Igre 
Kako je Faraž uneo haos u britanske izbore: Sunak je mislio da se kockanje isplatilo, ali se čini da je pogrešio
Komentari14/06/2024
-21:00
Pre dve nedelje, najnoviji projekat sujete Najdžela Faraža izgledao je kao neuspeh, a sada ima potencijal da preokrene izbore u Velikoj Britaniji i zauvek preoblikuje budućnost britanske politike, piše Politico.
Po prvi put u četvrtak uveče, istraživanje javnog mnjenja jednog od najuglednijih britanskih anketara stavilo je Faražov novi poduhvat, partiju Reform UK, ispred svog dugogodišnjeg mejnstrim rivala, Konzervativne partije.
Anketa YouGov izazvala je paniku u redovima torijevaca. Ovo je bila prekretnica od koje su se mnogi plašili, barem u jednom pogledu, Konzervativna partija, koja je predvodila Britaniju poslednjih 14 godina, sada je na trećem mestu i brzo pada.
Pošto je ostalo manje od tri nedelje do opštih izbora, analitičari iz Vestminstera otvoreno spekulišu o tome da li bi Reforma mogla u potpunosti da uništi torijevce.
U Velikoj Britaniji se koristi izborni sistem "ko stigne prvi pobeđuje", što znači da kandidat za poslanika koji ima najviše glasova u svojoj jedinici jedini pobeđuje, bez drugog kruga ili mogućnosti da više kandidata uđe u parlament, što ga čini veoma izazovnim za manje stranke koje žele da se probiju, čak i ako dobiju značajan udeo glasova.
Međutim, ako Faraž uspe, u osmom pokušaju, da bude izabran u Donji dom i obezbedi dovoljno glasova da svoju stranku kvalifikuje za državno finansiranje, to bi se moglo pokazati kao dovoljna "lansirna rampa" za "raznošenje" britanske politike.
Tanjug/AP/Kirsty Wigglesworth
"(Torijevci) su užasno obavili posao. Slomili su Britaniju i moraju biti kažnjeni. Naš posao je da predstavimo ozbiljnu alternativu Britancima. Ovo je ozbiljan, srednjoročni plan da se zamene torijevci i postanu opozicija laburistima“, rekao je Ričard Tajs, biznismen i milioner i bivši lider Reforme.
Povezane vesti
Uprkos Tajsovom očiglednom samopouzdanju, u to vreme uspon Reforme izgledao gotovo nemoguće.
Još 30. maja, to je, prema pisanju Politica, bila "odrpana gomila" koja se okupila na prvoj konferenciji za medije Reforme u predizbornoj kampanji, blizu Londonskog mosta. Faraž, tada još uvek samo "počasni predsednik", nedavno pre toga je odbacio povratak politici, rušeći ambicije Reforme i pre nego što je kampanja krenula.
Pripadnici medija koji su se okupili bili su daleko brojniji od pristalica stranke, a svaka kamera je bila uperena na Faraža, a ne na Tajsa, tadašnjeg zvaničnog lidera Reforme.
Iza pitanja upućenih njima dvojici, o zvaničnoj temi konferencije (imigracija) i o nezvaničnoj (Faražove ambicije), krio se niz nepostavljenih pitanja: Zašto smo mi ovde? Šta je poenta svega ovoga? Naime, jedva da je neko iza užeg kruga u Londonu čuo za Reformu.
Sklepana operacija
Reforma zaista nije ličila na ono što većina Britanaca smatra političkom strankom. Formirana je 2020. od ostataka Faražovog prethodnog projekta, Bregzit partije, koja je i sama formirana od ostataka UKIP-a. Neobično je i da je Reforma osnovana kao privredno društvo sa ograničenom odgovornošću, sa Faražom kao većinskim akcionarom i počasnim predsednikom.
Donedavno, Reforma je jedva mogla da priušti jednog funkcionera sa punim radnim vremenom i uopšte nije imala sedište. Gavejn Tauler, bivši poslanik UKIP-a i Faražov dugogodišnji saradnik, vodio je operacije iz svoje kuće izvan Londona.
Tamo gde su druge stranke koristile interne ankete i fokus grupe, Reforma se oslanjala na jednog aktivistu za kompjuterom, Aleksa Vilsona.
