Sve o evropskim izborima: Osam ključnih pitanja pred glasanje koje će oblikovati političku sudbinu Starog kontinenta

Evropska unija je u režimu kampanje 100 dana pred parlamentarne izbore u junu. Kako oni funkcionišu? Euronews donosi vodič u kojem se nalazi sve što bi trebalo da znate.  

Na izborima širom kontinenta biće izabrano 720 poslanika za Evropski parlament. To će biti za 15 poslanika više nego što je bilo u prethodnom sazivu, a razlog povećanja je prilagođavanje demografskim promenama u nekoliko država članica EU.

Evropski parlament je jedina institucija EU čije predstavnike direktno biraju glasači. Druga dva glavna tela se biraju indirektno. Da bi se konstituisala Evropska komisija neophodno je odobrenje Evropskog parlamenta, dok Savet EU čine ministri iz država članica koje određuju nacionalne vlade.

Ove tri institucije rade zajedno, ali ne uvek istovetno, na unapređenju zakonodavstva u širokom polju oblasti kao što su klimatska pitanja, regulacija digitalne sfere, migracija i azil, jedinstveno tržište, zaštita životne sredine i zajednički budžet.

Kada će izbori biti održani?

Izbori za Evropski parlament su zakazani između 6. i 9. juna. Biće organizovani prema pravilima koja važe u svakoj od država članica. Glasači će birati predstavnike svoje zemlje na otvorenim, poluotvorenim i zatovrenim listama. Nastojanja da se uvedu transnacionalne lsite za sada nisu rezultirala uspehom.  

Profimedia

Izbori počinju u Holandiji u četvrtak 6. juna, a zatim se nastavljaju u Irskoj u petak 7. juna. Letonija, Malta i Slovačka organizuju glasanje u subotu 8. juna, a sve preostale zemlje u nedelju 9. juna.  

U Češkoj i Italiji glasanje će trajati dva dana – u petak i subotu u Češkoj, a u subotu i nedelju u Italiji.

Sa koliko godina se stiče pravo glasa?

Odgovor na ovo pitanje je drugačiji i zavsi od države u kojoj se glasa. U većini članica EU miminalan broj godina potreban za glasanje je 18. Međutim, prethodnih godina određeni broj zemalja je spustio taj prag u cilju povećanja izlaznosti. U Grćkoj mogu da glasaju oni koji su napunili 17 godina, a u Belgiji, Nemačkoj, Malti i Austriji donja granica je spuštena na 16 godina.  

Nasuprot tome, minimalan broj godina koji je potreban da bi se ušlo u Evropski parlament kreće se od 18 u zemljama poput Nemačke, Francuske i Španije do čak 25 u Grčkoj i Italiji. Svi građani EU imaju pravo da se kandiduju u drugoj zemlji Unije, ali pod uslovom da u toj zemlji imaju boravak.

Da li ovo znači da će veći broj ljudi izaći na birališta? 

To je jedno od glavnih pitnja u Briselu. Izbori za Evropski parlament decenijama su bili obeleženi slabom izlaznošću. Na prošlom glasanju 2019. godine ta brojka je bila 50,66 odsto, što je prvi put da je izlaznost bila veća od polovine upisanih još od 1994. godine.  

Ove godine, u bloku se nadaju da će ponovo izaći više od 50 odsto birača. U praksi to znači da je za to potrebno da na birališta dođe 185 miliona ljudi, a procenjuje se da ima ukupno 370 miliona građana sa pravom glasa.  

Profimedia

Ključni demografski podatak za praćenje izlaznosti je procenat mladih koji će glasati. To objašnjava zašto su se zvaničnici EU fokusirali i na Tejlof Svift, ali i druge poznate ličnosti. Cilj je da se ubede generacija Z i milenijalci da izađu na glasanje.

Da li je glasanje obavezno? 

Izlazak na birališta je obavezan samo u četiri države članice: Belgiji, Bugarskoj, Luksemburgu i Grčkoj. Međutim, ova odredba se ne sprovodi strogo. U 2019. godini Grčka je zabležila odziv od 58,69 odsto, a Bugarska samo 32,64 odsto.  

Ipak, građanima se preporučuje da glasaju da bi se njihov glas čuo.  

Može li se glasati iz inostranstva? 

Generalno može. Ali i to je različito od države do države. Sve članice osim Češke, Nemačke, Irske, Luksemburga, Malte, Holandije, Austrije i Slovačke dozvoljavaju građanima da glasaju u ambasadama i konzulatima, ali za to je uglavnom potrebna ranija registracija (Bugarska i Italija omogućavaju ovu opciju isključivo u drugoj zemlji EU).  

Istovremeno, Belgija, Nemačka, Estonija, Španija, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Mađarska, Holandija, Austrija, Slovenija, Finska i Švedska dozvoljavaju glasanje poštom, a u nekim slučajevima čak i troškovi poštarine mogu biti nadoknađeni.

