Igre 
Faražova "Reforma" preti da reformiše britansku političku scenu: Kako je pokretač Bregzita ponovo došao u centar pažnje?
Komentari22/06/2024
-17:00
Prevremeni parlamentarni izbori u Velikoj Britaniji se bliže, a raste i napetost povodom rezultata istih, jer prema anketama Laburisti vode ubedljivo, dok vladajući Konzervativci premijera Sunaka padaju, a raste podrška Najdželu Faražu i njegovoj "Reformi".
Upravo je povratak Najdžela Faraža, čoveka koji je najglasnije vodio kampanju za izlazak Velike Britanije iz Evropske unije, popularni "Brexit", uspeo da razmrda predvidljivu britansku političku scenu, na kojoj su dominantne dve partije, Konzervativci i Laburisti.
Povratak Faraža, i to njegov povratak u desničarsku "Reformu" je uspeo da podigne ovu partiju do te mere da opasno preti vladajućim Konzervativcima da izbore završe čak na trećem mestu.
S pravom se mnogi pitaju kako je došlo do ovakvog raspleta događaja.
Faražov povratak je razmrdao britansku političku scenu
"Najdžel Faraž je jedan od najuticajnijih političara našeg vremena. Prilično dostignuće za čoveka koji nikada nije bio poslanik, iako je sedam puta pokušao da to postane. Da li bi Velika Britanija napustila Evropsku uniju, da li bi ljudi u UK ikada imali reč o članstvu u EU, bez njega? Verovatno ne. Možda ga voliš, možda ga stvarno ne voliš, Najdžel Faraž je učinio svojim životnim delom da poremeti, oduševi, zgrozi, užasne, i smatra da još nije gotov", pisao je BBC o povratku Najdžela Faraža na političku scenu.
Činjenica da se Faraž čak sedam puta kandidovao, i da dosad nije uspeo da postane poslanik u složenom britanskom izbornom sistemu, ali da je sada na dobrom putu da to učini, iako verovatno neće imati većinu glasova da bi preuzeo vlast, govori u prilog tvrdnji da će moći da kaže da je pobednik izbora.
"On je majstor teatralne politike, sa spremnom veštinom za govorništvo i sposobnošću da, bez prethodne pripreme, kroz tečne argumente uoči i iskoristi praznine u političkoj debati koju su započeli Torijevci (prim. aut. Konzervativci) i Laburisti. On smatra da ilegalna i legalna migracija predstavlja kolosalan jaz. On tvrdi da imigracija predstavlja "hitnu situaciju za nacionalnu bezbednost". Optužen je za islamofobiju, jer je rekao da rat na Bliskom istoku podstiče mali, ali sve veći broj ljudi u Velikoj Britaniji da glasaju na osnovu religije, po onome što on naziva "sektaškim" linijama. Ali kada ga osporim na sugestiju kritičara da izaziva podele, on tvrdi da je spreman da kaže stvari koje drugi nisu", piše o Faražu urednik politike Kris Mejson sa BBC.
Povezane vesti
Ono što Mejson naziva "teatralnom politikom" odlika je koja krasi Faraža i obeležava njegovo bavljenje politikom.
"Dvoje ljudi je uhapšeno nakon što su bacili milkšejk na Najdžela Faraža kada je on objavljivao svoju kampanju za izbore u Klaktonu", glasio je uvod vesti BBC-a o ovom događaju.
Ono što je privuklo pažnju javnosti u ovom slučaju nije milkšejk ili bacanje istog na Najdžela Faraža, već je postavljeno pitanje ko su napadači, zašto su to uradili, a britanski mediji su se u narednim danima bavili pitanjem da li će se oni izviniti Faražu.
"Teatralna politika" uključuje i ovakve, nimalo prijatne događaje, koji privlače veliku pažnju javnosti, a napadi na njega "ga samo čine jačim", piše Eliot Vilson za "iNews".
U svom tekstu Vilson se osvrće na kritiku Faraža od strane Armanda Janučija, koji je, reagujući na članak u listu "Guardian", u objavi na mreži "X" naveo: "Ko god je na iskušenju da glasa za 'Reformu' jer misli da je Faraž zanimljiv i da ima karakter, neka pročita ovo".
