Da li eskalira "hibridni rat" u Evropi: Nakon presecanja kablova u Baltičkom moru rastu strahovi od novih sabotaža
Komentari23/11/2024
-21:06
Nakon što je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu 2022, a zapadne zemlje poslale ogromnu količinu naoružanja u tu zemlju, učestali su "neobjašnjivi incidenti" u Zapadnoj Evropi, na Baltičkom i Severnom moru. Posle raznošenja gasovoda "Severni tok 2" u vlasništvu Rusije i Nemačke, misteriozni požari počeli su da izbijaju u fabrikama oružja NATO zemalja, dok su zabeležene razne sabotaže, sajber napadi, pa čak i navodni pokušaji ubistva.
Najnovija eskalacija usledila je presecanjem dva podvodna kabla na dnu Baltičkog mora u nedelju i ponedeljak. U pitanju je telekomunikacioni kabl dužine 1.170 km između Finske i Nemačke, dok je 218 km duga internet veza između Litvanije i švedskog ostrva Gotland prestala da radi u nedelju.
Dodatnu zabrinutost u NATO zemljama stvara potencijalni odgovor Rusije na napade američkim balastičkim raketama duboko u njenu teritoriju, nakon što su SAD dale zeleno svetlo.
Prethodno je prošlog četvrtka blizu Irske, jugozapadno od ostrva Man, primećen ruski brod "Jantar", koji je ratna mornarica te zemlje ispratila van irske ekskluzivne ekonomske zone (EEZ) u petak, tri sata posle ponoći. On se takođe kretao blizu podvodnih optičkih internet kablova.
Okeanografsko plovilo označeno je kao špijunsko, dok je incidente na Baltiku nemački ministar odbrane Boris Pistorijus označio kao sabotažu i "hibridni rat", ali nije imenovao krivce. On je tom prilikom rekao da "niko ne veruje da su kablovi presečeni slučajno".
Švedski i litvanski ministri odbrane rekli su da su "duboko zabrinuti" što je kabl koji povezuje njihove dve zemlje prekinut.
"Situacije poput ove moraju se proceniti uz pozadinu rastuće pretnje koju Rusija predstavlja u našem susedstvu“, naveli su ministri Pal Jonson i Laurinas Kasčijunas u saopštenju, uz poziv da se sankcije upotrebe kao odgovor na akte sabotaže.
Nemačka i Finska su takođe izrazile ozbiljnu zabrinutost zbog presecanja komunikacionog kabla "C-Lion1", upozoravajući da je bezbednost Evrope ugrožena "ruskim ratom ali i hibridnim ratovanjem zlonamernih aktera”.
Takođe, nemačka policija ponudila je podršku švedskim i finskim vlastima u istrazi, izjavio je u sredu portparol nemačkog Ministarstva unutrašnjih poslova.
"U toku je intenzivna istraga da bi se utvrdilo da li se sumnja na sabotaže na ovoj važnoj vezi. Naša savezna policija u kontaktu je sa švedskim i finskim vlastima", kazao je portparol.
Najnovijem incidentu prethodilo je privremeno zatvaranje podmorskog gasovoda između Finske i Estonije nakon što ga je oštetilo sidro kineskog teretnog broda.
Za to vreme, ruski brodovi u Severnom i Baltičkom moru izazvali su sve veću zabrinutost zemalja NATO u regionu. Belgija je pokrenula istragu početkom 2023. nakon što je ruski "špijunski brod" u blizini njene obale Severnog mora bio navodno istraživao ključne energetske i komunikacione veze.
U julu 2024, Finska je saopštila da je ruski istraživački brod narušio njene teritorijalne vode, ubrzo nakon što je ta zemlja postala članica Severnoatlanstske alijanse.
Ruski brodovi su sistematski pregledali kritičnu infrastrukturu, uključujući vetroelektrane, cevovode i kablove u Severnom i Baltičkom moru, navodi se u izveštaju nemačkih medija televizija NDR, VDR i lista Sueddeutsche Zeitung.
