Igre 
Više od 1.000 dana rata: Čemu su bliže Rusija i Ukrajina - primirju ili eskalaciji?
Komentari22/11/2024
-21:49
Nakon što je proteklog vikenda administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena dala Ukrajini dugo traženo "zeleno svetlo" da koristi rakete dužeg dometa za ciljeve u susednom ruskom regionu Kursk, gde je Rusija rasporedila saveznike iz Severne Koreje, Rusija je kao odgovor odobrila novu nuklearnu doktrinu. Ubrzo je došlo do zaoštravanja na ratištu. Ukrajina je izvela raketni napad na Rusiju, koja je uzvratila napadom balističkom raketom srednjeg dometa prema Ukrajini. Rat u Ukrajini sada već traje više od 1.000 dana, a sve glasnije se može čuti da dve strane uskoro neće za pregovarački sto.
Stručnjaci su nedavno govorili za Euronews Srbija, a komentarišući to što je Ukrajina dobila "zeleno svetlo" za upotrebu američkih raketa dugog dometa za napade na Rusiju, poručili da se time samo produbljuje sukob i umešanost Vašingtona u rat.
"Rakete ATACMS mogu da poremete avio-baze i baze na ruskoj teritoriji i da pomoću njih malo više uđu u rusku teritoriju, međutim, kako ja vidim, za sada, mogu da pospeše poziciju za pregovore. Znači, mogu omogućiti Ukrajini malo bolju poziciju za pregovaranje, ali je već očigledno koliko Ukrajina gubi i teritorije i stanovništva, jer Rusija, i to sam baš kod vas rekao u vašem studiju, Rusija ide na iscrpljivanje, znači ide na nešto što je njena stara taktika, a to je da ona ne štedi municiju, a ne štedi, na nažalost, ni ljude", naveo je vojni analitičar Petar Bošković.
Tanjug AP/Kateryna Klochko
Direktor Međunarodnog instituta za bezbednost Orhan Dragaš, govoreći o Bajdenovoj odluci, rekao je da to može da bude "game-changer" za Ukrajinu i da se o upotrebi raketa pregovara već duže vreme.
"Ovo se samo desilo pre par dana, ali se o tome pregovaralo mesecima i tokom sednice u Generalnoj skupštini pre više od mesec dana Bajden je već razgovarao i dogovorio sa Zelenskim ovaj korak, samo je bilo pitanje dana kada će se realizovati. Dakle, ovo je vrlo važno, ali ovo može biti 'game changer' za rat i može biti u korist Ukrajine", smatra Dragaš.
On je podvukao i da dok se rat ne premesti na teritoriju Rusije, on se neće završiti, zato što, kako je dodao, narod Rusije, građani koji su "pod stravičnom propagandom državnih medija Kremlja, i dalje veruju u ovu bizarnu definiciju da je ovo specijalna vojna operacija od tri dana, iako smo ušli u hiljaditi dan, odnosno više od tri godine agresorskog rata Rusije".
Nakon "zelenog svetla" i prve rakete
Nakon što je Ukrajina proteklog vikenda dobila "zeleno" svetlo", pre nekoliko dana pokrenula je napad na rusku oblast Brjanska sa šest američkih raketa dugog dometa ATACMS. TASS je javio da su ruski sistemi PVO presreli pet projektila i oštetili jednu.
Povezane vesti
Ostaci jednog projektila pali su na vojni objekat u regionu, izazvavši požar, dodaje se u saopštenju. U napadu nije bilo žrtava niti materijalne štete, saopštilo je ministarstvo.
"Jutros u 3.25 sati neprijatelj je sa šest balističkih raketa pogodio objekat u regionu Brjanska", navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva, prenosi RIA Novosti.
Napominje se da su posade PVO sistema S-400 i raketnog sistema PVO Pancir oborile pet projektila i oštetile šesti.
"Fragmenti granate pali su na tehničku teritoriju vojnog objekta, što je rezultiralo požarom koji je brzo ugašen. Žrtava i razaranja nije bilo", ističu u Ministarstvu.
Ministarstvo je saopštilo da je oborilo pet raketa iznad ovog regiona, kao i da u napadu nije bilo poginulih, a ni štete.
Inače, u saopštenju ruskog ministarstva spoljnih poslova, Kremlj je pre nekoliko dana naveo da bi potez Ukrajine da upotrebi rakete za udar na rusku teritoriju značio "direktnu umešanost Sjedinjenih Država i njihovih satelita u vojnu akciju protiv Rusije".