U samom članku lista "Guardian" Faraž je okarakterisan kao "nesramni rasista", za šta su, kao i za druge optužbe na njegov račun, kao dokaz iznesene izjave njegovih bivših kolega i navodni zapisi i svedočenja iz privatne škole koju je kao učenik pohađao.
Tanjug AP/Yui Mok/PA via AP
Eliot Vilson iznosi dva argumenta zašto napadi čine Faraža jačim.
Povezane vesti
"Prva je ideja istine u politici. Logičan argument kaže da je članak "Guardiana" pažljivo razmatran, istražen i proveravan, i predstavlja optužbe koje su istinite i neprikosnovene", piše Vilson i nastavlja:
"Ali mnogi glasači više ne smatraju medije pouzdanim i nepristrasnim, i pretpostavljaće da svaki izvor za koji sumnjaju da bi mogao imati agendu koja se razlikuje od njihove treba tretirati skeptično. Za svakoga ko razmišlja da glasa za 'Reformu UK', 'The Guardian' je oličenje liberalnog establišmenta koji se instinktivno protivi Faražu i stoga će verovatno učiniti i reći bilo šta da ocrni njega i njegove argumente. U najboljem slučaju ovi birači će videti slučaj protiv Faraža i odgovoriti sa: 'Oni bi to rekli, zar ne?'. U najgorem slučaju, ne samo da će je odbaciti kao nepouzdanu, već će u njoj videti i potvrdu koordinisanog nastojanja establišmenta da ga ocrne. Nateraće ih da pomisle da je Faraž u stvari hrabar pripovedač neprijatnih istina, čovek koji radi da ih zastupa i razotkrije laži i zlodela zatvorene političke klase", smatra Vilson.
Drugi argument koji povlači Vilson je da svi ljudi ne misle isto, i da ono što jedni vide kao okrutnost i nemilsrdnost, drugi vide kao snažno vođstvo.
Povezane vesti
"Druga zabluda je da svi birači imaju potpuno iste standarde, očekivanja i senzibilitet. Kada Faraž bude opisan kao "nemilosrdan" i "onaj koji dominira", mnogi ljudi će misliti da se to podjednako može posmatrati kao pokazivanje snažnog vođstva i efikasnog političkog pravca", kazuje Vilson i nastavlja:
"To što je on remetilac, deo je njegove privlačnosti u svetu u kome 90 odsto nas misli da se političarima ne može verovati i da postoji široko rasprostranjen osećaj da su glavne političke stranke izneverile biračko telo. Jezik koji čini da čitaoci 'Guardiana' dižu ruke od užasa može izgledati potencijalnim glasačima 'Reform UK' kao da artikuliše ono što ih se zaista tiče, prepoznajući njihovu zabrinutost", napisao je Vilson o politici Faraža, te zaključio:
"Osam godina nakon referenduma o Bregzitu i izbora Donalda Trampa od strane Republikanske stranke za svog predsedničkog kandidata, trebalo je da naučimo da nema prednosti u iskrenosti reči političkih elita u porukama biračima da ne podržavaju 'lošeg čoveka' ili 'lošu stvar'. To je patronistički i kratkovido, ali pre svega, jednostavno je neefikasno", napisao je Vilson.
Faražova objava da se vraća je automatski podigla rejting "Reformi"
Bez obzira na program ili spisak kandidata, sama najava Najdžela Faraža da se vraća u britansku politiku donela je rast "Reformi", koja je počela da "diše za vrat" vladajućim Konzervativcima.
"Podrška britanskoj partiji "Reform UK" porasla je na samo dva procentna poena manje od vladajućih Konzervativaca od odluke Najdžela Faraža da preuzme vođstvo i kandiduje se na izborima 4. jula, pokazalo je istraživanje javnog mnjenja "YouGov", pisao je "Reuters".
Istraživanje "Techne UK" sprovedeno za "The Independent" pokazalo je da su Laburisti i Konzervativci izgubili procente nakon televizijske debate lidera Kira Starmera i Rišija Sunaka, dok je Reforma skočila sa 12 na 15 odsto. U članku, "Independent" donosi grafikon koji pokazuje da je razlika između Konzervativaca i Reforme 13. juna bila tek tri procentna poena, tj. da su Konzervativci na 19 odsto podrške, a Reforma na 16 odsto.
