Još jedno Orbanovo "stop" za Švedsku: Fides bojkotovao sednicu i poručio da očekuje posetu švedskog premijera Mađarskoj

Komentari

Autor: Euronews Srbija, AP, SVT

06/02/2024

19:00

Još jedno Orbanovo "stop" za Švedsku: Fides bojkotovao sednicu i poručio da očekuje posetu švedskog premijera Mađarskoj - Copyright Tanjug/AP Photo/Denes Erdos

veličina teksta

Aa Aa

Poslanici vladajuće mađarske stranke Fides bojkotovali su u ponedeljak vanrednu sednicu parlamenta na kojoj je trebalo da se glasa o kandidaturi Švedske za članstvo u NATO, tačnije stavljanja ovog pitanja na dnevni red. Tako je 18 meseci otkako je Švedska i podnela zahtev konačna odluka još jednom odložena, što je razbesnelo međunarodne posmatrače.

Mađarska je, podsetimo, ostala jedina zemlja članica NATO koja i dalje nije odgovorila potvrdno na švedski zahtev. Pre toga, društvo joj je pravila Turska, ali je iz Ankare krajem januara konačno stiglo "zeleno svetlo". Kako prenosi AP, Fides, koji ima apsolutnu većinu u parlamentu, zaustavlja švedsku kandidaturu još od jula 2022, navodeći da su švedski političari izneli "očigledne laži" o stanju mađarske demokratije.

Nakon što je i Turska popustila, mađarski saveznici počeli su da vrše pritisak na tamošnju vladu da održi glasanje što pre. Mađarski premijer Viktor Orban je prošlog meseca rekao generalnom sekretaru NATO Jensu Stoltenbergu da će pozvati svoju stranku da ratifikuje kandidaturu "prvom mogućom prilikom".

Ambasadori uzalud prisustvovali sednici

A prva prilika bila je jučerašnja sednica parlamenta koju je podržalo šest opozicionih partija, ali poslanici Fidesa nisu došli, pa nije bilo kvoruma, što znači ni glasanja. Sednici je prisustvovalo čak nekoliko ambasadora zemalja članica NATO, uključujući američkog ambasadora u Budimpešti Dejvida Presmana. U kratkim komentarima nakon sednice, Presman je rekao da se SAD raduju "što će pomno posmatrati ovo i što će Mađarska delovati ekspeditivno".

"Pristupanje Švedske NATO je pitanje koje direktno utiče na nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Država i utiče na bezbednost našeg saveza u celini. Premijer je obećao da će sazvati parlament kako bi on delovao što je pre moguće. Danas je bila prilika za to", rekao je ambasador.

Dvostranačka grupa američkih poslanika prošle nedelje je pozvala Orbana da odmah ratifikuje kandidaturu Švedske, rekavši da je strpljenje prema Mađarskoj "pri kraju". U odvojenom saopštenju, američki senator Ben Kardin, demokrata iz Merilenda i predsednik Komiteta Senata za spoljne poslove, ukazao je na mogućnost uvođenja sancija Mađarskoj zbog njenog ponašanja i nazvao Orbana "najnepouzdanijim članom NATO".

Opozicija zbunjena, vlast traži posetu švedskog premijera

Iako zvaničnog objašnjenja zašto su poslanici Fidesa izostali sa sednice nema, mađarski zvaničnici nagovestili su da poslanici neće podržati glasanje sve dok švedski premijer Ulf Kristerson ne prihvati Orbanov poziv da poseti Budimpeštu i pregovara o tom pitanju. Kristerson je rekao da će otputovati, ali tek nakon što Mađarska odobri zahtev Švedske.

Fides je takođe u saopštenju u ponedeljak naveo da ratifikacija pristupanja Švedske u NATO može da se desi tokom redovnog zasedanja parlamenta, ali da "očekuju da švedski premijer prvo poseti Mađarsku". Mađarski parlament bi trebalo ponovo da se sastane 26. februara.

"Ako je ovo pitanje važno za Šveđane, švedski premijer će očigledno doći u Budimpeštu", navela je stranka.

