Pet ideja za reformu upravljanja EU: Šta kažu stručnjaci o zadacima i ciljevima za narednih pet godina

Posle pet godina "geopolitičke Komisije" koja je uvela veliki broj novih zakona, EU sada mora da se prilagodi i da se opremi za novu eru implementacije, kažu analitičari, ali ključno pitanje ostaje – kako to učiniti? Euronews donosi pet inovativnih ideja koje su predložili analitički i istraživački centri uoči početka mandata nove Evropske komisije.

U prethodnom mandatu bilo je više od 660 inicijativa zakonodavne vlasti EU, a među njima su bili odgovori bez presedana na pandemiju kovida, energetsku krizu i ratove na granicama Unije.  

Evropska unija je dokazala da, uprkos kompleksnoj upravi, kada postoji politička volja, postoji i način. Blok je pronašao alate i mehanizme za zajedničku nabavku vakcina i obezbeđivanje Ukrajini finansijske, vojne i humanitarne pomoći.

Ali, izgledi za sledećih pet godina zahtevaju upravljanje Zelenim dogovorom i digitalnu tranziciju, a ne brdo novih zakona. Ono što je funkcionisalo u prošlosti, možda neće biti efikasno za buduća vremena.

"Bilo bi naivno ukoliko uzmemo zdravo za gotovo da će EU i države članice uvek učiniti ono što se zahteva ukoliko je pritisak toliko veliki da Unija nema drugi izbor nego da pređe još koju milju i izbegne situaciju gubljenja kontrole", navedeno je u nedavnoj analizi Evropskog centra za politike (EPC).

Mnoge organizacije trenutno istražuju kako bi se promenjeni izgledi i zahtevi mogli odraziti na institucionalne promene u Briselu, posebno u ovoj godini koja je izborna.  

Tanjug/AP/Geert Vanden Wijngaert

Da bi se izborilo sa budućim izazovima, i da bi Unija postala otpornija na aktuelne i buduće krize, blok mora da reaguje zajednički i brzo, da nađe način da finansira svoje potrebe, poboljša koordinaciju među institucijama i da obezbedi snažno vođstvo, kažu istraživači. Naročito upozoravaju na kontekst rastuće polarizacije, bezbednosnih pretnji i na to što sve više država nervozno kuca na vrata da bi se pridružilo EU.  

Euronews je imao uvid u neke diskusije o politikama i razgovarao je sa istraživačima, na osnovu čega je napravljena lista od pet ideja o tome kako bi blok mogao da poboljša interno funkcionisanje u cilju ispunjenja političkih obećanja.

1. Komisija koja će biti više "izvršna"

Rastuća uloga EU u oblstima gde države članice imaju glavnu odgovornost, kao što su zdravlje, spoljna politika i bezbednost, zahtevaju viši stepen izvršne sposobnosti i kapaciteta, ističe se u analizi EPC.

Evropska komisija je pre više od 60 godina osmišljena kao strateška institucija koja predlaže i razvija planove u skladu sa očekivanjima država članica. Njen zadatak je i implementacija tih strategija uz korišćenje različiith budžetskih i regulatornih instrumenata, rekao je za Euronews Žan-Luj De Brauer, direktor programa Evropskih poslova na Egmont institutu.

"Problem je u tome što Komisija još nije opremljena za implementaciju tih izvršnih funkcija", rekao je De Brauer.

Uprkos tome što je dobila nove izvršne moći u prethodnim godinama, naročito na polju tehnologije, države članice i dalje pokazuju odbojnost ka tome da Komisiji obezbede još resursa da bi se potpuno i efikasno sproveli novi zakoni.

Analitičarka CEPS-a Ursula Pahl kaže da bi novi komesar za izvršenje i implementaciju imao smisla u cilju održavanja pozicije EU kao globalne regulatorne sile.  

Predsednik Evropske komisije trneutno je jedini član Koledža komesara koji ima moć koordinacije i obezbeđivanja sprovođenja evropskog prava, kaže Pahl.

"Deluje da je sistem sada zasterao i previše uzak po obimu, s obzirom da su ogromni izazovi pred nama", napisala je. 

Viši istraživač u Brojgelu Heder Grabe ističe da bi sledeća Komisija trebalo da bude nepristrasna, a ne politička, odnosno da bi trebalo da se fokusira na obezbeđivanje adekvatnog sprovođenja evropskog prava.  

"Komisija mora da ima snažniju moć da bi bila čivar sporazume o vladavini prava", navela je Grabe

2. Snažno i koordinisano vođstvo

Prethodnih godina nije bila tajna da predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel nisi bili baš u najboljim odnosima.

Njihovi lični sukobi i nadmetanje, koje je kulminiralo takozvanom aferom "sofagejt", dovelo je do manje saradnje između dve institucije, a glas EU nije uvek bio ujedinjen.  

"Od novog tima nam je potrebno stabilno vođstvo kada se Komisija oformi, i trebalo bi učiniti napore da se poboljša upravljanje EU", naveo je De Brauer.  

Bivši portugalski premijer Antonio Kosta će biti sledeći predsednik Evropskog saveta od oktobra, ali Ursula fon der Lajen još čeka da njen izbor bude odobren u Evropskom parlamentu, da bi osigurala novi mandat.  