Povećana aktivnost dronova oko nove infrastrukture izazvala je sumnju da se terminali izviđaju "u svrhu sabotaže", rekli su nemački zvaničnici. Prema pisanju nemačkih medija, navodno izviđanje je izvela ruska bespilotna vojna letelica.
U aprilu su Estonija i druge baltičke zemlje upozorile da široko rasprostranjeno ometanje GPS-a povećava opasnost od nesreće u vazduhoplovstvu. Za poremećaj lokacijskih usluga okrivljena je ruska „hibridna aktivnost“ u regionu.
Smetnja je dovela do toga da finski prevoznik "Finer" obustavi letove za estonski grad Tartu, blizu ruske granice. Piloti avio-kompanije su primetili povećanje smetnji od 2022. godine, uključujući vazdušni prostor u blizini ruske Kalinjingradske oblasti na Baltičkom moru, piše portal Barrons.
Medijima kruže zavere od antisemitskih grafita do zapaljive naprave u avionu
Incidenti nisu bili ograničeni na more i već neko vreme su tema diskusije u NATO zemljama. Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok rekla je u oktobru da Moskva koristi "hibridna sredstva“ kako bi ciljala Nemačku.
"Vidimo mnogo, mnogo primera, iznova i iznova“, kazala je ona tada.
Berbok je dodala da dronovi ne lete iznad industrijskih postrojenja "da bi posmatrala prelepi pejzaž", već zato što se tamo nalaze hemijski park i skladišta za nuklearni otpad.
Na opasnost od ovog "hibridnog rata" u medijima je upozoravao i šef nemačke obaveštajne službe Bruno Kal, rekavši da je smatraju veoma realnom.
"Moskva je ubrzala sopstvene pripreme da bi mogla da deluje vojno protiv Zapada“, rekao je Kal.
Bilo je i dosta optužbi za sajber napade od početka rata u Ukrajini, pa se Estonija navodno odbranila od jednog još 2022. i za to okrivila Rusiju. Iste godine, norveška policija je uhapsila nekoliko ruskih državljana opremljenih dronovima i kamerama koji su se nalazili u blizini naftne i gasne infrastrukture.
"Ono što je novo u vezi sa napadima viđenim poslednjih godina je njihova brzina, obim i intenzitet, olakšan brzim tehnološkim promenama i globalnoj povezanosti“, pisalo je u saopštenju NATO-a iz juna.
Alijansa je takođe ponudila slanje specijalnih timova za hinridni rat kao podršku pogođenim zemljama.
Vašington je reagovao u utorak kada je Metju Miler, portparol Stejt departmenta, rekao da su SAD "izuzetno zabrinute” zbog pretnje hibridnim ratovanjem i da su američke diplomate u bliskom kontaktu sa evropskim saveznicima.
Nedavni incidenti uključivali su nekoliko navodnih zavera koje su mogle da dovedu do ubistava, ili čak većeg broja žrtava. Tokom leta, američke i nemačke obaveštajne službe su navodno osujetile rusku zaveru da se ubiju rukovodioci evropske odbrambene industrije, uključujući generalnog direktora vodećeg nemačkog proizvođača oružja, Rajnmetala.
Početkom ovog meseca, britanska antiteroristička jedinica je saopštila da je istraživala navodnu rusku zaveru sa zapaljivim uređajima skrivenim u avionu koji je leteo ka Velikoj Britaniji, što je, kako se navodi, mogla biti vežba za sličan napad na SAD i Kanadu.
Priče o nekim tzv. zaverama deluju poprilično amaterski. Na primer francuski obaveštajci tvrde da je grupa Moldavaca regrutovana da sprovede niskobudžetnu kampanju antisemitskih grafita koristeći šablone Davidove zvezde širom Pariza, u pokušaju da pojača društvene podele zbog rata u Gazi.
Komentari (0)