Mladi Evropljani imaju drugačije stavove od starijih generacija: Desnica ulazi na velika vrata i planira da ostane tu

Njihove bake i deke su započinjale su revolucije i podržavale levičarsku politiku, a današnja omladina u Evropi teži tome da "sat vrati", na 1950. godinu. Naime, ovo potvrđuje istorijski uspeh desnice na nedavno održanim izborima za Evropski parlament koji je bio šok i koji je izbacio iz ravnoteže dve najvažnije vlade u bloku EU.

Međutim, to ne bi trebalo da čudi bilo koga ko je obratio pažnju na ogorčeno raspoloženje koje je bilo vidljivo među mnogim mladim ljudima na kontinentu. Naime, oni ne samo da imaju tvrdokorne anti-imigrantske stavove, već ih, čini se, i javno izražavaju ponosnije nego ikada, navodi Politico u svojo analizi.

Ovo potvrđuje i nedavni događaj, tačnije snimak, koji je nastao na nemačkom ostrvu za odmor Zilt i koji je obljavljen na mreži X, na kojem se vidi vidi grupa skupo obučenih nemačkih mladića kako uz ritam evro plesa viču "Stranci napolje" dok u rukama drže čaše rozea.

U jednom trenutku videa, jedan od učesnika žurke ponet atmosferom počeo je da pravi Hitlerove brkove sa dva prsta dok drugom rukom mlitavo pozdravlja "Zig Hajl".

Objavljivanje snimka izazvalo je negodovanje u Nemačkoj. Jedan političar je pozvao da se učesnici zabave privedu pravdi zbog kršenja zakona o govoru mržnje. 

Međutim, da nikakvog većeg efekta nije bilo potvrđeno je kada su evropski birači izašli na birališta 9. juna. Tada je desničarska partija, Alternativa za Nemačku (AfD), postigla svoj najbolji rezultat do sada i to pobedivši Socijaldemokratsku partiju kancelara Olafa Šolca. Ovaj rezultat izazvao je jedan od političkih potresa u najmnogoljudnijoj zemlji Evrope.

Slična atmosfera je i u Francukoj. Naime, predsednik Emanuel Makron raspisao je vanredne izbore nakon što je poražen od strane desničarske partije Nacionalno okupljanje. A prema nezvaničnim rezultatima parlamentarnih izbora u Francuskoj, ultradesničarska stranka Nacionalno okupljanje (RN) veliki je pobednik i prvog izbornog kruga sa 33,5 odsto osvojenih glasova, što znači da bi ta partija mogla da obezbedi između 240 i 270 poslanika u novom sazivu Nacionalne skupštine.

I dok se kontinent bori da shvati šta se desilo, uloga mladih birača poput učesnika zabave na Ziltu postaje važan faktor. U Nemačkoj, udeo mladih koji su glasali za AfD skočio je između poslednjih izbora za Evropski parlament 2019. i ovih izbora (za 11 procenata među biračima starosti između 24 i 30 godina). 

U Francuskoj, partija Nacionalno okupljanje Marin Le Pen osvojila je oko 30 procenata glasova mladih na nacionalnom nivou što je povećanje od 10 procenata u poređenju sa 2019. godinom.

Zbog toga se i postavlja pitanje: Zašto toliko mladih iz generacije Z (zumera) i mlađih milenijalaca, čiji su roditelji i bake i deke podržavali levičarsku politiku i doneli seksualnu revoluciju 1960-ih,  prihvata suprotne ideale od starijih? 

Tanjug/AP/Sebastian Gollnow

Takođe, šta se dogodilo sa stigmatizacijom i sramotom koja je nekada okruživala otvoreno rasističke i ksenofobične stavove poput onih prikazanih u videu sa Zilta?

Politico navodi da je odgovor mešavina faktora koji se kreću od evropske krize troškova života do izolacije koju su mnogi mladi pretrpeli tokom godina zatvaranja zbog Kovida, pa do odloženog otpora nakon migrantske krize 2015. godine kada je gotovo dva miliona migranata ušlo u EU. 

Međutim, postoje i manje opipljivi faktori, povezani sa činjenicom da mnogi mladi doživljavaju politiku isključivo preko društvenih medija poput mreža Iks i TikToka, gde se krajnje desničarski sadržaj koji veliča teoriju "velike zamene" i povezuje imigraciju sa nasiljem nekontrolisano širi.

TikTok - poligon za prisvajanje naklonosti

Da se pravi paralela između stavova i života baka i deta i njihovim unuka, pisao je i početkom godine i DW kada im je jedan od povoda bio Maksimilijan Krah iz Alternative za Nemačku (AfD) koji je u jedom videu na TikToku napravio reviziju istorije poručivši mladima da je sete.

"Pravi muškarci su desničari. Naši preci nisu bili zločinci. Imamo sve razloge da budemo ponosni na svoju zemlju i na ljude koji su je gradili", rekao je on u videu koji je pregledan oko 1,4 milona puta. On je od mladih zatražio i da saznaju "šta su baka, deda ili prabaka radili, odakle su došli, za šta su se borili i patili".

Tanjug/AP

DW navodi i da je AfD inače na društvenim mrežama uspešnija od bilo koje druge nemačke stranke. Desničarska omladinska organizacija AfD-a, Mlada alternativa, takođe šalje odašilje nacionalističke poruke na TikTok.

Poruke koje dalje šalju putem ove mreže dodatno potvrđuje njihve čvrste, desničarske stavove. 
Naime, Erik Arens je stručnjak za društvene medije i kreirao je TikTok kanal za Maksimilijana Kraha. Prošle je godine dospeo na naslovne strane sa zahtevom da se nemačke žene obavežu da doniraju jajne ćelije kako bi se zemlja demografski stabilizovala.