Portparol Kremlja Dimitrij Peskov poručio je da je očigledno da Vašington "doliva ulje na vatru i izaziva dalje tenzije" oko rata između Rusije i Ukrajine.
Tanjug AP/Anton Shtuka
Povezane vesti
Nije prošlo mnogo i Rusija je imala svoj odgovor. Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je juče da je Rusija, kao odgovor na napade američkim i bitanski dogodometnim raketama, na ukrajinsku teritoriju ispalila novu balističku raketu srednjeg dometa ''Orešnik'', kojoj, kako je rekao, savremeni sistemi nemaju način da se suprotstave.
''Kao odgovor na upotrebu američkog i britanskog naoružanja, ruske oružane snage su izvele kombinovani udar na jedan od objekata vojno-industrijskog kompleksa Ukrajine", rekao je Putin.
On je objasnio da je time testiran najnoviji ruski raketni sistem srednjeg dometa, u ovom slučaju beznuklearna hipersonična balistička raketa, koju su ruski raketni naučnici nazvali ''Orešnik''.
Povezane vesti
"Signal da Zapad želi ekslaciju"
Upotreba raketa ATACMS na teritoriji Brjanske oblasti u Rusiji je signal da Zapad želi eskalaciju, izjavio je pre nekoliko dana šef ruske diplomatije Sergej Lavrov. On je naglasio da su takvi udari nemogući bez učešća SAD, te upozorio da će Moskva reagovati na dozvolu SAD da Kijev izvrši udar duboko u rusku teritoriju.
"To što je ATACMS više puta korišćen, signal je da žele eskalaciju. Bez Amerikanaca je nemoguće koristiti ove visokotehnološke rakete, o čemu je govorio i predsednik Rusije (Vladimir Putin). I on je napomenuo da će se naša pozicija promeniti ako je domet o od 300 kilometara odobren. U suštini, ovo nije odobrenje za Ukrajinu da koristi rakete dugog dometa, to je jednostavno najava da ćemo sada mi gađati do 300 kilometara“, rekao je Lavrov, prenosi Tass.
Iako je Bajden ranije isključio mogućnost snabdevanja Ukrajine takvim oružjem, rekavši da bi to značilo direktnu konfrontaciju između Rusije i NATO-a i opasnu eskalaciju sukoba, njegova promena mišljenja može se pripisati ulasku Severne Koreje u sukob, rekao je američki zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman, prenosi Euronews. Procene američkih, južnokorejskih i ukrajinskih obaveštajnih službi kažu da je Pjongjang poslao do 12.000 severnokorejskih vojnika da se bore protiv Ukrajine u ruskoj oblasti Kursk.
Ruski predsednik Vladimir Putin je u junu upozorio da će Moskva uzvratiti pružanjem oružja većeg dometa drugima za napad na zapadne ciljeve ako NATO dozvoli Ukrajini da upotrebi jedno od oružja svojih saveznika za napad na rusku teritoriju, piše Euronews.
Tanjug AP/Anton Shtuka
"Zapadnjaci isporučuju oružje Ukrajini i kažu: 'Mi ovde više ništa ne kontrolišemo i nije važno kako se ono koristi. Pa, možemo i da kažemo: 'Nekome smo isporučili nešto - a mi onda ništa ne kontrolišemo. I neka razmišljaju o tome", rekao je tada ruski predsednik.
Medvedev: Sada imamo pravo da uzvratimo
Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev, nakon što su SAD dozvolile Ukrajini ispaljuje rakete dugog dometa duboko na rusku teritoriju, porućio je da Moskva "ima pravo da uzvrati oružjem za masovno uništenje protiv Kijeva i glavnih NATO instalacija" i ocenio da je to "već Treći svetski rat".
Medvedev je naglasio da ta odluka administracije odlazećeg američkog predsednika može da se okvalifikuje kao napad članica NATO na Rusiju.
Taj potez dovodi do neizvesnog i novog faktora u sukobu, a ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je nedavno izjavio da će "projektili govoriti sami za sebe".
"Danas mnogi u medijima kažu da smo dobili dozvolu da preduzmemo odgovarajuće akcije. Ali napadi se ne izvršavaju rečima. Takve stvari se ne najavljuju. Rakete će govoriti same za sebe", rekao je Zelenski, preneo je Rojters.
