Igre 
"Probni balon" ili nešto opasnije? Makronova izjava o slanju trupa u Ukrajinu ogolila pukotine među NATO silama
Komentari28/02/2024
-17:00
Izjava francuskog predsednika Emanuela Makrona da ne isključuje slanje zapadnih trupa u Ukrajinu razotkrila je pukotinu u naizgled ujedinjenom evropskom frontu, izazvaši javnu prepirku sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom i brze demante mnoštva drugih zemalja. Ako je u pitanju bio samo "probni balon" rezultat je više nego jasan - evropske države nisu spremne za otvoreni rat sa Rusijom.
"Uradićemo sve što je potrebno da osiguramo da Rusija ne može da pobedi u ovom ratu", kazao je zloslutno Makron u ponedeljak na samitu EU lidera u Parizu, odmah nakon što je Šolc dao potpuno suprotnu izjavu povodom slanja nemačkih "Taurus" krstarećih raketa dometa 50 kilometara.
"Ne možemo biti povezani ni u jednoj tački, na jednom mestu sa ciljevima koje ovaj sistem može da dosegne. Takođe je neophodno da to bude jasno. Čudi me da neke ljude to čak ni ne pogađa, da ni ne razmišljaju o tome da li to što radimo može da dovede do neke vrste uplitanja u rat“, rekao je Šolc novinarima u Berlinu, uoči polaska za Pariz.
Dvojica lidera zemalja članica NATO i EU, koji bi trebalo da blisko koordiniraju nastupe u vezi potencijalnog Trećeg svetskog, su se umesto toga raspravljali, prenosi Tagesšpigel. Pravdajući svoj stav o slanju trupa, Makron je ne tako diskretno aludirao na prethodne nemačke stavove.
Tanjug/AP/Omar Havana
Francuski lider je takođe, odmah po odbijanju slanja "Taurusa" Ukrajini najavio formiranje "koalicije za oružje dugog dometa".
Bez obzira na upadljivo različite izjave Šolc je zahvalio Makronu na pozivu, "koji je znak jako dobre saradnje Nemačke i Francuske", dok je diskusiju o Ukrajini nazvao "veoma dobrom debatom". Jedino je istakao da je raspravljano o "nekoliko neobičnih" stvari.
Treba napomenuti da je stav NATO-a od samog početka rata pre dve godine bio da se ne ulazi u otvoreni sukob sa Rusijom, dok je Berlin, makar u svojoj retorici stalno isticao da nema nameru da eskalira sukob. U praksi se pokazalo da je Makronova izjava o eskalaciji slanja naoružanja bliža realnosti jer je Nemačka, na primer, u prošlosti odlučno odbacivala ideju da nemački tenkovi ponovo ratuju sa ruskim na ukrajinskim stepama, ali onda poslala "Leoparde".
Povezane vesti
Šolc je i pored trenutnog odbijanja da pošalje "Tauruse" ipak osetio potrebu da direktno negira mogućnost slanja NATO trupa.
"Neće biti kopnenih trupa iz evropskih zemalja ili NATO-a", napisao je on kratko na mreži X u utorak.
Tanjug/AP Photo/Matthias Schrader
Jasan je bio i portparol američkog Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi.
"Neće biti američkih trupa na kopnu u borbenim ulogama u Ukrajini", saopštio je on.
Iz kabineta britanskog premijera Rišija Sunaka stigla je slična, ali ne baš umirujuća poruka, kako Ujedinjeno Kraljevstvo nema planove za slanje većeg broja trupa "izuzev malog broja koji podržava ukrajinsku vojsku, uključujući medicinsku obuku".
Finski predsednik Sauli Ninisto, koji je takođe bio na sastanku u Parizu, rekao je za javni servis Yle da "postoji široko prihvaćeni utisak da neće biti vojnog prisustva" u Ukrajini, što je takođe i pozicija Finske.
Kabinet italijanske premijerke Đorđe Meloni saopštio je da „podrška Italije ne uključuje prisustvo trupa iz evropskih ili NATO država na teritoriji Ukrajine“.
Povezane vesti
Lavini negativnih izjava o slanju trupa pridružile su se i druge NATO zemlje poput Španije, Poljske, Češke i Slovačke.
Rašeta: Populistička izjava Makrona
Posledice Makronove izjave su više nego očigledne, ali su njeni motivi manje jasni. Ipak, analitičar Dragoslav Rašeta iz "Novog Trećeg puta" ne misli da je u pitanju pravi poziv na vojnu intervenciju Zapada.
"Makronovu izjavu više smatram populističkom u određenoj meri, zato što ne verujem da bi situacija mogla baš naglo da se pogorša, da bi NATO uopšte razmišljao o stavljanju čizama u Ukrajinu, ali svakako je reč o tome da Evropa pokušava da proširi koaliciju zemalja koje će obučavati i naoružavati Ukrajinu", kazao je on za Euronews Srbija.
Ipak, stručnjak smatra da je u pitanju neka vrsta buđenja širom Evrope, te da ono što je Makron rekao nije toliko različito u odnosu na prethodna upozorenja koje je sama Nemačka slala.
