Pred liderima EU zadatak usvajanja Strateške agende: Šta bi moglo da stoji u delu koji je posvećen proširenju bloka?

Lideri iz 27 država članica EU okupiće se u Briselu sledeće nedelje da bi finalizovali i usvojili stratešku agendu.

Ruska invazija na Ukrajinu će imati veliki uticaj na Stratešku agendu EU za naredni petogodišnji mandat zbog toga što to ostavlja posledice na energiju, ekonomiju i bezbednost.

Strateška agenda podrazumeva mapu puta koju određuju lideri 27 država članica u Evropskom savetu. Dokument će predstavljati neku vrstu vodiča za Evropsku komisiju u mandatu od 2024. do 2029. godine.

Zeleni dogovor, koji obuhvata set zakona sa ciljem da kontinent postane ugljenično neutralan do 2050. godine, i koji je dobio zamah nakon što je EU pokušala da se odvikne od ruskih fosilnih goriva, trebalo bi da ostane na važnom mestu, i to uprkos razvodnjavanju nekih njegovih delova poslednjih meseci i uprkos protestima poljoprivrednika uoči evropskih izbora. Ipak fokus će biti drugačiji.  

AP/Virginia Mayo

"Zelene politike će doživeti novi zaokret u Evropi. One će biti stavljene u službu konkurencije s jedne strane i bezbednosti s dtuge", kaže Simon Tagliapietra, viši istraživač u Brojgelu.  

Dodaje da to ima smisla zbog toga što je u poslednjih pet godina učinjeno mnogo po pitanju zakonodavstva, a sada mora da se pređe na implementaciju.

Kina i SAD

Analitičar ističe da geopolitičke okolnosti koje utiču na Stratešku agendu prevazilate rat Rusije i Ukrajini i opisuje ih kao "nove međunarodne turbulentne vode". 

Kineska nefer trgovinska politika i potreba da se sklapaju partnerstva radi dobijanja sirovina sa novih tržišta, posebno u Africi i Južnoj Americi, takođe će usmeravati rad institucija EU.  

Tu je i potreba za "jakom i sigurnom Evropom", kao i za "prosperitetnom i konkurentnom Evropom" i izgradnjom većih industrijskih kapaciteta – i civilnih i vojnih. To takođe ima za cilj smanjenje zavisnosti od glavnog saveznika bloka – SAD. 

"Postoji još jedan element koji je veoma značajan: izbori u SAD i šta će se desiti ako se (bivši predsednik Donald) Tramp vrati u Belu kuću. Šta će se desiti sa Evropom u pogledu sopstvenih odbrambenih sposobnosti u slučaju da, recimo, SAD uskrate određenu podršku u kontekstu NATO-a?", kaže Tagliapietra.

Novi finansijski resursi

Još jedno otvoreno pitanje sa kojim se suočavaju evropski lideri jeste kako da obezbede novac za finansiranje ispunjenja ambicija. Sudeći prema saradniku Brojgela, postoje tri moguće izvora prihoda koja bi trebalo da se reformišu.

"Prvo, potrebno je da bolje koristimo Evropski budžet. Trebalo bi da se otvori diskusija o tome kako će se novac trošiti i koliko će ga biti", naveo je.

profimedia

Drugi resurs koji pominje je Evropska investiciona banka, za koju kaže da će sigurno igrati važniju ulogu u narednim godinama.  

"I konačno, novi dug. Da li će postojati mogućnost stvaranja novih kreditnih linija ili kredita nakon što se završi program Next Generation EU 2026. godine", rekao je.

U draftu dokumenta se nalazi i poglavlje sa nazivom "Slobodna i demokratska Evropa" koji se tiče ojačavanja vladavine prava, kao i deo koji je posvećen proširenju i pripremi za novi talas članica, uključujući Ukrajinu, Moldaviju i zemlje Zapadnog Balkana.  

"Proširenje podrazumeva da zemlje koje žele da se pridruže bloku imaju mogućnost da primene evropske zakone koji zahtevaju mnogo reformi u tim zemljama, ali sve to zahteva i novo upravljanje na nivou EU", rekao je Tagliapietra.  

"Zbog toga, biće potrebno da razmislimo o načinu na koji donosimo odluke. Jednoglasnost koja se trenutno zahteva za pitanja spoljne politike mogla bi da bude revidirana u budućnosti, zato što nije pogodno da postoji mogućnsot veta ako se klub još više proširi", rekao je.  

Očekuje se da evropski lideri finalizuju i usvoje agendu na sledećem samitu u Briseli 27. i 28. juna.