Odluka, koja predstavlja veliki zaokret u politici od Bajdena, naišla je na pomešane odgovore, jer je ministar spoljnih poslova Velike Britanije Dejvid Lemi odbio da kaže da li će Velika Britanija slediti SAD, dodajući da bi davanje odobrenja za takvo oružje rizikovalo "operativnu bezbednost i samo ide na ruku Putinu", prenosi Euronews.
Poljski predsednik Andžej Duda je, međutim, pohvalio tu odluku kao "veoma važan, možda čak i prelomni trenutak" u ratu.
Tanjug AP/Anton Shtuka
Nedavno je Njujork tajms, pozivajući se na neimenovane američke zvaničnike, preneo da je američki predsednik Džozef Bajden prvi put odobrio Ukrajini upotrebu američkog oružja dugog dometa, uključujući rakete ATACMS, za uništavanje ciljeva na ruskoj teritoriji.
List je naveo da je šef Bele kuće preduzeo ovaj korak nakon izveštaja o "dolasku vojnog osoblja iz Severne Koreje u region Kursk". Kako prenosi portal Aksios, Vašington je Kijev obavestio o odluci pre nekoliko dana. Istog dana, list Figaro objavio je da su Francuska i Velika Britanija dozvolile da se rakete SCALP i Storm Shadow ispaljuju duboko u Rusiju.
Međutim, u ponedeljak je članak koji sadrži ove informacije uklonjen sa veb stranice francuskog lista.
Tanjug AP/Oleg Petrasiuk/Ukrainian 24th Mechanised Brigade via AP
Ruski predsednik izjavio je ranije da zemlje NATO-a razgovaraju ne samo o mogućnosti upotrebe oružja dugog dometa od strane Oružanih snaga Ukrajine, već i o direktnom učešću u sukobu u Ukrajini. Prema njegovim rečima, Ukrajina već udara na rusku teritoriju dronovima i drugim sredstvima.
On je upozorio da će direktno učešće Zapada u konfrontaciji u Ukrajini značajno promeniti njenu suštinu.
"To će značiti da članice NATO-a, SAD i evropske zemlje, ratuju sa Rusijom. Moskva će donositi odluke na osnovu pretnji koje se pojave pred njom", zaključio je Putin.
Trampovi saveznici oštro protiv Bajdenove odluke
Saveznici novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa oštro su kritikovli aktuelnog predsednika Džozefa Bajdena zbog njegove odluke da dozvoli Ukrajini upotrebu američkih raketa dugog dometa za napade unutar Rusije, što je Kremlj označio kao "eskalaciju" rata.
Trampovi pristalice, među kojima je i njegov sin Donald Tramp Mlađi, kongresmeni i drugi političari, optužili su Bajdena da pokušava da izazove "Treći svetski rat" pre nego što Tramp bude inaugurisan u januaru, piše Gardijan.
Tanjug AP/Telegram Channel of Odesa Region Governor Oleh Kiper via AP
"Čini se da vojno-industrijski kompleks želi da pokrene Treći svetski rat pre nego što moj otac (Donald Tramp) stigne da stvori mir i spasi živote", napisao je Tramp Mlađi na Iksu.
Bivši izaslanik Bele kuće za dijalog Beograda i Prištine Ričard Grenel, koji je bio smatran potencijalnim kandidatom za državnog sekretara u Trampovoj administraciji, rekao je da niko nije očekivao da će Bajden da doprinese eskalaciji rata u Ukrajini tokom tranzicionog perioda.
"Sada je sve promenjeno - svi prethodni proračuni su nevažeći", rekao je Grenel.
Portparol Stejt departmenta Metju Miler, branio je Bajdenovu odluku, rekavši da je američki narod izabrao Bajdena za četvorogodišnji mandat, a ne za mandat od tri godine i 10 meseci, i da će njegova administracija svaki dan mandata koristiti da ostvari spoljnopolitičke ciljeve koji su u interesu američkog naroda.
Iako Tramp i njegovi saveznici oštro kritikuju tu Bajdenovu odluku, analitičari smatraju da nije sigurno da će je Tramp odmah ukinuti.
"Prvog dana mogli bi da saopšte da obustavljaju tu dozvolu dok ne izvrše reviziju politike prema Ukrajini. Ali to bi izazvalo mnogo kritika i moglo bi da oživi priče o dogovorima sa (ruskim predsednikom Vladimirom) Putinom", rekao je viši savetnik Centra za strateške i međunarodne studije, Mark Kensijan.
