"Putin se trudi da deluje sigurnije": Šta se može zaključiti iz maratonskog govora šefa Kremlja i koje reči je izostavio

Putinova godišnja konferencija trajala je četiri i po sata. Tom prilikom ruski predsednik dobio je više od 2,5 miliona pitanja, najviše o ratu u Ukrajini. Putin je naglasio da je odluku o napadu na Ukrajinu trebalo doneti ranije.

Govoreći o šansama za mir, ruski lider je rekao da nema preduslova za pregovore sa Kijevom, ali da će o tome razgovarati sa Trampom. Zapadu je uputio i poziv na "visokotehnološki dvoboj".

"Neka odrede neku metu za uništenje, recimo, u Kijevu. Neka tamo skoncentrišu sve svoje snage protivvazdušne i protivraketne odbrane, a mi ćemo tamo udariti sa Orešnikom pa ćemo videti šta će biti. Spremni smo na takav eksperiment", rekao je ruski predsednik.

Govoreći o ekonomskoj situaciji u zemlji, Putin je rekao da je stabilna uprkos svim izazovima, ali da je inflacija koja iznosi 9,3 odsto jedini alarmantan signal. Ruski lider dotakao se i situacije u Siriji, naglasivši da pad Asada ne predstavlja poraz za Moskvu.

Tanjug AP/Sergei Bobylev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

"Još se nisam sreo sa predsednikom Asadom otkako je došao u Moskvu. Pa planiram to da uradim, sigurno ću razgovarati sa njim. Sve što se dešava u Siriji žele da predstave kao nekakav neuspeh, poraz Rusije. Uveravam vas da to nije slučaj, a ja ću vam reći zašto. Uostalom, mi smo došli u Siriju pre 10 godina da se tamo ne bi stvorila teroristička enklava, kao što smo videli u nekim drugim zemljama, na primer, u Avganistanu", istakao je Putin.

Kada je reč o stanju na ratištu, SAD su saopštile da je u borbama u Kurskoj oblasti poginulo ili ranjeno najmanje 30 severnokorejskih vojnika. Vašington smatra da je angažman severnokorejskih vojnika ograničen isključivo na Kursku oblast i da nisu raspoređeni na teritoriji Ukrajine.

"Verujemo da su oni pretrpeli značajne gubitke, poginule i ranjene. Ali teško je navesti stvarni broj. Rekao bih svakako u domenu nekoliko desetina. Sjedinjene Države su najavile novu pomoć, uključujući i oružje dugog dometa za degradaciju severnokorejskih i ruskih snaga pre nego što napadnu", saopštio je portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi.

Odlazeća američka administracija najavljuje svoj poslednji paket vojne pomoći Ukrajini. Paket je vredan 1,2 milijarde dolara i prema nekim izvorima uključivaće artiljerijsku municiju i rakete presretače.

Igrutinović: Putin pokušao da domaćoj publici objasni da je stanje u zemlji dobro

Gostujući u emisiji Euronews svet, Milan Igrutinović iz Instituta za evropske studije kaže da je utisak nakon Putinove konferenciji sličan kao i prethodnih godina, ali i da deluje da se ruski predsednik "više trudi da deluje sigurnije".

"Deluje da je više više posvećen domaćoj publici nego inostranoj. Da je jako važno da domaću publiku uveri da je stanje u ratnom naporu Rusije dobro, ako se tako može reći. Da je stanje ekonomije solidno i da ta većina ljudi koja ga tiho ili glasno podržava, da ne mora o čemu da brine. Mislim da je to glavna stvar", objašnjava na početku razgovora Igrutinović.

Međutin, Igrutinovć naglašava da su neke poruke drugačije u odnosu na prošlu godinu. 

"Poruke oko mira i pregovora, uslova i očekivanja. Ovog puta nije bila tema denacifikacija Ukrajine, demilitarizacija i neutralizacija, nego je bilo - možemo da pričamo imajući u vidu realnosti na terenu, tj. liniju fronta i ono što je Rusija uzela, ali nećemo uslovljavati i nemamo nikakve pretpostavke za protekciju. To je pre svega poruka Vašingtonu, u iščekivanju nove američke administracije. Mi iz tih poteza koji se dešavaju, nakon gostovanja Zelenskog u Briselu, na neki način su iščekivanja prvih koraka Trampove administracije krajem januara. Koliko je to iskrena želja, a koliko dubinsko uverenje, ovo je uglavnom sada javna poruka da se prosto pošalje u etar i da se vide inicijalne reakcije pre 20. januara", ukazuje naš sagovornik. 

"Šanse za primirje u 2025. postoje"

Govoreći o potencijalnom primirju tokom 2025. godine, Igrutinović ocenjuje da šanse postoje, ali da su one manje od 50 odsto.   

"Na neki način spremnost za razgovore postoji. Pitanje je da li postoji dubinsko uverenje obe strane ili bilo koje strane, šta mogu da dobiju, šta mogu da izgube. Pitanje je koliko će Trampova administracija želeti da se bavi time. Mislim da će oni željeti da postignu ili neku brzinsku pobedu, pod znacima navoda. A ako vide da se to ne može raditi, da će na neki način podići ruke od tog pristupa i da će nastaviti sa tekućom politikom vojne i ekonomske pomoći u sličnom ili izmenjenom režimu", navodi on.

Tanjug AP/Alexander Zemlianichenko

Govoreći ekonomskoj situaciji u Rusiji, Igrutinović kaže da je inflacija u toj zemlji značajna, dodajući da je to posebno izraženo poslednjih nekoliko meseci.

"Danas je Centralna banka u Rusiji ostavila kamatnu stopu u svojoj referenci na istih 21, što je dramatično visoko. To jeste jedan uočljiv i značajan problem, ali ima svoje dublje uzroke. Za njih je jako teško da kontekstualizuju, da se to dešava zbog ratnog napora, zbog troškova koje rat nosi sa sobom, delom dugovanja industrije, zbog socijalnih davanja onim porodicama poginulih, ranjenih, kojih ima stotine hiljada sada već ukupno, i prosto problema sankcija koje nema nikakvih naznaka smirivanja, pa ni naznaka da će biti deo budućih pregovora. Dakle, to je jedan problem iščezavanja ekonomije koji se vidi na ovoj tački, koju pokušavaju da reše. Nešto na što vlast mora prosto da obrati političku pažnju i što Putin mora da objasni ljudima i da smiri duhove, da kaže okej, to je problem, ali to je normalno, vladamo situacijom, to se neće pogoršavati i neće biti loše", zaključuje Igrutinović.