Godinu dana od izbora u Belorusiji – zemlja u dubokoj krizi, a odnosi za Zapadom nikad gori

Devetog avgusta prošle godine, održani su predsednički izbori u Belorusiji na kojima je, prema zvaničnim podacima, ubedljivo pobedio Aleksandar Lukašenko. U tom trenutku je na vlasti u Belorusiji bio već 26 godina. Ovakav rezultat izazvao je do tada neviđene proteste protiv vlasti u zemlji, koji su trajali nekoliko meseci. Godinu dana posle spornih izbora, evropsko-beloruski odnosi su nikad gori, a kriza u zemlji daleko je od kraja. 

"80.23 odsto birača glasalo je za Aleksandra Grigorijeviča Lukašenka – ove reči bile su okidač za proteste. Demonstranti su  smatrali da su izbori pokradeni i da je pobedila Svetlana Tihanovska.

Ona se kandidovala umesto svog muža, koji je tada bio u zatvoru, a od vlasti je bila prilično potcenjena. Dan posle izbora otišla je u Litvaniju, iz, kako je rekla, straha za svoj život.   

Na demonstracijama ali i pošto su utihnule, do danas je uhapšeno i optuženo oko 37.000 ljudi. Do jula, ugašeno je oko 50 NVO.   

Zbog brutalnog razbijanja protesta i neregularnosti izbora, EU je tri puta sankcionisala različite pojedince u beloruskoj vladi I samog  Lukašenka. Jači set sankcija usledio je posle preusmeravanja aviona Rajanera koji je leteo za Litvaniju, u Minsk u maju i hapšenja opozicionog novinara Romana Protaševiča i njegove devojke Sofije Sapege.

Ovaj put zabranjen je prelet i sletanje beloruskih letelica na teritoriju EU. Tome se, kao kandidat za članstvo, pridružila i Srbija. Sankcije su uvele i SAD. 

Četiri susreta Lukašenka i Putina od izbora

Od izbora 2020. Lukašenko se četiri puta sreo sa Vladimirom Putinom. Iza zatvorenih vrata, i bar za javnost, bez velikih reči. Iako politički poljuljan, Lukašenko smatra da uspešno odoleva pritiscima. 

"Ispada da smo jači od onih koji sprovode takozvane obojene revolucije. Sada će Zapad da razmotri taj koncept na beloruskom primeru. Jer, u Belorusiji taj plan ne može da uspe", rekao je Lukašenko. 

Svetlana Tihanovska i dalje je u Litvaniji, a za godinu dana je postala relevantan faktor za međunarodonu zajednicu. 

"Nema više lepe slike demonstracija na ulicama, ali promene će se desiti. Ne znamo šta će prelomiti situciju i dovesti do njih. Ali uvek kažem, Sovjetski Savez se raspao za 6 dana", navela je Tihanovska.  

Novih tenzija ne manjka. U toku je  beloruski spor sa Litvanijom, ne samo zato što štiti liderku opozicije već tvrdi da joj Belorusija namerno šalje migrante sa Bliskog istoka. Sa pažnjom se izveštavalo i o beloruskoj sprinterki koja je iz Tokija odbila da se vrati u Minsk i potom dobila poljsku vizu.   

"Skoro sve u ovoj krizi je vezano za nepredviđene greške Lukašenka. Ne verujem da će se za pola godine u zemlji javiti neka snaga koja će ga zbaciti sa vlasti. Ali to ne znači da će mu pozicija biti bolja niti da će ostati jaka", rekao je Artjom Šraibman, beloruski politički analitičar. 

Dok Lukašenko građanima Belorusije govori kako se sam bori protiv celog sveta, tamošnja opozicija veruje da bi taj svet trebalo da bude još ažurniji.

Đukić: Najdublja kriza u istoriji Belorusije

Diplomata Srećko Đukić je ocenio da se Belorusija, godinu dana nakon nepriznatih izbora, nalazi u najdubljoj krizi u istoriji. Kaže da su mnogi 2020. označili kao najznačajniju godinu u beloruskoj istoriji, ali da su svi saglasni da je model koji je Lukašenko uporno gradio iscrpeo svoje generičke snage i da mora da doživi totlni remont.  

Đukić kaže da Lukašenko za opstanak na vlasti može da zahvali jedino svestranoj podršci Vladimira Putina, i to ne samo u novcu, već i u svim resursima koji su potrebni da se održi beloruski model.  

On objašnjava da EU i SAD nastoje da se u Belorusiji hitno održe kredibilni izbori na osnovu dogovora svih relevantnih političkih faktora unutar same Belorusije, ali dodaje da tako nešto nije na vidiku.  

Podseća i da je bilo reči o novom ustavu koji je Lukašenko ponudio kao jedan od mogućih izlaza, ali da je to na dugom štapu.  

Srećko Đukić je istakao i značaj ekonomije i rekao da Belorusija ne može bez zapadnog tržišta. Kako kaže, pitanje je koliko Rusija može sve to da supstituiše.  

“Istovremeno, tu se igra ne samo finansijska utakmica, već i važna geostrateška igra. Zamena Lukašenka nekim drugim, uslovno rečeno, Lukašenkom, je pitanje koje Rusiju veoma interesuje. Da li će taj lider biti dovoljno proruski orijentisan i vezan za Rusiju”, rekao je Đukić.