Igre 
Borelj sa liderima Zapadnog Balkana u Njujorku: Tradicionalni ručak u sedištu UN
Komentari25/09/2024
-10:01
Odlazeći visoki predstavnik za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozep Borelj okupiće danas u Njujorku, u kojem se održava Generalna skupština UN, lidere sa Zapadnog Balkana. Šest lidera sa Zapadnog Balkana, kako se navodi u saopštenju Evropske komisije, ugostiće Borelj na tradicionalnom ručku.
Kako se dodaje u saopštenju, delegacija EU na visokom nivou učestvovaće na 79. zasedanju Generalne skupštine UN naredne nedelje u Njujorku, a fokus angažovanja EU biće na rešavanju niza konflikta bez presedana i kriza širom sveta.
"Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, izvršna potpredsednica Margaret Vestager, visoki predstavnik Borelj, potpredsednica Dubravka Šuica i komesari Stela Kirijakides, Didije Rejnders, Ilva Johanson, Janez Lenarčič, Juta Urpilainen, Kadri Simson i Vopke Hokestra biće domaćini ili će učestvovati na događajima i sastancima sa liderima i kolegama širom sveta", navodi se u saopštenju.
Inače, i prošle godine organizovan je ovakav neformalan ručak u Njujorku, takođe na marginama Generalne skupštine UN. Kako je tada navedeno u saopštenju EEAS, ovakvi sastanci su prilika za razmenu mišljenja o izazovima u regionu i njegovoj evropskoj budućnosti.
Diskusija se prošle godine, kako je naveo EEAS, usmerila na aktuelne globalne geopolitičke izazove koji dominiraju dnevnim redom GS UN, sa fokusom na proširenje i ideje o postepenoj integraciji partnera u Evropsku uniju.
Visoki predstavnik Borelj i lideri Zapadnog Balkana razgovarali su o tome kako zajednički rešavati štetne posledice rata Rusije protiv Ukrajine na cene hrane i energenata, kao i na stabilnost i sigurnost u Evropi i globalno. Visoki predstavnik istakao je prošle godine važnost bliske saradnje kroz multilateralne forume. U tom je kontekstu podsetio da Evropska unija računa na sve zemlje kandidate kao svoje pouzdane partnere i u spoljnoj, bezbednosnoj i obrambenoj politici, uključujući i usklađenost sa odlukama Evropske unije u tim oblastima.
Susret je takođe bio prilika za razgovor o očekivanjima u pogledu pristupanja Evropskoj uniji u trenutku kada je politika proširenja Evropske unije dobila novi zamah. Visoki predstavnik je ponovio kontinuiranu snažnu podršku Evropske unije - političku, tehničku i finansijsku - svim zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima, s ciljem da im se pomogne u sprovođenju ključnih političkih, institucionalnih, društvenih i ekonomskih reformi potrebnih za napredak na evropskom putu.
Povezane vesti
Ručak i kod fon der Lajen
Inače, podsetimo, radni ručak za šest lidera sa Zapadnog Balkana protekle sedmice organizovala je i nova-stara predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen. Za istim stolom tako je su sedeli predsednik Srbije, premijeri Crne Gore, Albanije, Severne Makedonije, kosovski premijer, kao i predsedavajuća Saveta ministara Bosne i Hercegovine.
Svi partneri sa Zapadnog Balkana imali su obavezu da predaju Briselu reformske agende, predviđene Planom rasta za Zapadni Balkan, kojim se regionu, uključujući Srbiji, omogućava pristup dodatnoj finansijskoj pomoći od šest milijardi evra u periodu od 2024. do 2027. godine. Nakon što Evropska komisija završi procenu reformskih agendi, koje su podneli lideri sa Zapadnog Balkana, Komisija će konsultovati države članice EU tokom predstojećeg odbora Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA), a u slučaju pozitivnog mišljenja, Komisija će preći na usvajanje i odobravanje reformiskih agendi i, pre prvih isplata, zaključiti ugovore o olakšicama i kreditima sa svakim od korisnika.
Plan rasta za Zapadni Balkan zasnovan je na četiri stuba, čiji je cilj jačanje ekonomske integracije partnera sa Zapadnog Balkana sa jedinstvenim tržištem EU, podsticanje ekonomske integracije unutar regiona kroz zajedničko regionalno tržište, ubrzanje fundamentalnih reformi i povećanje finansijske pomoći za podršku reformama kroz Instrument za reforme i rast za zapadni Balkan.
Kada je reč o Srbiji, prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Srbija bi prvu tranšu u iznosu oko 112 miliona evra mogla da očekuje u oktobru ili novembru.
Prinskrin/Intagram/buducnostsrbijeav
Kako je precizirao, 32 miliona evra je novac na poklon, a 80 miliona evra reč je o kreditu. On je rekao da je to veoma povoljan kredit sa kamatnom stopom od 0,2 odsto i periodom otplate od 40 godina. Kaže, to skoro jeste "džaba novac, ali ipak je zaduživanje koje će ići na javni dug".
Vučić je podvukao da su reforme koje će Srbija sprovesti važnije od novca, kao i priključivanje jedinstvenom tržištu na Zapadnom Balkanu. Srbija želi otvorene granice, slobodan protok, ljudi i robe i Srbija je po tom pitanju sve prihvatila, rekao je Vučić.
"Bez obzira na našu krivicu i tehnička kašnjenja u pojedinim stvarima, poput SEPA, verujem da smo uspeli da uskočimo u taj voz, da ćemo od 1. januara biti deo onoga što se naziva Single European Payment Area. To je važno ne samo zbog plaćanja doznaka, već i zbog naših pre svega manjih preduzeća, zbog naših kompanija, zbog svega drugog, zbog celog našeg sistema. Naša je da se trudimo, da se borimo i da radimo što je moguće više, da ispunjavamo kriterijume. Tu su važni kriterijumi od vladavine prava, ODIHR-a, ali svi ovi kriterijumi iz reformske agende, agende rasta, dakle od državne pomoći, javnih nabavki, svega toga, sve to smo ispunili, sve potpisali", naveo je Vučić.
Povezane vesti
Takođe, tokom radnog sastanka, između ostalog, bilo je reči i o evropskim integracijama Srbije i daljem napretku na tom putu, kada je Vučić izjavio da bi Srbija već u decembru mogla da napravi značajniji korak na tom polju i otvori nopvi klaster.
Podsetimo, na ovom putu Srbija je poslednje tri godine stagnirala, bubući da je poslednji put klaster otvoren u decembru 2021. godine.
Preporuka za vas
Komentari (0)