Povezane vesti
I dok je Reforma doživela nekoliko značajnih podsticaja tokom prethodne godine, snažne rezultate na nekoliko izbora za poslanike u parlamentu i prebeg bivšeg zamenika predsednika Konzervativne stranke Lija Andersona u njihove redove, i dalje je bila nepoznata izvan "Vestminsterskog balona".
Sam Faraž je u odgovoru na pitanje Politico priznao da je potrebno malo poraditi na brendiranju.
Ipak pretnja za torijevce je uvek bila jasna. I Partija za Bregzit i UKIP ozbiljno su nagrizli podršku konzervativaca tokom 2010-ih, primoravajući stranku da skrene udesno kako bi odgovorila.
Ovo je delimično i razlog zašto je Sunak raspisao svoje vanredne izbore za 4. jul, želja da se Reforma uhvati na brzinu, dok stranci nedostaju struktura i resursi da predstavi ozbiljnu pretnju.
U početku je izgledalo da se kocka isplatila. Faraž je najavio da se neće kandidovati na izborima, rekavši da nema vremena za izgradnju pobedničke kampanje. Umesto toga, preferirao je da se fokusira na američku predsedničku kampanju, kako kaže, gde je bio redovan navijač svog prijatelja Donalda Trampa.
Ali u roku od nedelju dana, Faraž se predomislio, a sa njim se preokrenuo i tok kampanje. On se kandidovao za parlament kao lider Reforme, kampanja torijevaca je ostala zbunjena, a njegova stranka je počela da jača u anketama.
Put ka osveti
"Juče sam uzeo slobodan dan. Imao sam normalan dan. Šetao pse. Malo pecao, ušao u pab, znate, normalan dan. To mi je dalo vremena da razmislim, i počeo sam da osećam užasan osećaj krivice“, rekao je Faraž novinarima na brzo organizovanoj konferenciji za medije na kojoj je objavio svoju odluku.
Ova krivica je, kako je rekao, posledica uticaja za koji je verovao da je njegova odluka imala na njegovu bazu strastvenih obožavatelja, koja je ostala uskraćena njegovom odlukom da se ne kandiduje za parlament.
Tanjug/AP/Kirsty Wigglesworth
Ali na delu je bila i druga vrsta rezonovanja. Odbacujući ranije primedbe o sklapanju mogućeg dogovora sa torijevcima, Faraž je više puta spominjao njihovu „izdaju“ po pitanjima koja smatra suštinskim, realizacija Bregzita i smanjenje nivoa imigracije.
Činilo se da je osveta ovoj stranci, koju je napustio 1990-ih zbog njene politike prema EU, u najmanju ruku deo Faražove motivacije, pored prostog uživanja u sposobnosti da podstiče haos, piše Politico.
Drugi dolazak Faraža
Do tog trenutka, izbori 2024. su obećavali "bitku štrebera". Saveznici i Sunaka i opozicionog lidera Kira Starmera, priznaju da su oni marljivi radnic, a ne šoumeni. Obe strane tvrde da je to upravo ono što je potrebno za preokret posrnule britanske ekonomije.
Ali njihov nedostatak šarma ostavio otvoren prostor za harizmatičnu, ili odbojnu, u zavisnosti od ličnog mišljenja, figuru koja će začiniti političku kampanju, kako je Faraž rekao.
Faražov efekat "galvanizacije" bio je očigledan prošle nedelje kada se gomila ljudi okupila u Klaktonu, primorskom gradu u Eseksu gde je on izabrao da učestvuje u trci. Faražov dolazak bio je, rekao je jedan zadivljeni posmatrač, „kao da se Isus pojavio“. Drugi učesnik, manje oduševljen, je otkrio svoja osećanja tako što je bacio milkšejk Faražu na glavu, posle čega je nastao haos.
Faražova odluka da se kandiduje za parlament znači da se on ne može u potpunosti ignorisati i zahteva više razmatranja onoga za šta se zapravo zalaže.