Tokom predavanja na privatnom "Institutu za državnu politiku" – koji Služba za zaštitu ustavnog poretka smatra najvažnijim ekstremističkim trustom mozgova – Arens se divio velikom dometu koji se može postići putem TikToka.

"Mora da su se ljudi 1923. godine osećali tako kada su otkrili radio, kao što se i ja osećam kad pogledam svoje profile na TikToku", rekao je tada Arens.

Nisu samo oni svesni moći društvenih mreža. I predsednik Nacionalnog okupljanja Žordan Bardela, elokventni 28-godišnjak, svesno oseća važnost TikToka na kojem traži podršku mladih.  Reč je o novom lideru koji je na toj poziciji zamenio Marin le Pen.

Tanjug AP//Lewis Jol

Izbor Le Penove da stranku prepusti mladiću koji joj se pridružio još kao tinejdžđer ubira svoje plodove.

U jednom videu postavljenom na tu platformu nedelju dana pre izbora za Evropski parlament, Bardela se prvenstveno obraća mladim biračima, pozivajući ih da mobilišu svoje "roditelje", "prijatelje i voljene" da izađu "u velikom broju" na predizborni miting. 

U drugom videu postavljenom pre nego što Bardela izlazi na binu za politički miting, on se poverava da je odlučio da nosi farmerke jer mu se "nije dalo da pegla" svoje odelo — očigledan trenutak "ja sam kao vi" koji je izgleda dobro prihvaćen u komentarima.

Nacionalistički stavovi, i zabrinutost za budućnost, širi se među mladim Evropljanima. U Holandiji su dva studenta prošlog novembra na izborima glasali za antiislamskog političara Gerta Vildersa. Kada su pitani da objasne svoj izbor rekli su da nisu protiv migrantata, ali su oprezni.

"Nisam protiv njih, nikako. Međutim, ako ih bude previše u vremenima krize moramo da mislimo o sebi. Bez obzira za šta se Vilders zalaže. Holandija mi je na prvom mestu", rekao je jedan od njih dvojice.

Još jedan faktor zbog kojih mladi podržavaju sve više desničare i koji se često navodi je Kovid i zatvaranja koja su ih ograničila u vreme kada su mnogi trebali da napuste svoje domove i započnu studije na univerzitetima. 

Naredbe o zatvaranju koje su doneli lideri širom Evrope u roku od nekoliko nedelja od 2020. godine pomogli su da se učvrsti percepcija da su političke elite arogantne i izolovane od efekata svojih politika. Takve pritužbe su duboko ukorenjene među desničarskim glasačima u mnogim evropskim zemljama.

Krajnji desni talas je tu da ostane?

Danijel Hajok, stručnjak za medije sa Univerziteta u Erfurtu kaže za DW da su mreže upravo način da se na jednostavan način pošalju stavovi koje žele da se prošire među mladima.

"Smišljena propaganda je uvek samo jedan deo. Drugi je kada ljudi s odgovarajućim stavom pružaju sasvim normalan uvid u svakodnevni život kroz lajfstajl sadržaje", rekla je.

Kako dodaje, mladi korisnici postepeno se navikavaju na sadržaje i jezik desnice i pritom upoznaju političare.

Na mnogo načina, porast podrške mladih je odvojen od stvarnosti. Nakon dostizanja vrhunca od više od 10 odsto u oktobru 2022, stopa inflacije u Evropi je sada pala na dva odsto, navodi Politico. Isto važi i za nezaposlenost, koja prema Eurostatu iznosi šest odsto u proseku širom EU, znatno ispod prosečne stope nezaposlenosti od 12,2 odsto iz 2013. godine.

Drugim rečima, kada je reč o ekonomiji, migracijama i uticaju pandemije, Evropa je već ostavila ono najgore iza sebe. Ali trajni uticaj ovih šokova oblikuje politiku danas, a možda i u godinama koje dolaze.

Tanjug AP/Geert Vanden Wijngaert

Danas su evropske elite suočene sa izazovom da procene posledice pomeranja udesno u EU predvođenog mladima. U Francuskoj će generacija Bardela ponovo izaći na izbore 30. juna i 7. jula da bi u dva kruga birala novi nacionalni parlament.

Vanredni izbori, koje je raspisao Makron, pokazaće da li je šokantan uspeh Nacionalnog okupljanja prošle nedelje bio izliv protestnog glasanja ili seizmički pomak u politici zemlje, koji će učvrstiti krajnje desničarsku partiju kao vodeću političku snagu.

U Nemačkoj, loš učinak tri stranke u vladajućoj koaliciji Olafa Šolca nije pokrenuo prevremene izbore, ali bi mogao da znači smrtnu kaznu za vladu.

Iako je kancelar odbacio nove izbore, on bi se i dalje mogao suočiti sa glasanjem o poverenju koje bi moglo dovesti do njegove smene, verovatno bez novih izbora. Ukoliko Šolc ode, najverovatniji novi lider bi bio Fridrih Merc, konzervativni član Hrišćansko-demokratske unije čija je stranka dobila najviše glasova na izborima 9. juna.

Kakve god preokrete donele naredne nedelje i meseci, mladi birači krajnje desnice će oblikovati evropsku politiku godinama, ako ne i decenijama. Političke privrženosti stečene u mladosti imaju tendenciju da traju do kraja života. Evropska generacija "napolje stranci" je možda stigla u velikom porastu; malo je verovatno da će uskoro nestati.