Vazduh u Srbiji među najsmrtonosnijim u Evropi: Mapa zagađenja pokazala zabrinjavajuće rezultate

Komentari

Autor: Euronews

30/12/2024

17:30

Vazduh u Srbiji među najsmrtonosnijim u Evropi: Mapa zagađenja pokazala zabrinjavajuće rezultate - Copyright AP Photo/Darko Vojinovic

veličina teksta

Aa Aa

Zagađenje vazduha doprinelo je smrtnom ishodu u 239.000 slučajeva u Evropi, a prema najnovijim podacima, stanovnici Srbije su među najugroženijim na Starom kontinentu.

Od 100.000 smrtnih slučajeva u Srbiji, čak 217 predstavljaju oni kojima je doprinelo zagađenje vazduha, piše Euronews, a lošije rezultate na celom kontinentu ima jedino Severna Makedonija (255 od 100.000 smrtnih slučajeva).

Sitne čestice u vazduhu povezuju se sa rakom pluća, bolestima srca, respiratornim oboljenjima, moždanim udarom i mnogim drugim zdravstvenim problemima.

Naročito su opasne po starije ljude, a smatra se da se mogu smatrati uzročnicima smrti za četiri procenta preminulih starijih od 65 godina.

Evropska unija u borbi protiv zagađenja

Svetska zdravstvena organizacija ažurirala je svoje preporuke vezane za kvalitet vazduha i smanjila preporučenu granicu godišnje koncentracije azot dioksida i finih čestica (PM2,5) poput prašine, dima i katrana iz izduvnih gasova.

Ovog meseca na snagu su stupila stroža pravila o kvalitetu vazduha, s ciljem da se Evropska unija približi standardima SZO do 2030. godine i zemlje članice obavežu da prate zagađivače, poput suspendovanih čestica, benzena i amonijaka.

Plan je jedna od "najvećih intervencija za javno zdravlje u generaciji", smatra Mark Nijuvenhujsen, direktor inicijative za urbano planiranje, životnu sredinu i zdravlje Instituta za svetsko zdravlje u Barseloni.

Ukupno, izloženost PM2,5 česticama izazvalo je oko 239.000 smrti u Evropi 2021. godine, dok je još 48.000 ljudi preminulo zbog izloženosti azot dioksidu, pokazuju podaci Evropske agencije za životnu sredinu.

Trenutno su nivoi azot dioksida u svim zemljama Evropske unije viši od preporučenih, ali je u nekim od njih stanje drastično lošije.

Centralna i Istočna Evropa imaju najviše smrtnih slučajeva povezanih s ovim česticama, pokazuje nedavni izveštaj Evropske komisije i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

"Najveću podelu u Evropi vidimo u odnosu istoka i zapada, a to je u velikoj meri u skladu sa BDP-om i socio-ekonomskom pozadinom ova dva regiona", kaže za Euronews Zorana Jovanović Andersen, profesorka epidemiologije životne sredine na Univerzitetu u Kopenhagenu i članica Komiteta za životnu sredinu i zdravlje Evropskog respiratornog udruženja.

Nijuvenhujsenovo istraživanje ukazuje na to da se ljudi iz različitih delova Evrope suočavaju sa različitim problemima.

U Severnoj Italiji, Poljskoj i Češkoj povećana je smrtnost usled veće koncentracije PM2,5, koje su najčešće posledica sagorevanja uglja za ogrev, ali i poljoprivredne proizvodnje.

S druge strane, smrtnost od azot dioksida, koji je rezultat sagorevanja fosilnih goriva, najveća je u velikim gradovima i prestonicama na zapadu i jugu Evrope.

Potrebna regulacija zagađenja vazduha

Neke zemlje preduzimaju korake da suzbiju nivo zagađenja, uključujući Dansku, koja bi mogla da postane prva država na svetu, koja će nametnuti porez stočarima na emisiju ugljen dioksida u 2030. godini.

Ažurirana direktiva Evropske unije s druge strane omogućava građanima da svoju vladu izvede na sud, ukoliko ne poštuje propise Evropske unije vezane za kvalitet vazduha.

Iako je EU rešena da smanji broj smrti izazvanih prisustvom PM2,5 čestica, faktori rizika kao što su zagađenje vazduha i klimatske promene su "sve veća pretnja javnom zdravlju", navodi se u izveštaju OECD i Evropske komisije.

To je zbog toga što naučnici danas znaju mnogo više o zdravstvenom uticaju zagađenja vazduha i deluje da predstavljaju manji rizik nego što se ranije mislilo, kažu Nijuvenhujsen i Andersen.

"Čak i u slučaju da značajno smanjite zagađenje vazduha, ne možete uvek da smanjite njegov uticaj na zdravlje", kaže Nijuvenhujsen.

Naime, iako je zagađenje vazduha jedna od najvećih pretnji po javno zdravlje koje vrebaju iz životne sredine, preklapa se sa drugim faktorima, kao što su nedostatak zelenih površina, zvučno zagađenje i ekstremne vrućine.

Pošto je neke od tih izazova teže rešiti, Andersen smatra da postoji opravdan razlog da se ograniči zagađenje vazduha s ciljem zaštite zdravlja.

"Dolaze nam novi izazovi, tako da moramo da regulišemo zagađenje vazduha, koje predstavlja stari problem", istakla je ona.