Reagujući na jučerašnje događaje, Agnes Vadai, poslanica iz stranke Liberalne demokratske koalicije, rekla je da je Orbanovo ponašanje "dovelo Mađarsku u veoma ponižavajući položaj" i da "nema razloga" da njegova vlada blokira članstvo Švedske u NATO.

"Mislim da je to nešto lično za Orbna, ali je takođe veoma iracionalno šta radi uprkos svim pritisima koji dolaze. On sam treba da shvati da će (članstvo Švedske) služiti interesima i bezbednosti mađarskog društva", rekla je ona za AP.

Mađarski političari koji nisu u stranci Fides ne znaju zašto glasanje još nije održano i pitaju. Kako je za švedsku SVT Niheter rekao David Bedo, političar iz partije Momentum, "ne zna čije interese Mađarska zastupa". Neki političari se čak pitaju da li Budimpešta ovako čini uslugu ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

Članstvo već dugo na "dugom štapu"

Švedska se zajedno sa susedom Finskom opredelila za članstvo u Alijansi nakon što se mišljenje javnog mnjenja u obe zemlje munjevito promenilo sa podrške neutralnosti, na zahtev za pristupanje vojnom savezu. Do rata u Ukrajini, dve zemlje su smatrale da je najbolji način da izbegnu tenzije sa SSSR-om, a kasnije Rusijom, upravo nesvrstanost, ali se to naglo promenilo u februaru 2022.

Finska je postala 31. NATO članica u aprilu prošle godine, ali je Švedskoj turski predsednik Redžep Tajip Erdogan nametnuo niz uslova. Stokholm je pristao da podigne embargo na izvoz oružja u Tursku i obećao da će sarađivati u oblasti terorizma, što se odnosi na zahtev Ankare za oštrijom borbom protiv kurdskih militanata, koje zajedno sa SAD i EU smatra teroristima. Situaciju su donekle iskomplikovali masovni protesti Kurda u Švedskoj.

Erdogan je prethodno dovodio u vezu zeleno svetlo Švedskoj sa odobrenjem kupovine aviona F-16 od strane Vašingtona i ukidanjem kanadske zabrane na izvoz oružja, pa zatim u decembru pohvalio "pozitivan razvoj situacije" u oba slučaja. Iako nisu poznati konkretni detalji dogovora, turski parlament je ratifikovao zahtev za članstvom sa 287 glasova za i 55 protiv. Ostalo je samo da Erdogan formalno potpiše odluku i da je objavi javni glasnik kako bi ona stupila na snagu.

Situacija sa Mađarskom još je manje jasna jer ta zemlja nije uputila nikakav spisak zahteva, već je u nekoliko navrata osudila "otvoreno neprijateljski stav" Švedske u vezi sa pitanjem vladavine prava u Mađarskoj. Mađarska je nedavno kritikovala Švedsku što nije preduzela korake za jačanje bilateralnih odnosa kada je Orbanov šef kabineta Gergeli Guljas sugerisao da bi švedska vlada "trebalo da stupi u kontakt, da pita šta to brine mađarski parlament i šta mogu da urade povodom toga".

Kako piše Euroaktiv, upravo je kritika Stokholma zbog navodnih manjkavosti vladavine prava u Mađarskoj razlog zastoja, kao i da druge NATO članice nisu ništa preduzele kako bi rešile taj problem.

Iako su i Švedska i Finska trebale da budu primljene po ubrzanom postupku, on se poprilično odužio u slučaju veće zemlje. Kako sugeriše Atlantski savet, stavka u pregovorima Švedske i Mađarske mogli bi da budu avioni "Gripen". Naime, mađarsko ratno vazduhoplovstvo iznajmljuje ove lovce. Pošto je ugovor pred istekom i trebalo bi da bude produžen, navodno bi njegovi budući uslovi mogli da se nađu na pregovaračkom stolu.

Još jedna prepreka, koju ističe Atlantski savet, su napori Rusije da ubedi Tursku i Mađarsku da spreče pristup Švedske NATO-u. Međutim, nisu navedeni konkretni primeri u slučaju Mađarske, za razliku od Turske, koja "pažljivo balansira kako bi izbegla poraz Ukrajine, a Rusiji ponudila neke ustupke poput usporavanja članstva Švedske".