Dautović: Ne postoji opasnost od eksalacije rata
Govoreći o odluci Bajdena da dozvoli Ukrajini da koristi rakete dugog dometa, spoljnopolitički analitičar Mirko Dautović kaže za Euronews Srbija da ova odluka "stiže prekasno" da bi se išta promenilo u nastavku rata.
"Da je želeo da se taj rat preokrene, Kijev je (Bajdena) to molio nazad nekoliko godina. U ovom trenutku to više ništa ne može da promeni. Ukrajini u ovom trenutku trebaju ljudi, ljudstvo koje je izginulo. Nijedna evropska zemlja joj to neće poslati. Ovi projektili, kojih ionako nema puno, nije sad ni Amerika mogla da preda ceo svoj arsenal Ukrajini, pogotovo kad je morala da ga podeli, određene količine i Izraelu. Tako da ja ne vidim da je ta odluka bilo šta promenila ni taktički ni strateški što se tiče samog rata", objašnjava Dautović.
Upitan, zbog čega je to urađeno, Dautović ocenjuje da je Bajden na taj način želeo da "zakomplikuje situaciju" pred Trampov dolazak.
"Potpuno je jasna računica na papiru da Rusija ima mnogo više ljudstva i projektila", navodi on, dodajući da američki projektili ne bi mogli da dosegnu ni do pola puta do Moskve.
"Zato su ih upotrebili sutradan da bi se gađale mete u Kurskoj i Brjanskoj oblasti, koja je pogranična uz Ukrajinu. Pritom, od šest projektila koje je ispalila Ukrajina, pet je oborila Ruska protivvazdušna odbrana", ističe naš sagovornik.
Govoreći o ruskom odgovoru, Dautović smatra da ne postoji opasnost od eskalacije nekog velikog rata
"Putinu je vrlo jasno da to ne predstavlja za njega nikakvu opasnost, niti da za Rusiju tih nekoliko projektila predstavlja opasnost. Ali mislim da je želeo da na tu provokaciju srednjeg dometa odgovori daleko jačim udarom kako bi zapečatio bilo kakvu priču da će dopustiti dalje jačanje Ukrajine, odnosno dalje isporuke zapadnog oružja Ukrajini", jasan je Dautović.
"Putin ovime zadao udarac Bajdenu"
Na koji način bi dolazak Trampa mogao da utiče na razvoj rata u Ukrajinu, Dautović smatra da novoizabrani predsednik SAD nije proruski nastrojen, već da je on "igrač za sebe", ali i "vrlo nepredvidiv".
"Jako je teško predvideti šta će onda uraditi, ali ono što je sigurno jeste da Donald Tramp ceni snagu i silu. I znate, na ovaj način, iako je Putin zadao jedan udar na Ukrajinu, on je posredno udario zapravo i Džozefa Bajdena, ali ne i Trampa. I to smo mogli da vidimo i u reakcijama", navodi on.
"Ričard Grenel je čak komentarisao kako je isporuka, odnosno Bajdenova dozvola Ukrajini da koristi američke rakete za napade na mete u Ruskoj Federaciji, opasna i bez presedana i da se to ne bi desilo pod Trampom. Dakle, mi već tu imamo neke naznake da Trampova administracija to ne bi uradila. A ovako, Putin šalje poruku, direktno udarivši Bajdena, odnosno posredno udarivši Bajdena, takođe posredno šalje poruku samom Trampu kako je on zaista snažan i da ga ne treba izazivati", ocenjuje Dautović.
Analitičar navodi da je ovde reč o psihološkom ratu, te da drugim zemljama "nije svejedno" kada su saznale da postoje rakete "Orešnik"
"S druge strane, Putinova izjava da Zapadni sistemi za protivvazdušnu odbranu ne mogu presresti taj hipersonični projektil, to će sada sve da se obrađuje, da li je to istina, ali trebaće vremena dok vi ne dobijete podatke i analize. I Varšava, i Brisel, i Berlin, i Pariz, i London, i Vašington, svi ti predstavnici, svi oni će se zapitati da li su možda otišli predaleko", dodaje on.
Ocenjuje da i Putin, u ovom trenutku, očigledno nema neki otpor u ruskom društvu da nastavi rat do kraja ili, kako kaže, do određene tačke do koje on želi.
"Tako da su oni (zapadne zemlje) u daleko nezavidnoj poziciji ovime, jer je Putin njih direktno svime ovim ugrozio. Sumnjam da on ima nameru da sad baš provocira i NATO do te mere, ali svakako da nikome nije svejedno u zapadnoevropskim prestonicama", zaključuje Mirko Dautović.
Komentari (0)