Kontroverze oko Olimpijade ne jenjavaju: Zgroženost zbog golišavog plesa i navodne simbolike samo je vrh ledenog brega

Dosadna, haotična, kičasta, uvredljiva, ekstravagantna, sramotna, bizarna, okultna bili su samo neki od prideva kojima je opisana ceremonija otvaranja Olimpijskih igara u Parizu u petak uveče, a burne rasprave i reakcije još uvek se nisu smirile, već su se proširile i na druge aspekte organizacije.

Nakon silnih podrugljivih mimova i zgroženih reakcija konzervativnih, hrišćanskih, "anti-woke" i desnih struja širom sveta na raskalašne nastupe pripadnika LGBTQ+ populacije, "skrnavljenje francuske kulture" i "ruganje Hrišćanima", kritikovana je cena koju će platiti poreski obveznici, ali i kompletan "zeleni" imidž ovog globalnog sportskog spektakla.

Ono što je svima zapalo za oko bio je performans sa modnom revijom i transeksualnim umetnicima, na kojem je jedan nastup ličio na parodiju čuvene slike "Poslednja večera" Leonarda da Vinčija, na kojoj su Isus i 12 apostola. Organizatori su se, nakon burnog odgovora na društvenim mrežama i izjava uticajnih američkih desničara, izvinili svima koji su možda bili uvređeni. Ipak, direktor ceremonije Tomas Žoli naglasio je da je scenu inspirisala grčka mitologija, a ne hrišćanstvo.

Koreografija tokom koje je pevač Filip Katerin plesao skoro go i ofarban u plavo na modnoj pisti, sa izuzetno živopisnim plesačima poređanim iza, u stvari je bila prikaz boga vina Dionisa, piše Le Monde. Golotinja, koja je toliko šokirala gledaoce, brada, kruna od vinove loze i cveća, pletenica koja mu pada sa ramena na stomak, poslužavnik natovaren voćem i cvećem su osmišljeni da simbolizuju ove božanstvo koje se povezuje sa plodnošću. 

Grupa transseksualaca i njihove ekstravagantne maske, gestovi i ponašanje Filipa Katerina jasno aludiraju na ovu ikonografiju, navodi francuski list i dodaje da se slične scene mogu videti u najpoznatijim predstavama Karavađa o rimskom bogu Bahu (ekvivalent Dionisa). 

Bez obzira na ovo objašnjenje ugledni list Le Figaro oštro je kritikovao kompletnu ceremoniju, za koju piše da potpiruje podele i paradokse u francuskom društvu nepotrebnom i namernom provokacijom. Jedan od tih paradoksa je i scena na kojoj obezglavljena Marija Antoaneta peva revolucionarne pesme iz zatvora.  

Ogorčene komentare uputili su, između ostalih, Donald Tramp i Ilon Mask.

"Ovo je ekstremno nepoštovanje prema Hrišćanima", napisao je na svojoj mreži X milijarder i vlasnik "Tesle".

"Zapravo mislim da je ceremonija otvaranja bila sramotna. Pomislio sam da je to sramota", rekao je republikanski kandidat za predsednika u ponedeljak gostujući u TV emisiji.

Širi kulturološki rat iza kritika desnice

Cela kontroverza deo je šireg rata između progresivne "woke" kulture i njene konzervativne, porodično orijentisane suprotnosti. 

Prva grupa agresivno promoviše rasni, rodni i seksualni diverzitet i inkluziju u svim aspektima života, od popularne kulture, preko obrazovanja, do radnih mesta. Sa njom se povezuju mejnstrim mediji i institucije u evropskim i anglofonim zemljama, a prodrla je i u svet finansija i transnacionalnih korporacija kroz ESG rejting i DEI politiku. ESG (Environmental, social, and governance) je, prema definiciji, skup standarda koji usmeravaju korporativne politike kako bi bile u skladu sa konceptima održivog razvoja u oblastima životne sredine, društvene odgovornosti i korporativnog upravljanja. 

DEI (Diversity, equity, and inclusion) je set smernica za razne institucije sa ciljem inkluzije, zapošljavanja i isticanja "istorijski marginalizovanih i diskriminisanih" grupa, koji u praksi često vodi do ispunjavanja procentualnih kvota za razne kategorije. Primer su filmovi i serije sa etnički raznolikom glumačkom postavom, čak i kada se to kosi sa izvornim materijalom, ili istorijsko-geografskim kontekstom.

Reakcija na promociju dosad društveno izopštenih vrednosti na Zapadu uglavnom dolazi od desničarskih i religioznih grupa, koja su mnogo jače u Americi nego u Zapadnoj Evropi. U SAD su to pristalice Trapovog MAGA pokreta, kao i njima bliske medijske i javne ličnosti, dok su u Evropi to obično pristalice desničarskih evroskeptičnih stranaka. Jedna njhovih glavnih zamerki je da su na udaru najviše deca, to jest da se kod njih promoviše želja za promenom pola i da se ona seksualizuju i namerno izlažu predatorima. Desničari takođe strahuju od rušenja tradiconalne porodične strukture, brisanja i prepravljanja istorije, kao i erozije zajedničkih zapadnih moralnih vrednosti, kulture i identiteta, čime se otvaraju vrata za masovnu imigraciju.

