banović je potvrdno odgovorila na pitanje da li je propast koalicionih pregovora bio očekivana stvar.

"Sa malo naknadne pameti i jeste. Zapravo, mislilo se kako će ove tri partije uspeti da se dogovore, mada su neki govorili da je ovo u stvari bio razgovor gubitnika, kao i da je došlo do neke vrste poetske pravde, jer je desničarska Slobodarska partija na parlamentarnim izborima u septembru osvojila najveći broj glasova građana. Oni jednostavno nisu uspeli da se dogovore oko budžeta. Tu nije bilo problema sa trećom manjom partijom koja je odustala već u petak, to su liberali, zovu se NEOS, oni su rekli da ove dve partije nikako ne mogu da se slože šta je primarno i šta je glavno", kaže sagovornica i dodaje:

"Narodna partija i socijaldemokrate su još i mogli da namaknu tesnu većinu, međutim oni se nisu složili oko budžeta. Problem bi bio kako rešiti budžetski deficit. Naime, socijaldemokrate su smatrale da ne sme da dođe do nekih rezova u budžetu - kada je reč o penzijama, kada je reč o platama za prosvetu i za policiju. Dok, sa druge strane, Narodna partija nije htela da pristane na njihove ideje o oporezivanju bogatih, kao i oporezivanju kada je reč o nasleđivanju".

Kada su u pitanju opcije koje su pred Austrijom Đulić Banović navodi formiranje desničarske vlade ili ponovne izbore.

"Jedna opcije je da Austrija ipak dobije vladu koju vode desničari što bi bio prvi put da se to desi", istakla je ona.

Kako je rekla, predsednik Austrije se sastaje sa Kiklom, sa kojim odlazeći kancelar uopšte nije hteo da razgovara.

"Kao i sam predsednik Aleksandar Van der Belen, on nije hteo da mu da mandat, iako bi partija koja je osvojila najviše glasova trebalo da dobije mandat momentalno, on to ipak nije želeo da uradi, već ga je dao Nehameru. Kao što vidimo to je neslavno propalo", rekla je ona.

Đulić Banović je odgovorila na pitanje koji su razlozi zbog kojih Kikl nije bio prihvatljiv nekadašnjem kancelaru i predsedniku Austrije.

"Zato što je Kikl vrlo interesantna i provokativna osoba. I treba reći da Narodna partija i Van der Belen nisu toliko protiv saradnje sa samom Slobodarskom partijom koliko nisu za saradnju sa njim. Slobodarska partija na čelu sa prelaznim predsednikom Štokerom, recimo, on je bio čovek koji je, dok je Nehamer govorio kako nikakva saradnja sa Kiklom ne dolazi u obzir, govorio kako bi možda u jednom momentu ipak mogli da sarađujemo, što će izgleda upravo i da se desi", kaže ona.

Kikl je uspeo da svoj narativ uskladi sa dominantim temama unutar austrijskog društva.

"On je uspeo da iskoristi glavne teme koje dominiraju mnogim evropskim društvima, a to je kako je Austrija odgovorila na korona krizu, kako je Austrija u bila prva evropska zemlja koja je htela da uvede jako oštre mere za vreme pandemije i da prva uvede obaveznu vakcinaciju. To građani Austrije nisu zaboravili. I, naravno, Kikl je protiv pomoći Ukrajini, on je za bolje odnose sa Rusijom protiv migranata, što se sve negde uklapa u trenutno stanje u društvu.", kaže Đulić Banović.

Politički diskurs Austrije se pomera u desno

O ovoj temi govorio je dopisnik Radio televizije Srbije Nenad Radićević iz Nemačke koji je istakao kako su pregovori između tri partije od samog početka bili neizvesni. Na pitanje da li Austriju čeka vlada predvođena desnicom, Radićević je odgovorio potvrdno.

"Najverovatnije da, budući da su ovi pregovori, iako veoma neizvesni, već na početku bili osuđeni na neuspeh, pre svega zbog toga što su socijaldemokrate sa kojima je odlazeći austrijski kancelar pregovarao imale veoma strikne zahteve, a sami narodnjaci su u kampanji, iako su govorili da nikad neće sarađivati sa slobodarima, preuzeli njihovu retoriku po brojnim temama, čime su se pomerili desno", kaže on i dodaje:

Euronews

"Kada na sve to dođu liberali koji su bili neophodni za neku stabilniju većinu, mislim na tročlanu koaliciju koja se u Austriji desila samo dva puta, jednom 1945. godine posle Drugog svetskog rata i drugi put u drugoj vladi Volga-Šisela. Uzimajući u obzir austrijsku političku kulturu to nisu bile stabilne vlade i uvek se išlo na to da su dve partije te koje su ključne. Sada je to bilo nemoguće budući da su slobodari osvojili praktično svaki treći glas na austrijskim izborima".

Nenad Radićević ističe kako je odnos prema Kiklu od strane Nehamera formiran tokom kampanje.

"Nehamer je u predizbornoj kampanji obećavao da neće ići sa slobodarima i to mu je na neki način vezalo ruke. On je time želeo da napravi svojevrsnu distancu, Kikla je nazvao opasnošću za demokratiju, opasnošću za bezbednost Austrije i da je krajnji desničar koji može ugroziti interese Austrije. A sa takvom retorikom teško da možete da uđete u koaliciju sa tim čovekom. S druge strane, Kristijan Štoker je posle izbora u septembru bio relativno otvoren za saradnju sa slobodarima, tako da me ne bi čudilo da na kraju dođe do te koalicije koja bi po njihovim partijskim bojama bila nazvana tirkizno-plava koalicija", navodi sagovornik.

Nenad Radićević je govorio i o tome kakvu bi to politiku vodila Austrija ukoliko Kikl postane kancelar. Uzimajući blagonaklon odnos koji Kikl ima prema Rusiji, Radićević smatra kako neće doći do suštinske promene spoljne politike Austrije u kontekstu dešavanja na istoku Evrope.

"Austrijska spoljna politika je igrala na austrijsku neutralnost, ali suštinski bila među proruskim blokom unutar same Evropske unije. Ono što on zagovara jeste diplomatija i direktni pregovori sa Rusijom. Situacija se u protekle tri godine rata u Ukrajini promenila. Sad se i odlazeći nemački kancelar Olaf Šolc zalaže za pregovore sa Rusijom. Mnogi su svesni da bi po povratku Donalda Trampa ti pregovori mogli da budu vrlo brzo, koliko god to Ukrajinu koštalo. On će možda biti prokazan u evropskoj političkoj eliti kao neko ko suviše drži stranu Putinu, međutim stav vodećih stranaka se promenio i sad su odjednom svi spremni na te pregovore", kaže on.

Sagovornik smatra kako je evidentna promena političkog pejzaža koji je otiša u desno. Na kraju, Radičević navodi razloge zbog kojih je Austrija otišla u smeru desnice.

"U Austriji su tri teme bile ključne. Prva stvar je pandemija koronavirusa, odnosno ozlojađenost građana i korišćenje te ozlojeđenosti zbog nesrazmerno jakih antikorona mera i uvođenje obavezne vakcinacije od strane slobodara. Druga stvar je rat u Ukrajini i sve što je on doveo od energetske krize do ekonomskih poteškoća. Treća stvar su migranti, u situaciji ekonomskih poteškoća svaki migrant za mnoge građane bio dokaz da njihova vlast ne radi u njihovom interesu i Slobodari su to vrlo dobro iskoristili", zaključuje Radičević.