"Dokle god traje ta nesigurnost što se tiče (američkog prim. aut.) Kongresa, da li će on izglasati uopšte i koliki će biti paket pomoći o kojem se govori, da postoji šansa da se nađe u samom Donjem domu Kongresa, a reč je o dosta manjem iznosu, nekih 30 milijardi umesto 60 za Ukrajinu, mislim da je to određeno buđenje Evrope. Kao što smo imali i izjave Nemačke bezbednosne službe, da se mora spremiti za širi frontovni rat sa Rusijom u budućnosti. Tako da mislim da je sve upućeno ka tom smeru", navodi Rašeta.
Radulović: Jasno da se retorika zateže
Vojni analitičar Vlade Radulović rekao je da izjava Makrona u ovom trenutku nije naišla na podršku jednog dela članica zemalja NATO-a, istakavši izjavu čeških i slovačkih zvaničnika, kao i izjavu generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga koji je rekao da ne postoje planovi za raspoređivanje vojnika na teritoriji Ukrajine.
On je za Tanjug izjavio da, ukoliko se sledi analogija da se svaka izjava, naročito zvaničnika jedne takve zemlje, nekoliko puta izmeri i proceni, onda očigledno postoje neke stvari u pozadini za koje javnost ne zna, a koje su, smatra on, verovatno u velikoj meri uticale na to da do te izjave dođe.
"Jasno je da se retorika zateže, čini mi se da i dalje podižemo lestvicu kada je u pitanju odnos Istoka i Zapada. Možda neočekivano posmatrajući neke ranije Makronove izjave, pa čak i poziciju Francuske koja je u jednom trenutku delovala kao zemlja koja može da bude neka vrsta posrednika. Nisam očekivao u ovakvom formatu tako nešto da se kaže, naročito ne kada pogledate situaciju u SAD oko Kongresa i paketa pomoći, kao i apsolutno izvesnog članstva Švedske u NATO-u", naveo je analitičar.
Radulović kaže da on lično nije očekivao takvu izjavu Makrona u ovom trenutnu, ali dodaje da verovatno zvanični Pariz ima razlog zašto je on to rekao.
Nemačka i Francuska se prepucavaju oko toga ko je više pomogao
Trzavice na relaciji Šolca-Makron oko vojne pomoći Ukrajini polako se pretvaraju u širi konflikt dve vodeće EU sile, pa su nemački zvaničnici uzvratili, otprilike rekavši da je Makron jak na rečima, ali da Francuska nije ni približno toliko pomogla Ukrajini kao Nemačka.
Tako je Ulrih Lehte iz Stranke slobodnih demokrata (FDP), člana Šolcove koalicije, rekao da je "prosto sramotno" što je Francuska tek 16. po podršci Ukrajini, prenosi Tagesšpigel. Po njemu takođe je sramotno koliko malo druge EU države preduzimaju da bi pomogle Ukrajini.
AP/Lewis Joly
Ovaj argument ilustrovao je i nemački Kil institut, koji vodi evidenciju o međunarodnoj pomoći Ukrajini, podatkom da je Francuska vojno podržala Ukrajinu sa 640 miliona evra, a Nemačka sa 17,7 milijardi evra.
Šolc je zbog toga koristio svaku priliku da dodatno pritisne druge EU zemlje, a posebno Francusku, da pošalju više oružja i municje, piše Politiko.
Francuzi se brane argumentom da oni šalju kvalitetniju pomoć, u vidu "SCALP" raketa koje su poslali odmah posle britanskih "Storm Shadow", za razliku od Nemačke koja ne želi da isporuči svoje slično naoružanje. Iako se sve tri rakete ispaljuju iz aviona i imaju bojeve glave slične težine, "Taurus" ima duplo veći domet, što brine Nemce.
Inače, francuske i nemačke imale su efekta skoro isključivo na ruskim ratnim brodovima, koji ne igraju preterano važnu ulogu. Iako se povremeno koriste za lansiranje krstarećih raketa "Kalibar" na strateške ciljeve iza fronta, u kombinaciji sa avionima i kopnenim sistemima poput "Iskandera", najveću razornu moć na frontu imaju FAB-500 i FAB-1500 bombe, pa zatim višecevni bacači termobaričnih raketa "TOS". Drugi problem je ukrajinska avijacija na izmaku snaga, čiji preostali avioni moraju da poleću sa razrušenih aerodroma i izbegavaju mnoštvo PVO sistema i ruskih lovaca.
Meta protiv koje bi "Taurus" mogao da bude koristan je Kerčki most između Krasnodarske oblasti i Krima, koji je već dva puta bio oštećen, jednom kamionom bombom, a drugi put pomorskim dronovima. Takođe bi mogli da pogode logističke centre daleko iza linije fronta, ali nemačke zvaničnike brine to što bi isporuka zahtevala umešanost nemačkih vojnika koji bi programirali projektile, piše Politiko.
Sa tim se ne slaže analitičar sa Evropskog saveta za spoljne odnose Gustav Gresel, koji tvrdi da bi Ukrajinci mogli da nauče da sami programiraju rakete, bez slanja nemačkih trupa.
Komentari (0)