Protesti protiv reforme obrazovanja: 15.000 studenata na ulicama Atine protiv legalizacije privatnih univerziteta

Veliki protest studenata protiv najavljene reforme obrazovanja u Grčkoj održan je juče u Atini i Solunu. Grčka policija procenjuje da se u prestonici toko jučerašnjeg protesta okupilo oko 15.000 ljudi, a u tuči dve grupe studenata povređeno je njih osmoro. Protesti traju nekoliko dana, a u više navrata došlo je do sukoba policije i studenata koji su protiv planova vlasti da se legalizuje rad privatnih fakulteta i njihova diploma izjednači sa državnim.

Naime, grčki parlament će ovog meseca glasati o nacrtu zakona o reformi obrazovanja koji je izradila vlada premijera te zemlje Kirijakosa Micotakisa, a kojim će biti otvorena vrata za uspostavljanje ustanova koje će poslovati kao ogranci stranih univerziteta.

To znači da vlada želi da legalizuje privatne univerzitete uz obrazoženje da bi takva reforma sprečila kvalifikovane ljude da napuštaju zemlju i učinila visoko obrazovanje relevantnijim za tržište rada.

Međutim, studenti su nakon najave plana izašli na ulice, a zbog upada u zgrade pojedinih univerziteta poremećan je nastava i odloženi su ispiti.  

Solunska policija je čak morala da interveniše kada su demonstranti zauzeli kancelariju rektora univerziteta. Premda su demonstranti mirno napustili zgradu, došlo je do tuče između policije i gomile studenata okupljenih ispred.

AP Photo/Giannis Papanikos

Premijer Micotakis pozvao je rektore univerziteta da zatraže pomoć policije kako bi se suprotstavili, kako je on opisao "nezakonitim radnjama" studenata demonstranata.

"Kao da se 10 ljudi okupilo i glasalo da opljačkaju susednu prodavnicu", rekao je on u radio intervjuu ranije ove nedelje.

Protivnici reformi tvrde da bi promene potkopale državne univerzitete i na kraju, ograničile pristup visokom obrazovanju za one iz porodica sa niskim primanjima.

Glavna levičarska opoziciona partija Siriza navela je da će zakon o univezritetima biti "nadgrobni spomenik" za javno obrazovanje, napominjući da Grčka nema državne univerzitete koji se plaćaju za razliku od mnogih drugih evropskih zemalja.

Veliko interesovanje stranih univerziteta

Prema rečima ministra prosvete Kirjakosa Pjerakakisa, upis studenata na privatne univerzitete počeće od septembra 2025. godine. On je napomenuo da su u toku razgovori sa poznatim stranim univerzitetima iz Evrope i SAD koji su već iskazali interesovanje da posluju u Grčkoj.

"Izuzetno je dirljivo učestvovati u naporima grčke obrazovne dijaspore sa kojom stalno razgovaramo i dobijamo ideje", dodao je on, više puta izražavajući optimizam da su "veliki strani univerziteti već zainteresovani za saradnju sa grčkim".

Minimalni trošak za osnivanje privatnog univerziteta iznosi dva miliona evra, od čega će 500.000 evra biti raspoređeno za svako od tri obavezna predstavništva koja će univerzitet u saradnji sa državom, odnosno grčkim Visokoškolskim ustanovama (HEI), obavezno osnovati, dok će preostalih 500.000 evra ići za podnošenje zahteva za dozvolu za rad. Visokoškolske ustanove (HEI) čine obrazovne institucije koje pružaju diplome visokog obrazovanja u Grčkoj.

Univerziteti koji budu želeli da osnuju više od tri fakulteta dobiće određene finansijske povlastice. Od ove obaveze izuzeto je 20 najbolje međunarodno rangiranih univerziteta u svetu koji će moći da osnuju jedan fakultet.

Ministar je naveo Sorbonu, Jejl, Džons Hopkins, Djuk, Univerzitet u Njujorku i Ročesterski tehnološki institut kao primere stranih univerziteta koji su osnovali ogranke u drugim zemaljama.  Naveo je i da bi diplome pečatiralo Ministarstvo prosvete.

"To je vežba nacionalnog suvereniteta za grčku državu da zakonski reguliše stvarnost koja postoji širom planete", naglasio je.

AP Photo/Michael Varaklas

Proces panhelenksih ispita, odnosno prijemnih ispita izabran je da bi se uspostavio režim jednakosti između državnih i privatnih neprofitnih invezriteta.

"Kandidati koji ispunjavaju ovaj minimalan uslov moći će da se upišu na privatne neprofitne univerzitete jer, naravno, ispunjavaju i sve dodatne kriterijume koje će postaviti matični strani univerzitet", rekao je Pjerakakis pojašnjavajući da bi student koji želi da studira privatno morao da ispunjava minimalni početni nivo naučne oblasti koja ga zanima.

"Najstroži" kriterijumi u Evropi

Kada su u pitanju kadrovi, svaka privatna neprofitna univerzitetska institucija je obavezna da ima nastavno osoblje čijih 80 odsto članova treba da ima doktorat iz predmeta koji se odnosi na predmet nastave i dobije saglasnost matične ustanove. Njihov broj ne može biti manji od 30 za univerzitet sa tri fakulteta uz propisano ograničenje nastave od 12 časova nedeljno.

Svi kriterijumi za zapošljavanje i procedure razvoja fakulteta biće u skladu sa i odobreni od strane matične institucije.

AP Photo/Michael Varaklas

Kriterijumi uspostavljanja privatnih fakulteta biće najstroži u celoj Evrpi i poštovaće ih Nacionalna uprava za visoko obrazovanje, navodi ministar.

Osim toga, Pjerakakis kaže da će svako ko ima položenu međuanrodnu maturu i diplomu srednje škole iz druge zemlje koja je ekvivalentna Grčkoj, bez ispita moći da se upiše na "nedržavni" univerzitet.