Stezanje obruča oko Rusije: Švedska ulaskom u NATO ojačala "zapadni front", Putin za sada bez komentara

Komentari

Autor: Euronews Srbija, Newsweek, TASS, Tanjug

08/03/2024

20:05

Stezanje obruča oko Rusije: Švedska ulaskom u NATO ojačala "zapadni front", Putin za sada bez komentara - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Ruska invazija na Ukrajinu u februaru 2022. navela je Švedsku da se samo tri meseca kasnije kasnije prijavi za članstvo u NATO. Istovremeno se prijavila i Finska. Alijansa je brzo uputila poziv obema državama na svom samitu u Madridu u junu, nakon trilateralnog memoranduma sa Ankarom o borbi protiv terorizma i ukidanju embarga na izvoz oružja Turskoj.

U aprilu 2023. Finska je postala 31. članica NATO-a. Švedska je, međutim, naišla na više prepreka. Kao odgovor na turske zahteve, švedska vlada je napravila značajne izmene u svojim domaćim zakonima o borbi protiv terorizma. Ali, iza kulisa, Turska je postavila dodatne zahteve u vezi sa pitanjima koja nisu povezana sa Stokholmom. Ankara je nameravala da kupi američke borbene avione F-16 i unapredi svoju integraciju sa EU, fokusirajući se na reforme carinske unije i liberalizaciju viznog režima. Diskusije u turskom parlamentu su počele u oktobru 2023, a predsednik Redžep Tajip Erdogan je na kraju ratifikovao protokol, podržavši članstvo Švedske u NATO nakon odobrenja parlamenta.

Posle opsežnih pregovora i diplomatskih napora, Švedska je prevazišla poslednju prepreku za ulazak u NATO 26. februara, kada je mađarski parlament konačno glasao za ratifikaciju švedske kandidature za članstvo. Mađarska je ranije odlagala odobrenje, pozivajući se na kritike Stokholma na račun stanja demokratije u toj zemlji.

Švedska je tako 7. marta konačno postala punopravna članica NATO saveza. Ova tranzicija omogućava zemlji da u potpunosti učestvuje u aktivnostima Alijanse, a ne samo da posmatra sastanke Severnoatlanskog saveta i Vojnog komiteta NATO-a. Sada će se intenzivirati aktivno učešće u vojnim vežbama, planiranju nabavke oružja i razmeni informacija.

Čeka se komentar Putina

U međuvremenu, rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je us redu da će preduzeti "vojno-tehničke" korake kao odgovor na pristupanje Švedske Severnoatlanskom savezu (NATO).
Ruski predsednik Vladimir Putin otvoreno je govorio o svom protivljenju širenju NATO-a, a kao jedno od opravdanja za svoju invaziju na Ukrajinu 24. februara 2022. naveo je mogućnost rasta alijanse.

"Ovo nije prvi put da viđamo ovakve izjave od ruskih predstavnika i to nije nešto što nas pogađa", rekla je za Njuzvik pres služba švedskog Ministarstva spoljnih poslova - "Mi sami donosimo odluke kada je u pitanju bezbednosna politika".

Dok Putin tek treba javno da komentariše pristupanje Švedske NATO-u, njegov portparol Dmitrij Peskov dao je ranije odgovor na pitanje Njuzvika da li je Mađarska glasala za ratifikaciju kandidature Švedske.

"Kao što smo više puta rekli, proširenje NATO-a ni na koji način ne doprinosi stabilnosti i bezbednosti na kontitentu", rekao je Peskov.

Portparolka ruskog minsitarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je tokom brifinga za novinare da će odgovor Rusije na članstvo Švedske u NATO biti određen akcijama Stokholma.

"S naše strane, pažljivo ćemo pratiti šta će Švedska raditi u agresivnom vojnom bloku, kako će svoje članstvo u stvarnosti sprovesti i, shodno tome, polazeći od toga, formulisaćemo kurs naše politike odgovora i uzvratnih koraka vojske kako bi se suzbile pretnje po nacionalnu bezbednost Rusije koje se pojavljuju kao rezultat", rekla je Zaharova, a preneo TASS.

"Prst u oko", ali i "potencijalni rizik po Rusiju"

Spoljnopolitički komentator Miroslav Stojanović izjavio je danas da je je ulazak Švedske u NATO na neki način približavanje tog vojnog bloka granicama Rusije, od Severnog, pa do Crnog mora, što, dodaje on, na neki način predstavlja rizik i opasnost za Rusiju, zbog čega ona pojačava deo fronta prema zapadu.

"To je izazvano činjenicom da se prave veliki vojni manevri, i to je razlog da Rusija prema tom delu svoje granice pojačava vojno sopstveno prisustvo, jer su vojni manevri uvek neka vrasta izazova i provokacije, ne samo vojničke nego i političke i na njih se obično tako i odgovara", naveo je on za Tanjug.

Stojanović kaže da postoji postoji opasnost da rat u Ukrajini, koji je pao u drugi plan od početka rata na Bliskom istoku, izazove sukobe daleko širih razmera, odnosno sukob između NATO-a i Ruske Federacije.

"Za sada je to takozvani posrednički rat u Ukrajini preko savetnika, specijalnih jedinica koje pomažu ili u obuci ili u opremanju novog naoružanja koje stiže sa Zapada. To je do sada bila javna tajna, na neki način je na nju upozorio nemački kancelar Šolc kada je pokušavao da zaustavi isporuku raketa Taurus, raketama dugog dometa do 500 kilometara, objašnjavajući da bi morali njih tamo da opslužuju i kontrolišu nemački vojnici, što on ne bi želeo", objasnio je on.

S druge strane, politički filozof Dragoljub Kojičić rekao je danas da pristupanje Finske i Švedske u NATO danas ne predstavlja veliki problem, ali napominje da potencijalno predstavlja veliki problem kada dođe do globalizacije konflikta u Ukrajini.

On je za Tanjug rekao da ulazak Finske i Švedske u NATO nije samo "prst u oko" Rusiji, već da je to pre svega "prst u oko" građanima Finske i Švedske zato što, kako je objasnio, te zemlje nikada nisu imale problema sa Rusijom, pa čak ni sa Sovjetskim Savezom, već su koegzistirale na miran način.

"Postoji jedan izraz finalnizacija, to znači kako da se ponaša mala zemlja u susedstvu jedne jako velike kao što je bio Sovjetski Savez, i Finska je to tokom decenija sprovodila na jedan vrlo elegantan i efikasan način. Šta je bilo potrebno Finskoj i Švedskoj da se svrstaju na jednu protivničku stranu, što Rusiji svakako ne može da bude simpatično", naveo je on.

Odgovarajući na pitanje da li sada rat u Ukrajini, koji je pao u drugi plan kada je počeo rat u Izraelu, preti da se proširi i na istoku Evrope, Kojčić je rekao da je očigledno da se sužava protok događaja i da je došlo do vrhunca kada konflikt više ne može da se održava na nivou na kom se do sad održavao.

"Izgleda da je upumpavanje različitih oružja i političke volje da se eskalira konflikt zaista doguralo do duvara, i takođe se bojim da je opšta polarizacija na vrhuncu. Moram da dodam da s obzirom da se uslovno rečeno nalazimo u izbornoj godini koja se tiče oko 4,5 milijarde čovečanstva - to je jedna vrsta refenrendumske godine kada će se odlučivati o sudbini sveta", izjavio je on.