S druge strane, istog dana "Financial Times" je objavio članak u kojem je navedeno da je Reforma čak na 19 odsto podrške, a da su Torijevci na 18 odsto, prema anketi "YouGov-a", što bi značilo da je Reforma druga po snazi u Britaniji.
"Rezultat podržava gledište da je Faražov povratak zadao novi udarac šansama konzervativnog premijera Rišija Sunaka da se održi na vlasti, produbljujući podele među britanskim biračima desnog centra i na taj način dodatno otvarajući put ka pobedi za Laburističku partiju levog centra Kira Starmera", pisao je "Reuters".
profimedia
Inače, Faraž se kandidovao u izbornoj jedinici na jugoistoku Engleske, u gradu Klakton, na jugoistoku Engleske, delu zemlje koji ima najviše problema sa nekontrolisanim migracijama, koje pogađaju zemlju u celini, ali posebno južne delove.
"Imigracija, tema koja je naelektrisala argumente oko Bregzita, verovatno pretvarajući relativno usko pitanje o suverenitetu i upravljanju u mejnstrim brigu, ponovo je kičma njegovih argumenata. Nije ni čudo. Konzervativci i Laburisti se bore oko traženja rešenja za pitanje velikog broja malih brodskih prelaza. A broj legalnih migracija je izuzetno visok, takođe"; piše BBC.
O problemu migracija, koje su jedna od glavnih tema Faraževih nastupa, on je izneo plan po kojem želi da "zamrzne suštinski nevažne migracije".
"Lider Reformske stranke rekao je da želi da vidi 'zamrzavanje' suštinski nevažnih imigracije, za koje je okrivio liste čekanja NHS-a i stambenu krizu, rekavši da druge stranke 'radije ne bi razgovarale o tome'. Nastojeći da razlikuje svoje planove od laburista i konzervativaca, insistirao je da dokument koji je otkrio u baru društvenog centra u Gurnosu, Merthir Tidfil, nije manifest već ugovor", prenosi BBC.
Pet ključnih tačaka Faražove "Reforme"
Upravo ono što Faraž naziva ugovorom, a ne manifestom, nosi naslov "Britaniji je potrebna reforma i Reform UK treba vas".
Predizborni "ugovor" Faraževe Reforme je sadržan u pet ključnih tačaka, koje su istakli, a na prvom mestu lider Bregzita postavio je imigracije.
"Zamislite pametnu imigraciju, a ne masovnu imigraciju. Sva nebitna imigracija zamrznuta da bi se povećale plate, zaštitile javne usluge, okončala stambena kriza i smanjio kriminal", navode oni u dokumentu.
Druga tačka se takođe tiče imigracija, ali načina na koji do njih u jednom delu dolazi.
"Zamislite da nema više malih brodova u kanalu. Ilegalni migranti koji dođu u Veliku Britaniju biće pritvoreni i deportovani. A ako je potrebno, migranti u malim čamcima će biti pokupljeni i vraćeni u Francusku".
Treća tačka se tiče Nacionalne zdravstvene službe (NHS).
"Zamislite da nema liste čekanja NHS-a. Još uvek besplatno u trenutku isporuke, zdravstvenoj zaštiti je potrebna reforma da bi se poboljšali rezultati i uživanje u nultim listama čekanja NHS-a. Smanjićemo kancelarijski višak da bismo potrošili više novca na liniji fronta. Poreske olakšice za lekare i medicinske sestre da se izbore sa kadrovskom krizom", navode oni.
Četvrta tačka je usko vezana za radnička prava i plate.
"Zamislite dobre plate za naporan radni dan. Podići ćemo početni prag poreza na dohodak na 20 hiljada funti da biste uštedeli na najnižim platama 1.500 funti godišnje. Ovo izuzima 7 miliona najmanje imućnih od poreza na dohodak da bi se rad isplatio i da bi ljudi dobili beneficije".
Peta tačka je direktno vezana za cene stanovanja i cene energenata.
"Zamislite pristupačne, stabilne račune za energiju. Uklonićemo namete za energiju i Net Zero da bismo smanjili račune za energiju i sačuvali svakom domaćinstvu 500 funti godišnje. Otključaćemo ogromne britanske rezerve nafte i gasa koje mogu da nadvladaju krizu troškova života i postignu realni ekonomski rast", stoji u Faraževom "ugovoru".
