Treba li Evropska unija da brine zbog moguće pobede Donalda Trampa: Mogla bi da nastanu dva ključna problema za Evropu

Komentari

Autor: Aïda Sanchez Alonso & Eloise Hardy/Euronews

20/01/2024

10:02

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Obnavljanje trgovinskog rata i smanjenje podrške Ukrajini samo su neke od briga sa kojima bi mogla da se suoči Evropska unija ukoliko se Donald Tramp vrati u Belu kuću.

Premijer Belgije Aleksander De Kro, koji je preuzeo rotirajuće predsedavane Evropskoj uniji, upozorio je u svom govoru ranije ove nedelje da bi blok mogao da ostane bez jednog od najvećih saveznika ove godine ukoliko bi opet pobedila politika "Prvo Amerika". Međutim, naveo je da Evropu ne bi trebalo da plaši scenario u kojem bi ostala sama.

"Ova godina će biti ključna i naše demokratije i naše slobode će biti stavljene na test. Ne samo zbog izbora koji nama predstoje, već jednako i zbog izbora za američki Kongres i za predsednika Amerike. Ukoliko nam 2024. godina ponovo donese politiku 'Prvo Amerika', Evropa će više nego ikada biti prepuštena sama sebi. Mi, kao Evropljani ne bi trebalo toga da se plašimo, već bi trebalo to da prihvatimo", poručio je De Kro.

Kojih problema bi Evropa trebalo da bude svesna ukoliko Donald Tramp ponovo postane predsednik?

Tramp i trgovina

Povratak Trampa u Belu kuću mogao bi da znači novi američko-evropski rat zbog tarifa, posle četiri godine relativno mirnog perioda za vreme Bajdenove administracije.

Jedna od stvari koja je obeležila Trampov prvi mandat, za Evropsku uniju, bile su uvedene tarife na nekoliko proizvoda iz EU, uključujući čelik i aluminijum.

Tarife su predstavljale odgovor na vladinu istragu koja je zaključila da uvoz metala, uglavnom iz Kine, preti nacionalnoj bezbednosti. Kao deo napora da zaštiti američke proizvođače, u martu 2018. godine Tramp je objavio tarife od 25 odsto na uvoz čelika, i 10 odsto na uvoz aluminijuma.

Iako su tarife uglavnom bile usmerena na suočavanje s Kinom, uticale su i na zemlje članice NATO i druge savezike. Ranije su američke administracije uvodile antidamping mere na uboz iz Kine, koje su u najvećem delu već zaustavile uvoz čelika i aluminijuma iz te zemlje.

Trampova administracija je dala Evropskoj uniji i još šest zemalja šansu da pregovara o trgovinskim uslovima. Međutim, nije bilo dogovora i EU, Kanada i Meksiko su bili pogođeni tarifama u junu 2018. godine.

Zbog toga je EU pokrenula zvanični trgovinski spor protiv Trampovih tarifa pred Svetskom trgovinskom organizacijom. Pitanje je da li bi to moglo da se dogodi ponovo?

"Ne spavamo baš mirno. Istina je da se kontekst u svetu promenio. Rat i globalna nestabilnost mogli bi da dovedu do blažih tonova", rekla je italijanska evroposlanica Ticijana Begin iz Pokreta Pet zvezdica za Euronews.

Međutim, kako je dodala, s druge strane je tačno da čak i sa postojećom administracijom, iako postoje znatno mekši tonovi i odgađa se ono što bi mogao da bude problem, posebno u vezi čelika i aluminijuma, "nismo videli zemlju koja želi izuzetno visoku saradnju".

Problem za Ukrajinu?

Trgovina nije jedini problem zbog kojeg je Evropska unija zabrinuta. Sjedinjene Države su bile najveći donator Ukrajini za skoro dve godine rata. Međutim, sada je došlo do neslaganja unutar EU i unutar SAD oko nastavka pomoći.

Euronews Srbija

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je za Euronews ove nedelje da, uprkos vetu koji je uložio mađarski premijer Viktor Orban na novi paket pomoći Ukrajini od 50 milijardi evra, blok će, ako bude potrebno, naći način da Kijevu obezbedi novac.

Paket o kojem je reč je osmišljen tako da omogući Kijevu finansijsku podršku do 2027. godine i da pokrije rastući javni deficit Vlade, ali zbog protivljenja Mađarske EU ne može da pošalje novac.

S druge strane Atlantika, u Vašingtonu, takođe nema saglasnosti o tome kako tačno pristupiti finansiranju Ukrajine. Pregovori u Kongresu su u toku, ali do sada nije postignut nikakav dogovor. U Predstavničkom domu, a potom i u Senatu, republikanci traže da pomoć Kijevu bude uslovljena jačanjem imigracionih zakona i zaštite američko-meksičke granice. To pitanje će sigurno postati važan deo izborne kampanje.

Ipak, uz duboke razdore u američkoj politici ali i društvu, dogovor o pitanjima imigracije mogao bi da bude teško ostvariv, uprkos rastućem pritisku od strane ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

Ukoliko Tramp, čiji pristup pitanju imigracije je često u simbiozi sa desničarskim ideologijama, pobedi na predsedničkim izborima u novembru, Amerika bi mogla da postane nepouzdani saveznik.

"Najveži izazov u vezi sa Donaldom Trampom je to što je veoma nepredvidiv. Rekao je da će podržati Ukrajinu koliko god je potrebno, ali s druge stranke preispituje dalju podršku SAD. Tako da nikada zapravo ne znate koje je njegovo stanovište", rekao je evroposlanik iz Evropske narodne partije Dejvid Makalister za Euronews.

Ovo je samo prvo poglavlje u dugačkoj trci. Uprkos Trampovoj pobedi u Ajovi, bivši predsednik treba da odnese pobedu i na drugim kokusima, što bi moglo da ne bude tako lako. Sada se trka seli u Nju Hempšir, a to mesto bi moglo da predstavlja izazov za Trampa.