Igre 
Bliže se evroizbori, jedno pitanje ostaje u fokusu: Čime je desnica privolela evropske birače?
Komentari26/04/2024
-13:01
Ostalo je nešto više od mesec dana do izbora za Evropski parlament koji će se održati u zemljama članicama EU od 6. do 9. juna. Izborna kampanja protiče u senci brojnih izazova sa kojima se Evropa suočava, dok je u prvom planu jedan krajnje neuobičajen fenomen - uspon krajnje desnice.
Premda su očekivanja takva da će podrška desnici verovatno porasti u novom sazivu Evropskog parlamenta, ekskluzivno istraživanje koje je kompanija Ipsos sprovela za Euronews pokazuje da bi krajnja i evroskeptična desnica mogla čak i da ostvari pobedu u šest od 27 zemalja članica EU.
Međutim, to neće promeniti osnovnu artimetiku kada su poslanici u pitanju, pa isto istraživanje sugeriše da će proevropske stranke i dalje zauzimati 63 odsto mesta u parlamentu.
Screenshot/Youtube/euronews (στα ελληνικά)
Dok mnogi pokušavaju da odgonetnu šta je to uticalo na rast desnice na Starom kontinentu, čini se da su građane Evrope ovoj političkoj opciji približili upravo svakodnevni životni problemi.
"Evropski građanin danas oseća da mu mnogi problemi sa kojima živi izazivaju nesigurnost. Oseća se slabo, da nema više šta da kaže. Stoga mnogo puta pronalazi neke spasioce, magično rešenje. U tom očajničkom nastojanju, pojavljuju se demoagozi i autoritarni lideri. Ali, to nije rešenje. Rešenje je da se građanin osnaži, da mu se da glas, da ima veće učešće i da bude učesnik. U rešenjima koja moramo da nađemo", rekao je nekadašnji grčki premijer Jorgos Papandreu u intervjuu za Euronews.
Papandreu, koji je pre nekoliko meseci izabran za generalnog izvestioca za demokratiju na sastanku Komiteta za politička pitanja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, smatra da je potreban potpuno novi pristup Evropi, što je u jeku jačanja desnice svojevrsan demokratski izazov.
"Globalno, ali i u Evropi, prošli smo kroz veliku ekonomsku krizu, još uvek prolazimo kroz energetsku, klimatsku, izbegličku krizu, pandemiju i nažalost, rat na našem kontinentu, u našem susedstvu i na Bliskom istoku. Sve ovo zahteva novi pristup Evropi", istakao je on i dodao:
Povezane vesti
"Evropa je projekat, uspešan poduhvat. Možda najinovativniji u istoriji čovečanstva koji je nastao iz nedra brutalnog ratnog nasilja Drugog svetskog rata, da bi se obezbedili mir, demokratija, ljudska prava i prosperitet. I uspela je (Evropa) da to da obezbedi dugi niz decenija", smatra on.
"Kritični izbori sa visokim ulozima"
Da su predstojeći evropski izbori "ključni sa visokim ulozima", smatra potpredsednica fondacije Bertelsman Stiftung Ketrin Kluver Ešbruk koja pak, kaže da uspon krajnje desnice neće opstati jer ove snage "nemaju zajedničku agendu koju bi promovisale da bi izvršile stvarni uticaj na kreiranje politike". Ipak, veruje da desničari mogu izazvati dovoljno problema jednostavnim blokiranjem različitih procesa.
"Šta Evropa želi da bude u svetu u kome su tekstonska pomeranja tolikih razmera? Rivalstvo velikih sila je prava stvar. To osećamo svakog dana u našim lancima snabdevanja, u našim finansijskim izborima, u načinu na koji doživljavamo inflaciju i troškove širom EU", rekla je Kluver Ešbruk u razgovoru za Euronews tokom Delfi ekonomskog foruma.
"I naravno, naša fizička bezbednost ostaje ugrožena jer je rat u Ukrajini daleko od kraja. Ishod rata u Ukrajini je daleko od jasnog. I tako bi se moglo pretpostaviti da evropski birači shvataju da su ovo verovatno izbori sa najvećim ulozima u istoriji Evropske unije. Ali, onda pogledate stope učešća, i iako su ulozi kritični, brojke su i dalje veoma niske", dodala je.
Screenshot/Youtube/euronews (στα ελληνικά)
Naglašava i sve veću udaljenost koju građani osećaju od Brisela, uprkos važnim odlukama za njihove živote koje se tamo donose. Ona je ujedno i pokušala da pruži odgovor zašto se situacija nije promenila ni posle toliko decenija.
"Jednostavan odgovor je da se naše vlade moraju skloniti s puta, odnosno da naše vlade rado odnose pobede koje Brisel ostvaruje", rekla je ona i dodala da se građanima mora reći kada je nešto urađeno uz pomoć Brisela.
"Šefovi evropskih država moraju da učine više da prenesu tu poruku govoreći o Briselu, pre nego što pokušavaju da sami sebi prisvajaju pobede"
Povezane vesti
Koja su ključna pitanja za evropske birače?
Studija objavljena u novom izdanju Evrobarometra Evropskog parlamenta pokazuje da odbrana i bezbednost jesu u mislima birača (31 dosto), ali tek iza borbe protiv siromaštva i socijalne isključenosti (33 odsto) i javnog zdravlja (32 odsto).
Evrobarometar je takođe primetio da građani EU stavljaju odbranu i bezbednost kao prve prioritete u smislu jačanja globalne pozicije EU, ispred bezbednosti hrane i poljoprivrede.
Mir i demokratija se tako smatraju glavnim vrednostima koje treba braniti u narednim godinama, ispred zaštite ljudskih prava, slobode govora, mišljenja i vladavine prava.
Povezane vesti
Očekivano, istraživanje pokazuje da je mir najcenjeniji u Litvaniji, Letoniji, Estoniji i Finskoj.
AP/Ronald Wittek
Međutim, Kluver Ešbruk takođe upozorava da su evroizbori kritični upravo zbog neizvesnosti koju donose američki predsednički izbori u novembru. Kako kaže, američki izbori će biti odlučujući za pomoć Zapada Ukrajini, što će se neminovno odraziti na Evropu.
"Donald Tramp je rekao da želi da se rat u Ukrajini završi prvog dana, a to se može desiti samo povlačenjem podrške i vojne pomoći koja vraća teret na Evropljane zbog čega su izbori koji se održavaju u junu toliko kritični", rekla je.
Kako kaže, tako nešto bi poslalo veoma opasnu poruku autoritarnom savezu koji se formira između Kine, Rusije i Irana.
"Oni prave haos po celom svetu. SAD, kao svetionik, kao svetli grad na brdu, ne mogu da signaliziraju svetu da su svetla u Vašingtonu u suštini ugašena, da se povlače. Ali, to je definitvno na dnevnom redu Donalda Trampa. I učiniće svet mnogo opasnijim i nestabilnijim. I svakako za Evropu, njene građane i EU, takva konstrukcija u svojoj celini dovešće u opasnost ekonomsko blagostanje i naravno, fizičku bezbednost", zaključila je Kluver Ešbruk u razgovoru za Euronews.
Komentari (0)