Tanjug/(AP Photo/Jean-Francois Badias)

Pored toga, Belgija, Francuska i Holandija dozvoljavaju glasanje preko punomoćnika. Ako neko nije u mogućnosti da glasa, može da ovlasti drugu osobu da glasa u njegovo ime. Estonija je jedina država koja dozvoljava elektronsko glasanje.  

S druge strane, manji broj država članica nema opciju glasanja iz inostranstva, a to su Češka, Irska, Malta i Slovačka. Više informcija o načinima za glasanje dostupno je na posebnom portalu.  

Kada ćemo znati rezultate? 

Rezultati izbora u svakoj državi članici neće biti objavljivani pre nedelje uveče. Na taj način se sprečava da zemlje koje glasaju ranije utiču na glasanje u drugim članicama.  

Očekuje se da službe Evropskog parlamenta objave prve preliminarne procene u 18.15 po srednjeevropskom vremenu u nedelju, a prve projekcije potpunih rezultata u 20.15. Ti podaci će biti zasnovani na kombinaciji prebrojanih glasova i istraživanja javnog mnjenja.  

Do 23 časa, kada sva birčka mesta u svim državama budu zatvorena, imaćemo pouzdan i sveobuhvatan uvid u kompoziciju sledećeg Evropskog parlamenta.  

Šta se dešava posle izbora? 

Ubrzo nakon što se izbori okončaju, nacionalne vlasti će komunicirati s Parlamentom kako bi mogla da se konstituiše izvršna vlast.  Evroposlanici će se organizovati u političke grupacije prema ideologiji i prioritetima. Za grupu u Evropskom parlamentu je neophodno minimum 23 poslanika iz najmanje sedam država članica. Evropalamentarci koji ostanu van grupa će biti samostalni i imaće manje vremena i prostora u debatama.  

Aktuelni saziv ima sedam grupa: Evropska narodna partija (EPP), Socijalisti i Demokrate (S&D), Obnovimo Evropu, Zeleni/Evropski slobodni savez, Evropski konzervativci i reformisti (ECR), Identitet i demokratija (ID) i Levica.  

Tanjug/AP Photo/Jean-Francois BadiasEvropski

Novi saziv prlamenta imaće premijeru 16. jula kada će biti održana prva plenarna sednica. Tog dana će 720 polanika izabrati predsednika parlamenta. Prva sednica bi trebalo da traje do 19. jula i na njoj će se obrazovati odbori i pododbori. Međutim, pozicije predsednika odbora koje glavne grupe međusobno dele biće objavljene tek u danima nakon plenarne sednice.  

Šta je proces Spitzenkandidaten? 

Evropska unija je 2014. godine uvela jednu novinu. Uoči parlamentarnih izbora od svake stranke se traži da javno odredi glavnog kandidata (Spitzenkandidat) za predsednika Evropske komisije. Reč je o najmoćnijoj i najuticajnijoj instituciji EU. Taj predizbor imao je za cilj da Komisija bude više demokratska i odgovornija u očima evropskih birača.  

Nakon što je Evropska narodna partija ostvarila pobedu na izborima i osvojil 221 poslaničko mesto, evropski lideri su poštovali novi sistem i postavili su Žan Klod Junkera na čelo EK jer je on bio kandidat EPP. Njegova kandidatura je odobrena apsolutnom većinom.  

Međutim, 2019. godine je došlo do iznenađujućeg obrta. Kandidat kojeg je nominovala EPP Manfred Veber je potisnut od strane evropskih lidera (pre svega od strane francuskog predsednika Emanuela Makrona). Na taj način je Ursula fon der Lajen, koja nije bila angažovana u kampanji, došla na čelo Evropske komisije.  

EPA-EFE/JULIEN WARNAND

Ursula fon der Lajen je izabrana veoma tesnom većinom, a analitičari i novinari su objavili da je proces Spitzenkandidaten “mrtav”.  

Ove godine na delu je pokušaj da se taj sistem oživi, a Fon der Lajen je obajvila svoju kandidaturu. Socijalisti, Zeleni i Levica takođe su preduzeli korake da imenuju svoje kandidate, međutim druge grupe, kao što su Obnovimo Evropu i ID, i dalje izbegavaju sistem jer ona nema osnovu u ugovorima EU.  

Bez obzira na to odakle dolazi kandidat, Parlament će održati plenarnu sednicu od 16. do 19. septembra, a na njoj će kandidat izneti svoj politički program u cilju da dobije podršku najmanje 361 poslanika.  

Ako se predsednik Evropske komisije izabere na toj sednici, parlament će početi saslušanja nominovanih za pojedinačne resore. Prošli put su na tim saslušanjima tri predložena kandidata odbijena.  

Kada svi kandidati za komesare "prežive" saslušanja, koja mogu da se oduže i da traju satima, parlament glasa o poverenju celoj Komisiji. Tek kada bude izglasan, novi sastav Evropske komisije započinje novi petogodišnji mandat.