Tanjug/AP/Laurent Cipriani, Alastair Grant, Urs Flueeler/Keystone

"Bilo bi naročito važno da predsednici Evropskog saveta i Evropske komisije guraju u istom pravcu. Oni moraju da razumeju da se moć Komisije povećava u skladu sa snagom Evropskog saveta, i obrnuto", piše EPC.  

3. Postavljanje jasnih strateških ciljeva 

Brojgel je objavio memorandum namenjen sledećim liderima institucija EU, u kojem njegovi istraživači primećuju da nije svo zakonodavstvo u prethodnih pet godina bilo dobro, i da je napredak spor ili nepostojeći u važnim oblastima kao što je jedinstvo tržišta kapitala. 

Istraživači takođe napominju da je odgovor Komisije na opadajuću konkurentnost EU bio jednostran, jer nije uspela da usvoji ključne zakone za produbljivanje jedinstvenog tržišta, a Savet nije uspeo da se dogovori o novim sopstvenim resursima da bi pomogao u otplaćivanju nove tranše pozajmica.  

"Mislim da bi više stepen konsenzusa u oblastima koje zahtevaju zajedničku akciju EU bio najvrednija stvar o kojoj bi mogao da se postigne dogovor u ovom trenutku", navela je Grabe za Euronews. 

U što većoj meru su usaglašeni ciljevi koje su postavili lideri EU u Strateškoj agendi za sledećih pet godina i Mapa puta Evropska komisije, to je bolje, a implementacija kljičnih ciljeva bloka bi trebalo da bude podržana od strateške radne grupe, preporučuje ECP.  

Radna grupa bi mogla da ima institucionalno uporište u komisiji i da bude predvođena iskusnom političkom figurom koja bi se fokusirala na određeni prioritet, na primer na odbrambenu i bezbednosnu industriju EU. 

Tanjug/AP/Virginia Mayo

"Međutim, ta grupa bi morala da ima stvarna ovlašćenja za koordinaciju i da bude ugrađena u sistem EU da bi bila efikasna", navodi EPC. 

4. Reforma procesa donošenja odluka 

Analitičari smatraju da mnogo toga može da se učini bez reforme osnovnih ugovora.  

"Politički kontekst sada praktično čini da ova vrsta velike institucionalne reforme, koja bi se zasnivala na sporazumima iz prošlosti, bude nemoguća", kaže bivši saradnik Brojgela za Euronews i dodaje da to nije realno sa trenutnim podelama između država članica i uz različite vizije koju popularne desničarske snage imaju kada je reč o EU.  

Na primer, proširenje je izuzetno komplikovano zbog prava veta koje svaka država članica ima tokom procesa, a korišćenje tog prava je vremenom postalo sve razrađenije, rekla je Grabe. 

"EU bi u pripremi za sledeći talas proširenja trebalo da bude inovativna, uključujući i pitanje pridruženja Ukrajine. Trebalo bi ozbiljno razmotriti ideju o posepenom pristupanju", piše u Brojgelovom memorandumu.  

Još jedan ključni aspekt tiče se toga kako strukturirati ili restrukturirati unutrašnje funkcionisanje Komisije, na način da se uspostavi bolja koordinacija između oblasti politika, tako da svaki komesat dobije značajan porfelj.  

"Potreba za organizacijom klastera komesara jeste smislena, ali svi oni bi trebalo da imaju neku vrstu smislenog portfelja, a to je izazov", napominje Grabe.

5. Efikasnije korišćenje evropskog budžeta (i zajedničke pozajmice?)   

Tokom izborne kampanje Ursula fon der Lajen je navela da će iskoristiti iskustvo iz prethodnih pet godina da bi uprostila budžet EU, eliminisala viškove, i učinila ga efikasnijim. 

Ona je u maju nagovestila da bi možda bila spremna da smanji skupe subvencije farmama, i pomoć najsiromašnijim regionima, a sve u cilju davanja prioriteta novim oblastima potrošnje kao što je odbrana.  

Tanjug/AP Photo/Virginia Mayo

"Poljoprivreda i kohezija će igrati važnu ulogu, u to nema sumnje, ali moramo da se fokusiramo na ono što je najvažnije u ovom trenutku", navela je Fon der lajen tokom izborne debate.  

Predsednica Komisije je govorila o potrebi za novim sopstvenim resursima, i nije zatvorila vrata novom zajedničkom zaduživanju da bi se popunile rupe u finansijama. Tu ideju podržavaju lideri popot predsednika Francuske Emanuela Makrona, iako je glediše koje države u najvećoj meri prihvataju ono da se učini više sa ograničenim resursima.  

"Ako želimo bukvalno da svoj novac uložimo u usta, moramo da razmišljamo široko kada dođe vreme da se misli o sledećoj generaciji finansijskih sredstava koja su neophodn za EU", ističe De Brauer.  

Direktor Egmonta smatra da se može učiniti značajno više u smislu pojednostavljivanja postojećih budžetskih instrumenata i veće zastupljenosti pristupa koji je zasnovan na učinku. To znači da bi novac državama članicama bio prebačen isključivo ukoliko ispune određene ciljeve kojima se mere njihove reforme i učinak.  

"Trebalo bi razmotriti i veći budžet EU, ali samo ako se reformišu i sadašnje politike koje apsorbuju najveći deo budžeta (Zajednička poljoprivredna politika i kohezija), piše u memorandumu Brojgela.