Tanjug/AP/Kirsty Wigglesworth
Reforma je jasno protiv određenih stvari: imigracije, "neto nultog" klimatskog cilja (eliminacija emisije gasova staklene bašte), političke korektnosti, kritike uloge Britanije u istoriji. Ali na pitanje kako izgleda njihova pozitivna vizija za zemlju, zvaničnici Reforme su nejasno aludirali na povratak navodnoj bivšoj slavi Britanije, navodi Politico.
Faraž je govorio o "slobodnijoj Britaniji“ u kojoj "mali čovek“ može da cveta. Pomenuti bivši torijevac Anderson je rekao da želi da vidi "zemlju u kojoj se ne stidimo naše istorije, našeg nasleđa, naše kulture“.
Neki vide implicitni rasizam u ovoj retorici, liniju razdvajanja između Britanaca i nebritanskih građana. Pristalice odbacuju takve zabrinutosti kao "liberalne gluposti".
Osporavan tvrdnjama veterana torijevaca Majkla Heseltajna, ali i nekih građana na mitingu u Klaktonu, da su on i njegova stranka „rasisti“, Faraž je za Politico rekao da je to „smešna“ optužba i „izgovor za to što nema debata”.
Kao i druge dominantne figure desnice, Faraž većinu pitanja o svojim kontroverznim pozicijama odbacuje kao blebetanje „woke“ elite. Pošto nikada nije morao da se suoči sa neugodnom stvarnošću vladanja, pa čak ni predstavljanja biračkog okruga, on nema rezultate sa kojima bi mogao da se poredi. Reforma se nada da će se to promeniti 4. jula.
Šta je sledeća stanica za Faraža i Reformu?
Faraž je spolja optimističan u pogledu šansi svoje stranke na izborima, predviđajući da će osvojiti više od jednog poslaničkog mesta, čak i dok njegovi pomoćnici privatno priznaju da je to malo verovatno.
Kao što je često bio slučaj sa UKIP-om, britanski izborni sistem i geografska rasprostranjenost partijske podrške znači da bi Reforma mogla da prikupi milione glasova dok bi osvojila tačno nula pojedinačnih mesta.
Ali ti milioni glasova imaju sopstvenu moć, oduzimajući podršku Konzervativnoj partiji i potencijalno ih koštajući desetine drugih mesta u tesnoj borbi. Ova pretnja je značila da su i UKIP i Bregzit partija često bili efikasni u primoravanju konzervativnih lidera da promene politiku, bez ikakvog prisustva u Donjem domu.
Tanjug/AP/Kirsty Wigglesworth
Ali budućnost Reforme može da dođe u situaciju da živi ili umre sa Faražovom ličnom bitkom u Klaktonu, mestu koje trenutno drže konzervativci. Ako bude ponovo osujećen, biće to odbacivanje njega lično posle kojeg će se teško vratiti. A ako konačno pobedi na izborima za Donji dom, to bi moglo da promeni igru njegove novonastale stranke.
Obezbeđivanje mesta u parlamentu, plus najmanje 150.000 glasova, značilo bi da se Reforma kvalifikuje za program koji opozicionim partijama dodeljuje značajna javna sredstva za obavljanje svojih dužnosti.
Stranka će takođe privući donore, koji će se pridružiti postojećim bogatim pristalicama kao što su vodoinstalaterski magnat Čarli Malins i Holi Valens, pop pevačica i slavna supruga investitora za nekretnine Nika Kendija.
Pomenuti Faražov prijatelj i saradnik Tauler zamišljao je šta bi bilo kada bi lider Reforme "lutao parlamentom, popio po koje piće, posedeo na terasi za pušenje i proćaskao sa svima". Možda bi bilo još "preletača".
"Vođe drugih stranaka će se usr*ti“, nasmejao se Tauler, prenosi Politico.
Da je sazrelo je vreme za takvu intervenciju, smatra i Henri Hil, vršilac dužnosti urednika veb stranice ConservativeHome, "onlajn biblije" za torijevske aktiviste.
"Čuo sam od kandidata konzervativaca da su od Faražove objave primetili aktiviste koji su jednostavno izašli i pridružili se Reformi“, rekao je on.
Hil je rekao da se vladajuća stranka suočava sa velikim problemom u svojoj bazi, zbog toga što je "manje više bez obzira na kom krilu Konzervativne stranke se nalazite, poslednjih 14 godina bilo razočarenje“.
Komentari (0)