"Kolateralna šteta" i cena organizacije

Bilo je i problema koji nisu deo globalnog kulturološkog rata. U četvrtak su sabotaže zaustavili vozove širom zemlje, uključujući one koji su prevozili sportiste, gledaoce i visoke goste. U ponedeljak su francuski mediji javili kako su presečeni optički kablovi u šest oblasti.

Iako se organizatorima ne zamera zbog napada na infrastrukturu centralna lokacija ceremonije stvorila je nešto što su neki Parižani opisali kao grad pod opsadom, okružen bezbednosnim kontingentom od više od 50.000 vojnika, policajaca i žandarma, što je bila najbrojnija vojna misija u francuskoj prestonici od Drugog svetskog rata.

Tanjug/AP/Julien de Rosa

Nedelju dana pre otvaranja igara, svi mostovi su zatvoreni, a ulice duž Sene bile su blokirane dobro čuvanim barikadama. Niko nije smeo da prođe, uključujući bicikliste, pešake, autobuse i taksi vozila. Kafići, restorani, male prodavnice su morali da se zatvore, muzeji su bili nepristupačni. Neki građani su napustili grad, a turisti nisu smeli da dođu, dok su hotelske rezervacije su pale na 50 do 55 odsto, što je predsednik Sindikata hotelske industrije Pariza Frank Delvau nazvao "katastrofom".

Er Frans, nacionalni avioprevoznik očekuje deficit od više od 180 miliona evra od juna do avgusta zbog igara.

Bez obzira na komplikacije i "kolateralnu štetu" francuski predsednik Emanuel Makron pozdravio je uspeh svoje, kako ju je sam nazvao "lude ideje". Francuski ekonomski portal Capital piše da je ta "luda ideja" koštala 122 miliona evra, tačnije četiri puta više od Olimpijade u Londonu 2012, dok je ukupan budžet 4,4 milijarde evra.

Veličanstvene zelene ideje i manje zelena stvarnost  

Za to vreme fokus marketinške kampanje je na tome da će ovo biti "najzelenija" Olimpijada ikada. U tom cilju je predstavljen plan održivosti po kojem je 95 odsto građevina montažno ili već postojeće, a 100 odsto energije dolazi iz obnovljivih izvora. Organizatori takođe planiraju da prepolove jednokratnu plastičnu ambalažu i da prenamene ili recikliraju 80 odsto otpada,  podstičući tako "kružnu ekonomiju". Naravno, poštuju se DEI smernice, pa je obavezno zapošljavanje određenog broja radnika iz različitih demografskih kategorija.

Ipak, portal Cosh, specijalizovan za promociju održivih, ekoloških trendova u modi, upozorava da grandiozni projekti poput olimpijskih igara nisu mogući bez značajnog "ugljeničnog otiska" usled građevinskih radova i ogromnog priliva gostiju iz celog sveta, uz veliki broj privatnih aviona.

Da neugodna realnost baca senku na zelene teorije ilustruje i primer 2.200 studenata koji su iseljeni, kao i veliki broj beskućnika koji su radi "socijalnog čišćenja" uklonjeni iz Pariza i centara koji im tamo pružaju podršku. Ovde je paradoksalno da prava beskućnika najčešće promovišu upravo oni koji su hvalili grandioznu svečanost.

Tanjug/AP/Ludovic Marin

Jedan aspekt održivosti koji se često zanemaruje je menadžment tekstilnog otpada i robe povezane sa olimpijskim igrama. Organizatori uveravaju da 90 odsto upotrebljenog ima isplaniran "drugi život" tj. da je osmišljena dalja namena te robe i komada tekstila. Nameštaj poput 16.000 kreveta i dušeka iz "Atletskog sela" biće donirani raznim organizacijama, čime se demonstrira proaktivan pristup upravljanju otpadom nakon sportske priredbe, naglašava se u tekstu Cosh-a.

Pritom se navodi da strategija "cirkularne ekonomije", koju je razvio organizacioni komitet vrši procene, smanjuje i prati potrošnju resursa pre, tokom i posle Olimpijskih igara u Parizu. 

Iako se zaista koristi mnogo recikliranog materijala, uključujući i same medalje koje sadrže komadiće Ajfelovog tornja Cosh upozorava da svetski brendovi koji će biti sveprisutni tokom najvećeg sportskog nadmetanja nemaju baš tako svetlu tradiciju.

Kao primer se navodi modni brend "Lululemon" koji je kritikovan zbog toga što navodno dovodi u zabludu mušterije stvaranjem slike o eko-svesnom brendu, dok zapravo 60 odsto njihovih materijala potiče od fosilnih goriva i nije biorazgradivo.

Drugi primer je brend "Ralf Loren", koji je američku ekipu obukao u 100 odsto reciklirane pamučne majice, ali je kritikovan zato što inače koristi poliester koji ima negativan uticaj na životnu sredinu.

Kao još jedan zabrinjvajući trend označena je hiperprodukcija određene robe, poput dresova zastava i navijačkih rekvizita, koja dovodi do rasta zagađenja, ali i neetičkih uslova rada kako bi se ispunile proizvodne kvote.