Tanjug AP/Yui Mok/PA via AP
Bez obzira na ostale tačke dokumenta, najkomentarisanije su prve dve, za koje CNN piše: "Debata o migracijama u američkom stilu preuzima britanske izbore, a tužilac je Trampov saradnik".
"Klakton je prva linija britanske debate o migracijama. I još uvek postoji jedan čovek koji može da privuče gomilu: Najdžel Faraž, vatreni arhitekta Bregzita i lider populističke desnice u zemlji, koji je rekao stotinama ljudi na pristaništu prošle nedelje da se kandiduje za njihovog člana parlamenta na sledećem opštim izborima za mesec dana", piše CNN.
Ističući upravo problem migracija, američki medij navodi da je Faraž i blizak saradnik Donalda Trampa, a da se vratio da bi "udario vladajuće konzervativce sa desnice".
"Faraž je deceniju pomerao granice britanskih debata o migracijama, a nedavno je pokušao da uradi isto u Sjedinjenim Državama, vodeći kampanju zajedno sa bivšim predsednikom Donaldom Trampom. On se vratio da još jednom udari vladajuće konzervativce sa desnice, kao da se malo šta promenilo od burne referendumske kampanje za EU pre osam godina koja je rezultirala odlaskom Velike Britanije iz bloka", primećuje CNN.
Koliko je Faraževa kandidatura ozbiljna, te da je favorit za izbor na mesto poslanika u svojoj izbornoj jedinici, CNN navodi u nastavku.
"Faraž je favorit da osvoji Klakton i postane poslanik iz osmog pokušaja. Njegova Reformska stranka u Velikoj Britaniji u međuvremenu guta podršku nezadovoljnih bivših konzervativaca širom Britanije, uvlačeći vladajuću stranku u ono što ankete pokazuju da će biti sramotna borba za drugo mesto iza odbeglog lidera Laburista. Jedna anketa ove nedelje pokazala je da je Reforma – grupa koju je formirao Faraž 2018. godine, tada poznata kao Bregzit partija, prestigla konzervativce", piše američki medij.
"Biću lider Konzervativne partije Ujedinjenog Kraljevstva do 2026. godine"
Ne tako davno, u oktobru prošle godine, briselski ogranak časopisa "Politico" je pisao članak sa naslovom u kojem Faraž eksplicitno govori da će do 2026. godine biti lider britanske Konzervativne partije.
"Bio bih veoma iznenađen ako ne postanem lider konzervativaca do 2026. godine. Veoma iznenađen", rekao je tada Faraž u jednom intervjuu, a preneo "Poltico".
Ove reči lidera Bregzita su odjeknule u javnosti, ali nisu svi bili sigurni da li se Faraž šali ili ne.
"Daleko je od jasnog koliko ozbiljno slavni šaljivi Faraž shvata izglede za povratak visokog profila u torijevsku politiku. Bivši lider Bregzit partije insistirao je da je 'ozbiljan' u pogledu ciljanja na vođstvo stranke, a kasnije je rekao sajtu da je tu izjavu dao 'u šali', pisao je briselski list.
Tanjug/AP/Danny Lawson/PA
Faraž je uzeo učešće istog meseca na konferenciji Konzervativne partije u Mančesteru, gde je bio u ulozi voditelja za svoju TV kuću "GB News".
"Verni Torijevci su bivšeg poslanika u Evropskom parlamentu dočekali kao heroja i proveo je mnogo vremena pozirajući za selfije i dajući autograme, što je izazvalo tračeve da možda razmišlja o malo verovatnom povratku u politiku", pisao je tada list.
Faraž se, uprkos prognozama, vratio u politiku. Pre UKIP-a, Bregzit partije i Reforme, devedesetih godina prošlog veka Faraž je bio član Konzervativne partije, iz koje je istupio 1992. godine nakon potpisivanja ugovora u Mastrihtu.
Nakon izjave o budućem liderstvu u Konzervativnoj partiji, došao je članak "Independenta" sa naslovom da se Faraž zalaže da postane premijer 2029. godine.
Drugi članak istog medija govori "Najdžel Faraž kao premijer 2029. godine? Ne budite blesavi".
Ostaje da se vidi čija će prognoza biti tačna, jer i 2026., ali i 2029. godina su jako blizu.
Komentari (0)