Prvi samit Krimske platforme: Učestvovale sve NATO članice, Mišel obećao podršku Kijevu, potpisana deklaracija

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski obećao je da će učiniti sve što može kako bi vratio ukrajinskoj teritoriji poluostrvo Krim, koje je Rusija pre sedam godina nelegalno anektirala – na je otvoren samit Krimske platforme, koji je Ukrajina sazvala kako bi pojačala pritisak na Rusiju.

Ruski potez iz 2014. godine veći deo sveta proglasio je nezakonitim, a odnosi Rusije i Zapada su od tog trenutka potonuli na najniže nivoe posle Hladnog rata.

U svom uvodnom izlaganju, Zelenski je obećao da će "učiniti sve što je moguće da vrati Krim, tako da Krim, zajedno sa Ukrajinom, postane deo Evrope", prenosi AP.

"Za ovo ćemo koristiti sva moguća politička, pravna i pre svega diplomatska sredstva", rekao je Zelenski u Kijevu i dodao da je potrebna "efikasna podrška na međunarodnom nivou".

Na samitu, prvom u okviru Krimske platforme, učestvovali su najviši zvaničnici iz 46 zemalja i blokova, uključujući SAD, Evropsku uniju i Tursku.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov osudio je samit kao "antiruski događaj".

"Krim pretvoren u vojnu bazu"

Zelenski je na današnjem samitu optužio Rusiju da je pretvorila Krim u "vojnu bazu" i "uporište Rusije da pojača svoj uticaj na crnomorski region". On je rekao da je Moskva utrostručila svoje vojno prisustvo na Krimu.

Zelenski je, takođe, optužio Rusiju i da krši ljudska prava građana Krima. 

"Okupacija Krima dovodi u sumnju efikasnost čitavog međunarodnog bezbednosnog sistema. Bez vraćanja poverenja u nju, nijedna država ne može da bude sigurna da neće postati sledeća žrtva okupacije", rekao je Zelenski.

Samitu su prisustvovali predstavnici svih 30 država članica NATO, a prisutni su bili i lideri krimsko-tatarske zajednice.

AP/Ukrainian Presidential Press Office

Samit je otvorila ukrajinska pevačica krimsko-tatarskog porekla Suzana Džamaladinova, poznata kao Džamala. Ona je 2016. godine pobedila na pesmi Evrovizije sa pesmom posvećenoj masovnoj deportaciji krimskih Tatara 1944. godine po nalogu tadašnjeg sovjetskog vođe Josifa Staljina. 

"Moramo da pokažemo svetu da se etnocid nad krimskim Tatarima nastavlja na Krimu. Ljudi u svetu treba da znaju da nam je zabranjeno okupljanje čak i zbog poštovanja naših predaka", rekla je Džamala za AP.

Krimski Tatari su se usprotivili akciji Rusije 2014. godine. Procenjuje se da je 30.000 krimskih Tatara napustilo Krim.

Prema podacima Amnesti internešenala, neki koji su ostali na Krimu, suočeni su sa suzbijanjem ruskih vlasti, koje su zabranile glavno predstavničko telo krimskih Tatara i neke verske grupe. Oko 80 njih je osuđeno, a 15 aktivista je nestalo.

"Moj narod se ponovo našao pod vlašću okupacionog režima, koji je u mnogim aspektima čak i gori od sovjetskog. Ovaj forum je tračak nade", rekao je Mustafa Džamiliev, vođa krimsko-tatarske zajednice.

Mišel: Ukrajina neće biti sama

Najviši zapadni zvaničnici na samitu su preneli su poruke podrške Ukrajini.

"Ukrajina nikada neće biti sama u tome da je Krim Urajina. Nažalost, Rusija nastavlja da deluje na načine koji umnožavaju negativan uticaj aneksije. Nastavak militarizacije poluostrva značajno utiče na bezbednosnu situaciju u crnomorskom regionu", rekao je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.

Na samitu je učestovao i hrvatski premijer Andrej Plenković koji je takođe rekao kako je Krim deo urkajinske teritorije i to na ukrajinskom jeziku.

Učesnici samita potpisali su zajedničku deklaraciju, koja je, rekao je Zelenski u završnoj reči, "jasno predviđa nepriznavanje ilegalne aneksije Krima od strane Rusije i sadrži obaveze da razmotri uvođenje dodatnih političkih sankcija Rusiji u slučaju dalje agresije".

U moskvi su "Krimsku platformu" ocenili kao "antiruski događaj". 

"Ovaj događaj smatramo izuzetno neprijateljskim prema našoj zemlji. Apsolutno ne prihvatamo takve tvrdnje u vezi sa ruskim regionom, sa Krimom. S tim u vezi, stav je apsolutno jasan: posmatramo ga kao antiruski događaj", naveo je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, prenosi TASS.